\n
<\/p>\n
Rumunska Komunisti\u010dka Partija iskoriste\u0107i direktnu pomo\u010d Crvene armije, preuzela je potpunu vlast posredstvom nekoliko institucija i mehanizama. Me\u0111u tim mehanizmima broji se i sindikalni pokret. Pre rata sindikati su bili istinite organizacije radnika i predstavljali su njihove interese u odnosima sa poslodavstvom. Naravno da i rumunske sindikate su sa\u0107injavali ljudi sa socialisti\u010dkim simpatijama kao i svuda u Evropi, ali to nije uticalo na njihov rad. Posle 1945 godine sve se je promenilo, pa i uloga sindikata. Lenjin je smatrao sindikate kao deo politi\u010dke partije \u0107ija je uloga bila da prenose \u0161irokim masama odluke partije. Jednostavnije re\u010deno, sindikat je prevodio obi\u0107nim ljudima, koji su bili ili ne \u010dlanovi partije ono \u0161to je partija tra\u017eila od njih. Partija je preuzela kontrolu sindikata i stavila je u njihovim rukama sve beneficije radnika preko kojih su mogli biti dr\u017eani pod kontrolom. O odnosima partije i sindikata pojavile su se i \u0161ale koje su pokazale kako je realno stanje. Prema jednoj takvoj \u0161ali ,,sindikat li\u0107i na bakicu, on govori, on sam slu\u0161a\u201d, a prema drugoj \u0161ali ,, drugar iz partije je jeo, a nije platio, dok je drugar iz sindikata platio, a nije jeo\u201d.Vlad Nisipeanu je bio partijski aktivista I imao je funkcije u sindikalnom pokretu. U jednom interviju kojeg je snimio 1999 godine Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, on je govorio o odnosima izme\u0111u partije i sindikata:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Na po\u010detku partija je imala mali broj \u010dlanova i ako nisu te dr\u017eali u rukama partijom, \u0107inili su to preko sindikata. Platio si \u010dlanarinu, i primio si partijske obaveze kao obaveze sindikata. Postojale su \u017eupanije i op\u0161tine gde je sindikat bio sna\u017eniji od lokalnog ogranka partije. Predsednik sindikata je bio \u010dlan politbiroa, predsednik gradskog sindikata je bio \u010dlan gradskog politbiroa, predsednik sindikata fabrike je bio \u010dlan rukovodstva fabrike. Dakle sve je bilo povezano. Nije mogao biti bilo ko i bilo kako u sindikatu da bi njime rukovodio. Neki sindikati su primili beneficije od partije, u smislu da od sindikata je zavisilo ako primi\u0161 stan. Ponekad, partija te nije mogla izbaciti sa posla, ako se sindikat protivio i podr\u017eavao te smatraju\u0107i da to nije dobro. Sindikat je odobravao obuku radnika, on je delio nov\u0107anu pomo\u010d ili platio ti je odmor. Sindikat ti je pomogao da napreduje\u0161 na poslu, dakle sindikat je tada bio sila koja se mogla nametnuti. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Obaveza upisa u sindikat je zna\u0107ila s jedne strane kontrolu mase radnika, ali i prihode od \u010dlanarine. Vremenom rumunski sindikati su postali vlasnici ogromne imovine. Vlad Nisipeanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Sindikati su raspolagali novcem, \u010dlanarine su bile 1-2% od li\u0107nog dohodka i tada je bilo 6-7 miliona \u010dlanova sindikata, dakle skupilo se mnogo novca. Novac se nije mogao potro\u0161iti. Tada su sindikati dobro \u017eiveli. Meni je odgovaralo u sindikatima, jer nisam previ\u0161e bio politi\u010dki anga\u017eovan. Bio sam u me\u0111unarodnom odeljenju sindikata i to mi je odgovaralo. Govorili smo sa poljacima, \u010desima, bugarima, jer smo svi poznavali ruski jezik. Bio sam u Moskvi nekoliko puta, bio sam u Var\u0161avi, u \u010ce\u0161koj, u svim socialisti\u010dkim dr\u017eavama. Poslali su me u Koreji 1963 godine. U sindikatima smo imali \u0161tampu, \u010dasopise, novine sindikata, postojao je tada list Trud. Sindikalni pokret je bio sila koju je partija iskori\u0161\u010davala. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski sindikati su organizovali i kongrese na kojima su pozivali komunisti\u010dke aktiviste iz Zapadnih dr\u017eava. Vlad Nisipeanu setio se takve epizode sa jednom \u010dlanicom partije iz \u010cilea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Na kongresima smo imali zvanice iz drugih zemalja, iz kapitalisti\u010dkih dr\u017eava. Se\u0107am se da je jednom do\u0161la na kongresu jedna lepa devojka, novinarka i aktivsta u sindikatu iz jedne zemlje Latinske Amerike najime iz \u010cilea. Ona nije mogla tamo da ka\u017ee da putuje u komunisti\u010dku dr\u017eavu tako da je tra\u017eila vizu za \u0160paniju ili Francusku, odakle je do\u0161la kod nas. Slede\u0107eg dana dogodilo se da joj se pojavilo ime u listu. Poku\u0161ao sam da je izbacim iz teksta ali su bile i fotografije. Postojao je i drugi problem, najime moji koji su do\u010dekali goste na aerodromu i odneli su ih do hotela nisu spazili da su joj stavili pe\u010dat na paso\u0161u. \u0160ta da radi \u017eena sa paso\u0161om? Odmah bi je hapsili, i pitali \u0161ta je tra\u017eila u komunisti\u010dku dr\u017eavu. Pre odlaska po\u0161to je bila stra\u0161no razo\u0107arana, a bila je lepa i simpati\u0107na rekao sam joj ne\u0161to da je ohrabrim. Ja sam joj rekao da nakon prelaska okeana ide u toalet i baci paso\u0161, jer \u0107e platiti samo kaznu od 5 dolara, i tako bi se oslobodila paso\u0161a sa rumunskim pe\u010datom.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski sindikati u doba komunisti\u010dkog re\u017eima funkcionisali su prema modelu koji je bio u dr\u017eavi I dru\u0161tvu. Jako su imali mnogobrojne poluge vlasti koju su vr\u0161ili u odnosima podre\u0111ivanja prema vi\u0161oj partijskoj hierarhiji I nametnuli su je ispred radnika I funkcionera koji su bili najni\u017ei nivo, ljudi su videli u njima samo alate re\u017eima, ne organizacije koje su trebale da im brane interese. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska Komunisti\u010dka Partija iskoriste\u0107i direktnu pomo\u010d Crvene armije, preuzela je potpunu vlast posredstvom nekoliko institucija i mehanizama. Me\u0111u tim mehanizmima broji se i sindikalni pokret. Pre rata sindikati su bili istinite organizacije radnika i predstavljali su njihove interese u odnosima sa poslodavstvom. Naravno da i rumunske sindikate su sa\u0107injavali ljudi sa socialisti\u010dkim simpatijama […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129334,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515136","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n