\n
<\/p>\n
Na kraju drugog svetskog rata, rumuni su verovali da prisutstvo sovjeta u zemlji i svi zlo\u0107ini \u0107e nestati i da \u0107e do\u0107i amerikanci u Rumuniju da bi stavili stvari na svom pravom koloseku. To je bio odraz nade u bolju budu\u0107nost i istovremeno podstrek za one koji su dejstvovali u antikomunisti\u010dkom otporu. Do trenutka ulaska Rumunije u koaliciju koju je predvodila Nema\u010dka, rumunsko-ameri\u010dki odnosi su bili veoma dobri. Progla\u0161enje rata amerikancima od strane Rumunije predvo\u0111ene mar\u0161alom Jonom Antoneskom 11 decembra 1941 godine je bio suprotan \u0107in duhu u kojem su se kretali bilateralni odnosi. Tako\u0111e, bombardovanje Rumunije od strane ameri\u010dkih aviona 1944 godine je deo logike rata, koja nije u skladu sa logikom normalnih vremena, mira i sporazumevanja. Jako su bili na suprotnim stranama, rumuni su primenili dobar tretman zarobljenim ameri\u010dkim pilotima. Postoje svedo\u0107anstva da su rumunski oficiri skupili posmrtne ostatke ameri\u010dkih pilota i sahranili su ih sa verskim obredom. Prelazak Rumunije na strani saveznika 23 avgusta 1944 godine bio je gest ispravljanja jedne istoriske gre\u0161ke. Ali posledice rata nisu bile kako je o\u010dekivalo rumunsko dru\u0161tvo. Prisutstvo sovjetskih trupa u zemlji i preuzimanje vlasti od strane komunisti\u010dkog re\u017eima su imale za posledicu da se sve nade rumuna povezuju za iskrcavanje ameri\u010dkih trupa u Konstanci ili na Balkanu. Izraz dolaze amerikanci je u\u0161ao u govoru rumuna koji su ve\u0107ina verovali na kraju 40\u2019 godina da je samo pitanje meseci dok \u0107e se pojaviti ameri\u010dke trupe. Nikolae Daskalu bio je \u010dlan Nacional Selja\u010dke Stranke i aktivan u jednoj antikomunisti\u010dkoj organizaciji u\u010denika u periodu od 1947 godine do 1949 godine. U jednom intervju za centar usmene istorije Rumunske Radiodifuzije, Daskalu je svedo\u0107io da je dolazak amerikanaca bio podstrek za mlade u borbi za odbranu demokratije i slobode. Nikolaje Daskalu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ceo svet se nadao dolasku amerikanaca i mi svi smo o\u010dekivali ameri\u010dku pomo\u010d. Naravno, prva je bila nada zbog na\u0161e mladosti i hrabrosti sa kojom smo krenuli u borbu sa verom da svakako demokratske vrednosti \u0107e na kraju pobediti i uspeti da se name\u0107u. Niko nije o\u010dekivao to duga\u010dko i u\u017easno razdoblje koje je bilo veoma strogo u izra\u017eavanju i potpunoj zabrani ljudskih sloboda.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
2000 godine Elena Florea Joan, sestra Tome Arnaucoju, jednog od lidera dorbro organizovane antikomunisti\u010dke oru\u017eane grupe, potvrdila je da je njen brat krenuo da se bori u planine sa nadom da \u0107e do\u0107i amerikanci. Elena Florea Joan:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ja sam tada razumela da je moj brat oti\u0161ao i nisam ga mogla zaustaviti. Ja sam poku\u0161ala i kod majke da ga ubedi da ne odlazi. Kada sam videla da i majka je saglasna da on ode, nisam imala \u0161ta da radim. Majka je bila veoma uznemirena kao i svaka majka da vidi da moj brat spava bilo gde. Ona je verovala da ako odlazi u planine, on \u0107e prona\u0107i mir, a postojala su i obe\u010danja da \u0107e za mesec dana do\u0107i amerikanci koji \u0107e nas osloboditi rusa. Oni su oti\u0161li sa verovanjem da \u0107e taj te\u017eak period trajati malo, i nisu mogli zamisliti da \u0107e \u017eiveti toliko u planinama. Ova organizacija iz Nuk\u0161oare jedina je u Evropi koja je izdr\u017eala 9 godina. Ostali nisu toliko izdr\u017eali, neki su uhap\u0161eni, poginuli su ili su se predali. Dakle ponavljam, bila je jedina organizacija koja je pru\u017eala otpor 9 godina.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bilo je veliko razo\u010darenje zbog \u0107injenice da ameri\u010dka pomo\u010d nije do\u0161la tako da su neki ostavili bra\u0107u po oru\u017eju. To je bio i slu\u010daj pukovnika \u0110or\u0111a Arseneska, kao \u0161to svedo\u0107i Elena Florea Joan:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Pukovnik Arsenesku je oti\u0161ao vi\u0161e da bi izvukao \u017eivu glavu i spasio \u017eivot. Ne\u017eelim da ga kritikujem, ali to nije bio patriotski \u0107in \u0161to je oti\u0161ao. Verovao je da je ne\u0161to kratkoro\u010dno. Tamo u planinama i on i neki drugi kada su videli da nema vi\u0161e hrane, da nema pe\u010denja po\u010deli su sva\u0111e i on je rekao da vi\u0161e ne ostaje. Drugi su rekli da \u0107e jesti koru drve\u0107a, da \u0107e jesti li\u0161\u0107e jer su ina\u0107e takve stvari i jeli kada nije bilo hrane, ali da \u0107e ostati ujedinjeni na planinama koliko mogu. Arsenesku nije odgovarao takav \u017eivot, nije se navikao na te muke. On je dao mom bratu Tomi rukovodstvo organizacije i povukao se jer nije mogao da izdr\u017ei zimu i gladovanje. Video je da amerikanci ne dolaze i razumeo je da je stanje nesigurno tako da je oti\u0161ao.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Amerikanci jako nisu direktno do\u0161li da oslobode Rumuniju, poku\u0161ali su da organizuju akcije za odr\u017eavanje nade. Oni su spustili rumunske padobrance iz egzila na teritoriju Rumunije, a jedan takav slu\u010daj je bio u julu 1953 godine sa grupom pod komandom kapetana Sabina Mare. Dalnja evolucija odnosa izme\u0111u dva vojno-politi\u010dka bloka, demokratskog I komunisti\u010dkog ka kohabitaciji vodilo je do odustajanja od svakog projekta za oslobo\u0111enje zemalja koje su bile pod sovjetskom okupacijom. Amerikanci su do\u0161li u Rumuniju I Srednjoj I Isto\u010dnoj Evropi tek posle 1989 godine. To je bilo mogu\u0107e kao posledica \u0107injenice da su pobedili u takmi\u010denju koje je trajalo nekoliko decenija sa Sovjetskim Savezom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na kraju drugog svetskog rata, rumuni su verovali da prisutstvo sovjeta u zemlji i svi zlo\u0107ini \u0107e nestati i da \u0107e do\u0107i amerikanci u Rumuniju da bi stavili stvari na svom pravom koloseku. To je bio odraz nade u bolju budu\u0107nost i istovremeno podstrek za one koji su dejstvovali u antikomunisti\u010dkom otporu. Do […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129291,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515132","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n