\n
<\/p>\n
Smatrana poslednjom velikom narodnom bunom u Evropi, ona od 1907 godine je izbila u redovima seljaka na severoistoku Rumunije, nakon \u0161to je na po\u010detku 19 veka ponovo uvedeno kmetstvo posle transformacije poljoprivrede u izvoznu. Ova sredjnovekovna formula zavisnosti seljkaka prema vlasnicima zemlji\u0161ta ponovo je ukinuta agrarnom reformom od 1864 godine, kada celokupno zemlji\u0161te postaje privatno. Skoro 59% ukupne povr\u0161ine zemlji\u0161ta velikih zemljoposednika je dato u zakupu. Onaj koji je uzeo zemlji\u0161te u zakup platio je odre\u0111enu fiksnu cenu poku\u0161avaju\u0107i da sebi obezbedi \u0161to ve\u0107i profit od eksploatacije seljaka. To je bio glavni razlog op\u0161teg nezadovoljstva u redovima ruralnog stanovni\u0161tva. Sa vi\u0161e detalja istori\u010dar Alin \u010cupala:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Buna od 1907 godine bila je pravi \u0161ok za rumunsko dru\u0161tvo, ne samo srazmerama doga\u0111aja, ve\u0107 i zbog \u0107injenice da je donelo na svetlost dana neuspehe ovog dru\u0161tva, i neuspehe njegove modernizacije u to doba. Da ne zaboravimo da godinu dana pre ove bune u parku Karol iz Bukure\u0161ta je organizovana izlo\u017eba koja je \u017eelela da poka\u017ee rumunima, ali i celoj Evropi uspehe rumunskog dru\u0161tva u toku vladavine Karola I od 1866 do 1906 godine. Drugim re\u010dima imamo dva va\u017ena doga\u0111aja, izlo\u017ebu od 1906 godine i bunu od 1907 godine koje nam pokazuju sve uspehe rumunskog dru\u0161tva, ali i sve proma\u0161aje. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Krvava selja\u010dka buna izbila je 21 februara 1907 godine u naselju Flamanzi, \u017eupanija Boto\u0161ani na severoistoku Rumunije i zatim se \u0161irila u celu zemlju. Buna je ugu\u0161ena od strane tada\u0161nje vlade Rumunije intervencijom vojske. U epohi buna seljaka nasilno ugu\u0161ena od strane vlasti je imala i antisemitski karakter, jer je postojala vizija prema kojoj jevrejski zakupnici su bili krivi za patnje rumunskih seljaka. Alin \u010cupala smatra da je to preterano:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ako posmatramo doga\u0111aj iz op\u0161te perspektive, vidimo da su uzroci slo\u017eeniji, postoje vi\u0161e nijansi i nemo\u017eemo da govorimo o ekscesima jevrejskih zakupnika kao glavni uzrok bune. Ina\u0107e, ako analiziramo statisti\u010dke brojke koje imamo na raspolaganju vidimo da nisu jevreji bili glavni u sistemu zakupni\u0161tva u Rumuniji. Bilo je isto toliko rumuna, a bili su i zapadnjaci koji su do\u0161li ovde za poslovanje, da se obogate. Zakupni\u0161tvo u uslovima da je rumunska ekonomija bila prete\u017eno agrarna, predstavlja kapitalisti\u010dko sredstvo za eksploataciju zemlji\u0161ta. \u201c<
.<
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Buna od 1907 godine je va\u017ean doga\u0111aj I zbog \u0107injenice da pokazuje dimenzije antisemitizma u rumunskom dru\u0161tvu. Alin \u010cupala:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Mogao bih re\u010di da je to neki vid afere Drajfus. Kao \u0161to u Francuskoj nekoliko decenija ranije afera Drajfus je izbacaila na svetlost dana antisemitizam tog dru\u0161tva, sli\u0107no se dogodilo u Rumuniju povodom bune od 1907 godine. Buna od 1907 godine predstavlja ne samo veoma va\u017ean elemenat da razumemo dimenzije agranog pitanja u Rumuniju, verovatno najva\u017enijeg rumunkog dru\u0161tva, ve\u0107 i povod za evaluaciju dimenzija celokupnog rumunsklog dru\u0161tva i tu se broji i rumunski antisemitizam. \u201c<
><<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Postoje i ocene koje stavljaju pod znakom pitanja iskju\u010divo selja\u010dku dimenziju bune od 1907 godine, ali istori\u010dar Alin \u010cupala obrazla\u017ee ovu \u0107injenicu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ova intepretacija je vi\u0161e data u doba komunisti\u010dkog re\u017eima iz \u017eelje da se predstavi ovaj doga\u0111aj kao op\u0161ti protest siroma\u0161nih protiv eksploatacije bogatih. To nije istina, radi se isklju\u010divo o agrarnom doga\u0111aju. Tako\u0111e, veoma je va\u017eno da vidimo da se nisu bunili najsiroma\u0161niji slojevi sela, kako se mo\u017ee verovati , ve\u0107 u prvom redu oni srednji seljaci, seljaci koji poseduju u odre\u0111enoj meri zemlji\u0161te. To nam pokazuje da buna nije izbila zbog pitanja vlasni\u0161tva, dakle nije zemlji\u0161te bio glavni razlog. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U razdoblju od 21 februara do 29 marta 1907 godine broj mobilisanih vojnika za ugu\u0161enje bune seljaka je dostigao 140 hiljada. Rumunska armija je otvorila vatru protiv seljaka. Prema nekim izvorima iz zapadne istoriografije 11 hiljada ljudi je poginulo, jako se \u0107ini da je taj broj preteran. Alin \u010cupala smatra da nije ta\u010dan broj \u017ertava va\u017ean, koliko neodgovorno reagovanje vlasti u jednom konfliktu iz 20 veka koji podse\u0107a vi\u0161e na srednjovekovni svet. Ponovo Alin \u010cupala:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Mo\u017eemo re\u010di da su seljaci glavni likovi ovog doga\u0111aja, a s druge strane vlasti. Vlasti su veoma o\u0161tro reagovale bar u prvim nedeljama vi\u0161e zbog panike. Kao \u0161to sam ranije rekao one su bile iznena\u0111ene ovom bunom. Ona je iznenadno izbila, i vi\u0161e su se stvari de\u0161avale u Moldaviji. Stvorila se op\u0161ta panika, prava psihoza, \u0161to obrazla\u017ee ekscese vlasti. Jonel Bratijanu kao Ministar unutra\u0161njih poslova je poku\u0161ao da smanji ove ekscese i imenovao je nove prefekte u \u017eupanijama pogo\u0111ene bunom, me\u0111u koje Konstantina Sterea koji je odigrao va\u017enu ulogu u Moldaviji u smirivanju strasti i za okon\u0107anje vojne intervencije. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Glavni uzrok bune od 1907 godine ostaje lo\u0161e funkcionisanje sistema lokalne uprave I to iz raznih razloga me\u0111u koje se broji I korupcija. Naro\u010dito tada\u0161nja liberalna vlada je tra\u017eila detaljne istrage koje su dokazale da ne zloupotrebe jevrejskih zakupnika predstavljaju najva\u017eniji razlog selja\u010dke bune koja je sna\u017eno odjeknula u evropskoj \u0161tampi na po\u010detku 20 veka. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Smatrana poslednjom velikom narodnom bunom u Evropi, ona od 1907 godine je izbila u redovima seljaka na severoistoku Rumunije, nakon \u0161to je na po\u010detku 19 veka ponovo uvedeno kmetstvo posle transformacije poljoprivrede u izvoznu. Ova sredjnovekovna formula zavisnosti seljkaka prema vlasnicima zemlji\u0161ta ponovo je ukinuta agrarnom reformom od 1864 godine, kada celokupno zemlji\u0161te […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":129404,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515141","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n