Ka\u017ee se da me\u0111u najva\u017enijim stvarima za \u017eivot jednog \u010doveka je ono \u0161to ostavlja iza sebe, dakle nasle\u0111e. Radi se ne samo o imovini, ve\u0107 vi\u0161e o simboli\u010dnim stvarima, pona\u0161anju, podsticaju za potomke, na\u010din \u017eivota. Kornelju Koposu preminuo je 11 novembra 1995 godine i sada se svi rumuni se\u0107aju njega kao mu\u010denika demokratije, modela obnove posle 1989 godine, posle skoro polovine veka komunisti\u010dkog re\u017eima. Ostavio je iza sebe ogromni simboli\u010dni kapital politi\u010dkog i duhovnog verovanja, integriteta, skromnosti, fizi\u010dkog i psihi\u010dkog otpora u nejednakom sukobu sa komunisti\u010dkim re\u017eimom ispred kojeg mnogi ljudi su ustupili ili su sara\u0111ivali. \u0110avo istorije kako je poljski filozof Le\u0161ek Kolakovski nazvao re\u017eim crvenog terora nije dao mira Korneliju Koposu do svog nestanka 1989 godine. Tra\u017eio je da ga privu\u0107e na svojoj strani, da mu kupi du\u0161u i uverenja, da ga kompromituje. Prema svojim svedo\u010danstvima potvr\u0111eni i dokumentima iz arhive biv\u0161e Sekuritate, posle oslobo\u0111enja iz zatvora, Koposu je uhap\u0161en 27 puta, ku\u0107a mu je pretresena vi\u0161e desetina puta i konfiskovano mu je vi\u0161e od 3 hiljade li\u0107nih dokumenata. Kornelju Koposu je \u010dovek oko kojeg 1989 godine nekoliko rumuna i zatim sve vi\u0161e i vi\u0161e njih se anga\u017eovalo na put politi\u010dke, dru\u0161tvene i kulturne obnove Rumunije. 1995 godine kada je preminuo Koposu je imao na svojoj strani veliki procenat rumunskih gra\u0111ana odlu\u010dni da ne\u0161to promene. On je bio \u017eivi dokaz posle 17 i po godina te\u0161kog zatvora od 1947 do 1965 godine stare izreke da ,,istina na kraju uvek pobe\u0111uje\u201d. O sebi Kornelju Koposu se nikad nije odnosio kao na jedinstveni primer modela koji se mora pratiti, ve\u0107 je kazao da se radi o modelu jedne cele generacije rumuna koja nije pre\u017eivela da bi govorila o svim u\u017easima sa kojima se suo\u010dila. Ro\u0111en 20 maja 1914 godine u \u017eupaniji Sala\u017e u porodici grko-katoli\u010dkog sve\u0161tenika, on je postao advokat i bio je doktor pravnih nauka Univerziteta iz Klu\u017ea. Bio je blizak lideru Nacional Selja\u010dke Demohri\u0161\u0107anske Stranke Julju Manju i njegov li\u0107ni sekretar. 14 jula 1947 godine Koposu je uhap\u0161en zajedno sa celim rukovodstvom stranke, i osu\u0111en je na do\u017eivotni te\u0161ki rad i zatvor i oslobo\u0111en je 1964 godine. Od 17 godina zatvora 9 je proveo u potpunoj izoloaciji, a posle izlaska iz izolacije zaboravio je da govori. U nastavku Kornelju Koposu govori o zatvoru iz Ramniku Sarat:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Zatvor iz Ramniku Sarat je imao 34 \u0107elija me\u0111u koje po 16 na prizemlju i prvom spratu. Postojale su i 4 kaznene \u0107elije u podzemlju. Svaka \u0107elija je imala dimenzije 3 metara du\u017eine i 2 \u0161irine. Na visini od 3 metara bio je prozor\u010di\u0107, ali on nije ostavio svetlo da u\u0111e unutra. U zatvoru nije postojalo grejanje.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
1993 godine Kornelju Koposu se setio kakav mu je bio \u017eivot u zatvoru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Svaki zatvorenik je imao broj koji je predstavljao broj \u0107elije, niko nije imao ime i prezime. Po\u0161to je svaki zatvorenik bio sam isklju\u0107en je svaki razgovor ili veza sa ostalima. Mi smo koristili Morseov kod lupanjem u zidu, ali je otkriven i o\u0161tro ka\u017enjen. Zatim smo pre\u0161li na ka\u0161alj Morseovim kodom, ali je to bilo veoma te\u0161ko jer smo bili na kraj snaga. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kornelju Koposu je \u0107esto zapitan kakav bi \u017eivot \u017eeleo ako bi se moglo vratiti unazad vreme a on je jednostavno I skromno odgovorio: jako sam pro\u0161ao toliko patnji I u\u017easa, ipak otvorenih o\u010diju ja bih izabrao istu sudbinu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ka\u017ee se da me\u0111u najva\u017enijim stvarima za \u017eivot jednog \u010doveka je ono \u0161to ostavlja iza sebe, dakle nasle\u0111e. Radi se ne samo o imovini, ve\u0107 vi\u0161e o simboli\u010dnim stvarima, pona\u0161anju, podsticaju za potomke, na\u010din \u017eivota. Kornelju Koposu preminuo je 11 novembra 1995 godine i sada se svi rumuni se\u0107aju njega kao mu\u010denika demokratije, modela obnove […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":66091,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515129","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n