\n
<\/p>\n
Odnosi izme\u0111u Rumunije i S. Koreje bili su veoma bliski po\u010dev od 70\u2019 godina. Dvojica lidera, Nikolaje \u010cau\u0161esku i Kim Ir Sen uzajamno su se primili, poku\u0161avaju\u0107i da \u0161to vi\u0161e pribli\u017ee 2 dr\u017eave. Osnova ovih odnosa je bila rigidna marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dka ideologija i \u017eelja za emancipaciju od tutorstva sovjeta i kineza. Rumunija i Severna Koreja prona\u0161le su na\u010din za vo\u0111enje dijaloga i saradnju. 1970 godine pukovnik Emil Burgelea imenovan je za vojnog ata\u0161ea u Pjong Jangu i 2000 godine on je otkrio Centru usmene istorije Rumunske radiodifuzije kako je imenovan na toj funkciji, jako nije znao korejski jezik i nije bio spreman za tu funkciju. Emil Burgelea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Argumentovano mi je da sam oficir koji se mogu lako prilagoditi na sve uslove, da znam ruski jezik kojeg znaju mnogi korejci i da sem toga postoje korejci koji znaju rumunski, tako da postoje sve mogu\u0107nosti da ispunim svoje obaveze tamo u Koreji. U toku korejskog rata bilo je nekoliko hiljada dece iz Koreje ovde u Dolini Prahove, koji su nau\u010dili rumunski jezik. Imali smo pune domove sa decom nekih vojnih ata\u0161ea koji su se zatim vratili u Koreji i svi su znali rumunski. Ispri\u010da\u0107u i jednu \u0161alu: povodom jedne vladine i vojne posete na\u0161e zemlje, delegacija predvo\u0111ena Emilom Bodnara\u0161om do\u010dekana je sa svim po\u010dastima od strane dr\u017eavnog rukovodstva Koreje. Bodnara\u0161 je sme\u0161ten u neverovatnim uslovima. Po\u0161to je i sam bio oficir, ilegalista, on je znao pravila rada u ilegali, kao i sva vojna pravila i njemu je stavljen na raspolaganju prevodilac na rumunskom jeziku. On nam je ispri\u0107ao da je \u017eeleo da vidi koliko njih znaju rumunski, a svita je bila mnogobrojna, od kroja\u0107a do obu\u010dara. U jednom trenutku pauze on je ispri\u0107ao neslanu \u0161alu i bez da se prevodi desetak njih su se smejali jer su znali na\u0161 jezik. Kako su oni pri\u010dali rumunski? Dosta lo\u0161e i sa gre\u0161kama, ali su ipak znali jezik.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vremenom odnosi Rumunije I S. Koreje postali su veoma tesni I privilegovani kao \u0161to tvrdi I pukovnik Emil Burgelea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Odnosi na\u0161ih dr\u017eava su postali veoma dobri po\u0161to su takvi bili tamo gore na nivou na\u0161ih dr\u017eavnih vo\u0111a, rukovodioca partija tako da sam ja bio privilegovani vojni ata\u0161e kod korejaca. Imao sam uspeha tamo gde nije uspeo nijedan vojni ata\u0161e, ni ruski ni kineski. Imali su politiku uzdr\u017eavanja prema velikim silama, jako su poginula 2 miliona kineza u toku korejskog rata. Sem toga bio je veliki broj delegacija i na nivou naoru\u017eanja, a obi\u010dno kopresednik delegacije ili vladine komisije je bio kontroverzni general Vasile Jonel, zatim bila je ekonomska komisija i veliki broj razmena \u0107iji je cilj bio ja\u0107anje saradnje na svim planovima. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je izvozila u Koreji veliki broj kamiona, automobila I proizvode iz raznih grana industrije. Emil Burgelea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nije bio nijedan moj zahtev koji nije ispunjen, jako se radilo o nekom li\u010dnom zahtevu. Ja sam imao problema sa jednim detetom koji je ostao u zemlji, i do\u0161lo se do toga da se skine jedan njihov ministar iz aviona da bi moja supruga stigla u zemlju i da brine o detetu. Nisam ja taj \u010dovek koji da tra\u017ei ne\u0161to posebno, ali je tada stanje bilo ozbiljno. Oni su mi ispunili sve zahteve, imao sam pristup tamo gde niko nije imao, dakle i u njihovim fabrikama iz namenske industrije i vojnim utvr\u0111enjima. \u0160to se ti\u0107e oru\u017eja krali su odakle su mogli, jer su imali veliku \u017eelju da razviju namensku industriju. Radili su u srednjovekovnim uslovima, ali su proizvodili razno oru\u017eje. Zatim bilo je jo\u0161 jedno pitanje, najime pitanje mobilizacije korejaca po\u0161to su bili pod nadzorom 4 imperija, najime to jest sovjeta, kineza, japanaca i amerikanaca. Primili su od nas raznu automatsku opremu na kojoj je pisalo na rumunskom ,,proizvodeno u Rumuniju\u201d i stavili su natpis na korejskom i slali su to na jugu rekav\u0161i da su oni to proizvodili. Mi smo to znali, ali nismo im ni\u0161ta rekli. Oni su krali i od drugih, ne samo od nas. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prijateljstvo izme\u0111u Rumunije I Severne Koreje je bilo veoma sna\u017eno. Neki istori\u010dari tvrde da je Nikolaje \u010cau\u0161esku bio pod sna\u017enim uticajem korejskog na\u010dina rada I \u017eivota. Posle antikomunisti\u010dke revolucije od 1989 godine odnosi dveju dr\u017eava su se sna\u017eno promenili u novim okolnostima. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Odnosi izme\u0111u Rumunije i S. Koreje bili su veoma bliski po\u010dev od 70\u2019 godina. Dvojica lidera, Nikolaje \u010cau\u0161esku i Kim Ir Sen uzajamno su se primili, poku\u0161avaju\u0107i da \u0161to vi\u0161e pribli\u017ee 2 dr\u017eave. Osnova ovih odnosa je bila rigidna marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dka ideologija i \u017eelja za emancipaciju od tutorstva sovjeta i kineza. Rumunija i Severna […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129248,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515128","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n