\n
<\/p>\n
2014 godine Evropa je obele\u017eila stogodi\u0161njicu izbijanja Prvog svetskog rata, doga\u0111aj koji je uzdrmao ceo kontinent i znatno je uticao na istoriju 20 veka. Bio je vek u kojem su stavljene u praksi ideje 19 veka, koje su imale sa svoje strane po\u010detak u toku francuske revolucije od poslednje decenije 18 veka. Socializam i nacionalizam, plemenite ideje koje su imale kao glavni cilj emancipaciju gra\u0111ana i dru\u0161tva u celini u\u0161le su u fazi radikalizacije. Prvim svetskim ratom od 1914 do 1918 godine, \u010dove\u010danstvo je potro\u0161ilo deo energije \u0107iji je uzrok radikalizam, ali je ostalo jo\u0161 dovoljno energije koje da se potro\u0161i u toku Drugog svetskog rata. Moderni heroji su proizvod ratova koji su pogodili Evropu u prvoj polovini 20 veka. Mu\u0161karci i \u017eene koji su poticali iz raznih sredina krenuli su u ratu da se bore za njihove ideje. Ni rumuni nisu izuzeti od toga, a stotine hiljada poginulih su svedo\u0107anstvo o tome. 1918 godine, mirovnim sporazumima naslednici oko 10 miliona poginulih u toku 4 godina borbi \u017eeleli su da se njihove \u017ertve ne zaborave. Tako se pojavio monumentalni kult heroja. U Rumuniji, li\u0107nost koja se borila za o\u010duvanje kulta poginulih na frontu je bila kraljica Marija, najsna\u017eniji \u017eenski lik rumunske istorije u prvoj polovini 20 veka. Istori\u010dar Danijel \u0110or\u0111e odnosi se na uslove u kojima se pojavio kult heroja. Danijel \u0110or\u0111e:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Posle prvog svetskog rata, mirovni sporazum iz Versaja utvrdio je kao meru za pomirenje i pribli\u017eavanje izme\u0111u naroda koji su se sukobili u ratu u kojem je poginulo 10 miliona ljudi kult heroja. Rumunija se brojila me\u0111u prvim evropskim dr\u017eavama koja se obavezala da donosi oma\u017e i svojim herojima, ali i junacima koji pripadaju drugim narodima i koji su poginuli u borbama na rumunskoj teritoriji bore\u0107i se protiv rumuna. Dan heroja je progla\u0161en dekretom kojeg je potpisao kralj Ferdinand prvi, 4 maja 1920 godine, mesec dana pre sklapanja sporazuma iz Trijanona koji je potvrdio ujedinjenje od 1918 godine posle 3 godine borbi na frontu i 2 godine diplomatskih borbi. U Parizu, kraljica Marija je odigrala glavnu politi\u010dko-diplomatsku ulogu u me\u0111unarodnom priznavanju ujedinjenja. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oduvek zajednice su ose\u0107ale potrebu da proslave njihove heroje. Njihov moderni kult je posledica trauma u toku prvog svetskog rata. Danijel \u0110or\u0111e:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Kult heroja je postojao i ranije u doba kralja Karola prvog i to va\u017ei naro\u010dito za junake rata za samostalnost od 1877-78 godine, ali i junaka iz borbe na brdu Spiri od 13 septembra 1848 godine. U prvom svetskom ratu, Rumunija je izgubila oko 960 hiljada ljudi, ve\u0107inu zbog bolesti, epidemija i velikih nesta\u0161ica hrane. Oru\u017ejem u rukama je poginulo oko 350 hiljada rumuna, 30 hiljada samo u borbi u Mara\u0161e\u0161tju od jula-avgusta 1917 godine, a u toku samo jednog dana u toj borbi je poginulo 6 hiljada rumuna. \u017drtve su bile ogromne, a mehanizam se\u0107anja na junake je bio znak priznanja. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godine koje su usledile posle rata bile su godine izgradnje spomenika za one koji su pali na frontu. Najreprezentativnije gra\u0111evine sem grobalja i spomenika su mauzolej iz Mara\u0161e\u0161tja, groblje neznanog junaka u Bukure\u0161tu i ansambal Put heroja, delo slavnog rumunskog vajara Konstatina Branku\u0161ja u gradu Trgu \u017diu. Danijel \u0110or\u0111e:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Kult je u\u0161ao pod pokroviteljstvom Kraljevske Ku\u0107e i Pravoslavne Crkve. Postojalo je Dru\u0161tvo grobalja heroja, \u0107iji je predsednik bio mitropolit Miron Kristea. U Rumuniji su postojala vi\u0161e stotina grobalja rumunskih heroja, ali i junaka drugih naroda, nemaca, rusa, engleza, amerikanaca, francuza, ma\u0111ara, bugara, poljaka koji su poginuli u prvom i drugom svetskom ratu. Glavnu ulogu u upravljanju ovih grobalja imalo je Dru\u0161tvo palih junaka, koje je bilo pod pokroviteljstvom kraljice Marije. Kraljica Marija je rukovodila rumunskim Crvenim krstom i bila je lik kraljevske ku\u0107e najbli\u017ei patnjama rumunskih vojnika na bojnim poljima i ona je o\u010duvala kao prava majka veliku brigu za kult heroja. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dan heroja je danas dan za sve rumunske junake koji su pali u borbi sa neprijateljima demokratije i slobode. Decembar je mesec koji ima sna\u017enu simboliku za rumune, jer je mesec u kojem je Rumunija bacila na sme\u0107e istorije komunisti\u010dki re\u017eim. Danijel \u0110or\u0111e:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Dan heroja je na Spasovdan i on se obele\u017eava za sve koji su poginuli za njihovu zemlju i za slobodu u toku dva svetska rata, za heroje mu\u010denike iz komunisti\u010dkih zatvora, za one iz antikomunisti\u010dkog otpora, za heroje od decembra 1989 godine. Patriotizam je osnovna vrednost, nemo\u017ee se zamisliti jedno dru\u0161tvo bez nacionalnih vrednosti. Postojala je i jedna generacija nacionalnog ideala od 1918 godine, nekih politi\u010dara kao \u0161to su bra\u0107a Bratijanu, Julju Manju, Aleksandru Vajda Vojevod, Nikolaje Jorga i drugi. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kult heroja je poslednji oma\u017e za neke ljude koji su oti\u0161li na frontu ne da bi poginuli, ve\u0107 za njihove ideje u zanimljivim i vanrednim vremenima. Ali kao \u0161to je rekao reformisti\u010dki kineski lider Deng Ksiaoping, ,,nek te bog \u010duva da \u017eivi\u0161 u zanimljivim vremenima.\u201d<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
2014 godine Evropa je obele\u017eila stogodi\u0161njicu izbijanja Prvog svetskog rata, doga\u0111aj koji je uzdrmao ceo kontinent i znatno je uticao na istoriju 20 veka. Bio je vek u kojem su stavljene u praksi ideje 19 veka, koje su imale sa svoje strane po\u010detak u toku francuske revolucije od poslednje decenije 18 veka. Socializam […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129305,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n