\n
<\/p>\n
U komunizmu cenzura je kontrolisala sve \u0161to je \u0161tampano. Samizdat kao subverzivni na\u010din komunikacije da bi kru\u017eile ideje I stavovi koji su kritikovali re\u017eim imao je kao metu politi\u010dke I ekonomske ciljeve. Njegova pojedinost kao \u0161to pokazuje I poreklo iz ruskog jezika je da je to objavio autor, a ne izdava\u010dka ku\u0107a. Jedan od klasi\u010dara samizdata je sovjetski knji\u017eevnik I lekar Vladimir Bukovski, dok je drugo va\u017eno ime \u010de\u0161ki dramski pisac Vaclav Havel. Samizdat ili je kucan na pisa\u0107oj ma\u0161ini ili pisan nekim nekonvencionalnim sredstvima. U Rumuniji, samizdat je manje kru\u017eio zbog strogosti re\u017eima \u010cau\u0161esku. Da bi suzbila proizvodnju samizdata milicija je tra\u017eila od vlasnika pisa\u0107ih ma\u0161ina 80\u2019 godina da ih registruju I svake godine im je proveravala karakteristike kucanja. Uprkos svemu tome, neki su iskoristili samizdat za poziv na udru\u017eivanje u vidu odbrane ljudskih prava. Me\u0111u subverzivnim udru\u017eenjima broji se Savez Ma\u0111ara iz Transilvanije kojeg je osnovao profesor filozofije, Erno Borbeli. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije, Borbeli je ispri\u0107ao kako mu je do\u0161la ideja osnivanja organizacije I kako je u\u0161ao u posed prvih samizdat tekstova. Erno Borbeli:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Do\u0161ao sam do toga da osnivam subverzivnu organizaciju posle vi\u0161e razgovora sa raznim kolegama I prijateljima, sa intelektualcima iz Rumunije I preko studija, \u010ditanja I \u0161irenja samizdata koje sam primio iz inostranstva. Jednog dana do\u0161li dmo do ideje da ne\u0161to \u0107inimo, I tada sam razmislio da osnivam organizaciju. Samizdate sam primio u prvom redu iz Ma\u0111arske, a primio sam I iz Austrije I Francuske. Rumunska emigracija u Francuskoj je bila veoma sna\u017ena I postojali su samizdati koji su napadali komunisti\u010dki re\u017eim I poku\u0161avali su da objektvno doka\u017eu slabosti komunisti\u010dkog re\u017eima I diktature u Rumuniji. U Ma\u0111arskoj je postojao takav pokret jo\u0161 od po\u010detka 70\u2019 godina. Tamo je ipak postojala ve\u0107a sloboda. Jako su opozanti bili pod pratnjom, ipak su imali ve\u0107e mogu\u0107nosti. Dakle nije bio toliko strogi re\u017eim I pojavili su se mnogi samizdati, ve\u0107ina napisani od strane univerzitetskih profesora filozofije I sociologije. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U doba komunizma svako ko se udru\u017eio bez zvani\u010dnog odobrenja je bio sumnjiv I smatralo se da ima subverzivne namere, tako da je zatvoren zbog toga. Erno Borbeli je razumeo koju nejednaku borbu je vodio sa dr\u017eavom, tako da je na po\u010detku izabrao da organizacija ima mali broj \u010dlanova. Erno Borbeli:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,U na\u0161oj organizaciji nismo \u017eeleli da imamo mnogo \u010dlanova, kao \u0161to je bilo obi\u0107no u politi\u010dkim sistemima sa \u010dlanovima stranaka ili udru\u017eenja. Bili smo u malom broju okupljeni oko trojice \u010dlanova koji su imali kontakte. Po\u010deli smo vi\u0161e razgovora, ukjlu\u010duju\u0107i sa disidentima koji su ve\u0107 bili poznati u to vreme, kao na primer Kirali Karolom. Po\u010deli smo vi\u0161e razgovora zapravo da bismo pove\u0107ali jednog trenutka to jezgro, ali smo \u017eeleli da budemo samo trojica osnova te organizacije. Bio sam ja, Biro Katalin I Buza\u0161 Laslo. Dobro smo znali da mogu nas hapsiti bilo kada. Sekuritate je bila spremna, pratila je sve I imala je veliki broj saradnika u celoj zemlji. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Koji je bio cilj organizacije? Erno Borbeli:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u017deleli smo da \u0161irimo vi\u0161e materijala, uklju\u010duju\u0107i samizdate koje su pisali stru\u010dnjaci u raznim oblastima, da izradimo i mi na\u0161e samizdate i da pravimo odre\u0111enu propagandu. Naravno da ovu propagandu nismo mogli da direktno \u0161irimo, jako smo \u017eeleli da delimo letke i male \u010dasopise u raznim naseljima. Mi smo mislili na na\u010din, ali smo \u017eeleli da stignu i u publikacijama na Zapadu, naro\u010dito u radio stanicama kao \u0161to su Doj\u0107e Vele, Slobodna Evropa i Glas Amerike posredstvom kojih tekstovi su se vratili u na\u0161u zemlju. Ako bi sve i\u0161lo bez da nas otkriju, onda bismo pove\u0107ali broj \u010dlanova. Sa prijateljima na Zapadu mogli bismo javno saop\u0161titi ispred velikog prisutstva \u0161tampe da se progla\u0161avamo zvani\u010dna organizacija. 2-3 ljudi lako su mogli biti likvidirani, ali 50-100 te\u017ee. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Samizdat je bio vi\u0161e od proglasa, bio je dijagnoza postavljena bolesnom re\u017eimu kao \u0161to je bio komunizam. Pitali smo Erna Borbelija koji je bio sadr\u017eaj njegovih tekstova:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Me\u0111u temama pre svega su bile one vezane za slobode: sloboda \u0161tampe, sloboda govora, sloboda kretanja. \u017deleli smo da objavimo studiju koja se pojavila u Francuskoj o dokumentima iz Helsinkija koje je potpisao i \u010cau\u0161esku i nikad nisu objavljeni i stavljeni u praksu u Rumuniju. \u017deleli smo odvojeno da objavimo ljudska prava. Bile su zatim teme vezane za dru\u0161tveni \u017eivot i mogu\u0107nosti omladine, mi smo se odnosili na sve. Jako smo bili ma\u0111arska organizacija, na kraju smo bili svesni da su patnje iste za sve gra\u0111ane \u017eemlje i pitanje ma\u0111arske manjine nemo\u017ee se re\u0161iti bez re\u0161avanja osnovnih problema. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Samizdat u Rumuniji je bio poku\u0161aj da mobili\u0161e gra\u0111ane da se pru\u017ea otpor zloputrebama re\u017eima. Jako nije imao \u0161irenje kao u Sovjetskom Savezu, Ma\u0111arskoj, \u010ce\u0161koslova\u010dkoj i Poljskoj, samizdat je odjeknuo u redovima onih odlu\u010dnih da ne\u0161to promene. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U komunizmu cenzura je kontrolisala sve \u0161to je \u0161tampano. Samizdat kao subverzivni na\u010din komunikacije da bi kru\u017eile ideje I stavovi koji su kritikovali re\u017eim imao je kao metu politi\u010dke I ekonomske ciljeve. Njegova pojedinost kao \u0161to pokazuje I poreklo iz ruskog jezika je da je to objavio autor, a ne izdava\u010dka ku\u0107a. Jedan […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129390,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515140","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n