Prvi svetski rat doneo je pobedu Antante i osnovno je izmenio geopoliti\u010dku kartu Evrope. Nove dr\u017eave pojavile su se na ru\u0161evinama biv\u0161ih imperija, dok su druge pove\u0107ale teritoriju. Rumunija je bila na strani pobednika i 1 decembra 1918 godine zajedno sa pokrajinama Besarabijom, Bukovinom i Transilvanijom sa rumunskim ve\u0107inskim \u017eivljem stavila je osnovu Kraljevine Velike Rumunije. Najva\u017enije ideje koje su vodile do te politi\u010dke gra\u0111evine jasnije su izra\u017eene u prvim godinama prvog svetskog rata, naro\u010dito u slu\u010daju rumuna iz Austro-Ugarske. Rumunska istoriografija posle 1918 godine vi\u0161e je posvetila pa\u017enju na veli\u0107inu doga\u0111aja i istakla je po\u017ertvovanje rumunskog naroda u cilju ujedinjenja svih rumuna u jednu dr\u017eavu, u centru koje je bio kralj koji je bio oli\u0107enje oba identiteta. Komunisti\u010dki re\u017eim izmenio je percepciju o 1 decembru 1918 godine kojeg je pretvorio u vi\u0161evekovnu borbu celog naroda za osnivanje unitarne nacionalne dr\u017eave. Ideje koje su pratile borbu za nacionalna prava rumuna iz Austro-Ugarske imperije bile su slo\u017eenije nego \u0161to to izgleda na prvi pogled. Daleko od toga da budu jedinstveni u ciljevima i sredstvima, rumuni iz Transilvanije \u010desto su bili na suprotnim polo\u017eajma u pitanjima koji su se ticali politika i nacionalnim pravima rumuna. Jedan takav primer je borba izme\u0111u lista Tribina i Rumunske Nacionalne Partije, smatrana me\u0111ubratskim sukobom prema pitanju izborne taktike. Slu\u010daj Trbine je reprezentativan za dru\u0161tveno-politi\u010dka kretanja na kraju 19 veka kada se pojavio radikalizam nove generacije predvo\u0111ene mladim intelektualcima Oktavijanom Gogom i Oktavijanom Taslauanom. To je period u kojem se pojavila ideja da politi\u010dke stranke dele jedan narod, dok ga kultura ujedinjuje. Me\u0111u idejama koje su kru\u017eile broji se i federalizam. Ona se pojavila u prvoj polovini 19 veka i bila je uspe\u0161na u redovima intelektualaca koji su \u017eeleli modernizaciju. U Austro-Ugarskoj ideja je imala jo\u0161 ve\u0107i uspeh jer je struktura dr\u017eave dozvolila reformu u ovom pravcu. Istori\u010dar Razvan Parajanu iz Univerziteta Petru Major u Trgu Mure\u0161u tvrdi da je veliki rumunski pristalica federalizma Aurel Popovi\u0107i bio i jedan od najve\u0107ih i najva\u017enijih rumunskih nacionalista. Razvan Parajanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Aurel Popovi\u0107 se broji me\u0111u velikim rumunskim nacionalistima od kraja 19 veka i imao je teoriju o federalizaciji Austro-Ugarske imperije. Radi se o federalizaciji na nacionalnoj osnovi. Njegova teorija je bila da ovi narodi iz Srednje i Isto\u010dne Evrope nemogu sami da pre\u017eive izme\u0111u one koje je on nazvao velike rase, to jest nema\u010dke i slovenske. Ranije ili kasnije tvrdio je Popovi\u0107 ove dve rase \u0107e se sukobiti i svi ovi narodi, kao \u0161to su rumuni i ma\u0111ari koje je naveo kao primere \u0107e biti uni\u0161teni. Popovi\u0107 je preminuo pre kraja prvog svetskog rata u egzilu, 1917 godine u trenutku kada je Rumunija bila u te\u0161kom trenutku. Tek na kraju se uverio da nije bila nikakva nada za carstvo zbog lo\u0161e politike vlade I\u0161tvana Tise.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pribli\u017eavanje kraja rata u\u010dinilo je da se stvari ubrzaju I da se radikalna re\u0161enja \u0161ire kod sve vi\u0161e ljudi. Razvan Parajanu :<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Treba re\u010di da na po\u010detku rata vlada Tisa je imala relativno pozitvni stav prema rumunima, koji su ga iznenadili entuziazmom da se mobili\u0161u za rat. On je imao u vidu da razmatra neke nacionalne zahteve. Stvari su se dramati\u010dno promenile nakon \u0161to je Rumunija u\u0161la u ratu protiv Autro-Ugarske. U tom trenutku veliki broj rumunskih li\u0107nosti iz zone Bra\u0161ova radosno su do\u010dekale rumunsku armiju. U ovim uslovima posle povla\u0107enja rumunske armije, ma\u0111arska vlada je po\u0107ela da se osveti ne samo prema li\u0107nostima koje su do\u010dekale rumunsku armiju, ve\u0107 i prema rumunima uop\u0161te. Na primer suspendovana je autonomija verskih \u0161kola koje su postale dr\u017eavne. Poku\u0161ana je i primena politike ma\u0111arizacije rumunskog \u017eivlja. Veliki broj sve\u0161tenika i profesora odvedeni su u logorima ili na druga mesta da ne bi podstrekivali rumune. U ovim uslovima, pred kraj rata kada su stvari postale sve lo\u0161ije za nemce i austro-ugare, nezadovoljstvo je bilo pred eksplozijom. To vi\u0161e nije bilo nezadovljstvo rumunskog \u017eivlja, to je bilo op\u0161te nezadovljstvo. Izbile su bol\u0161evi\u010dke revolucije u Budimpe\u0161ti, Be\u010du i Nema\u010dkoj. Na ovoj osnovi, rumuni iz Transilvanije su smatrali da je Rumunija postala re\u0161enje za taj ceo haos koji je vladao u celokupnom dru\u0161tvu i samoj dr\u017eavi.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Velika Rumunija formirala se 1 decembra 1918 godine voljom I glasanjem Nacionalne Skup\u0161tine u Alba Juliji nekih lidera rumuna iz Transilvanije kao \u0161to su Julju Maniu, Aleksandru Vajda Vojevod, Vasile Goldi\u0161 I vo\u0111a pravoslavne I grko-katoli\u010dke crkve. Svi ti dr\u017eavnici videli su u dr\u017eavnu gra\u0111evinu nove Rumunije izlazak iz haosa I ulazak sa nadom u novi model dr\u017eave I dru\u0161tva. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prvi svetski rat doneo je pobedu Antante i osnovno je izmenio geopoliti\u010dku kartu Evrope. Nove dr\u017eave pojavile su se na ru\u0161evinama biv\u0161ih imperija, dok su druge pove\u0107ale teritoriju. Rumunija je bila na strani pobednika i 1 decembra 1918 godine zajedno sa pokrajinama Besarabijom, Bukovinom i Transilvanijom sa rumunskim ve\u0107inskim \u017eivljem stavila je osnovu Kraljevine Velike […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129277,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515131","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n