\n
<\/p>\n
Konferencija iz Helsinkija od 1972 godine bila je prva konferencija koja je imala u vidu Evropu kao celinu posle oko 20 godina podela na demokratski Zapad i komunisti\u010dki Istok. Finska je bila doma\u0107in skupa zbog svoje neutralnosti, jer nije bila ni \u010dlanica NATO, ni \u010dlanica Var\u0161avskog pakta. Konferencija je odr\u017eana u centru za konferencije Dipoli iz Helsinkija i u\u010destvovalo je 35 evropskih dr\u017eava. Ambicije su bile velike jer je bila prva konferencija posve\u0107ena bezbednosti i saradnji u Evropi i imala je za cilj da se bavi svim velikim pitanjima sa kojima su se suo\u010davali evropljani, najime politi\u010dka, pravna, vojna, ekonomska, nau\u010dna, kulturna i humanitarna pitanja. Kao i svaka globalna konferencija, ona iz Helsinkija pregovarana je izme\u0111u dva suprostavljena politi\u010dka, ekonomska i vojna bloka i svaka strana je trebala da ima vidu pretenzije druge strane. Rumunija je u\u010destvovala na konferenciji u Helsinkiju i imala je aktivnu ulogu. Diplomata Valentin Lipati bio je \u010dlan rumunske delegacije i u jednom intervju kojeg je 1995 godine sinimio Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije on se odnosi na doprinos Rumunije:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Iz bilateralnih konsultacija koje smo imali u periodu koji je prethodio konsultacijama u Dipoliju videlo se da ljudima nije bilo jasno \u0161to se ti\u0107e radnih procedura budu\u0107e konferencije. Tada smo mi bolje razmislili da spremimo neke predloge procedure. Kada smo stigli u Dipoliju na kraju novembra, nekoliko dana pre otvaranja konsultacija, mi smo imali u na\u0161em diplomatskom koferu jedan pravilnik procedura. Ovaj pravilnik procedura predvideo je princip sa kojeg nismo skrenuli nikada u toku 20 godina u okviru evropskih pregovora i skupova koji su usledili to jest jednakost prava dr\u017eava u\u010destnika, da ne postoji nikakva diskriminacija, da ne postoje velike i male dr\u017eave, sa vi\u0161e ili manje prava, dakle da nebude kao \u0161to se doga\u0111a u Savetu bezbednosti OUN u kojem su stalne \u010dlanice sa pravom veta i nestalne \u010dlanice \u0107iji stavovi su manje po\u0161tovani. Kako se mo\u017ee odraziti u pravila procedure ovaj princip suverene jednakosti? Konzenzusom koji dozvoljava svakoj dr\u017eavi u\u010destnici da legitmno brani svoja prava i interese.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski Istok i Zapad susreli su se za stolom pregovora dve decenije po okon\u0107anju rata da bi prona\u0161li zajedni\u010dku osnovu saradnje. Jako su se interesi sudili prema principu pripadnosti vojno-politi\u010dkim blokovima, svaka dr\u017eava je imala svoje interese u promovisanju principa, tema za razgovor i procedura. Valentin Lipati:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Zapad je blokirao princip celovitosti granica, dok su sovjeti blokirali principe vezane za ljudska prava i takozvanu ljudsku dimenziju. Ova uzajamna blokada vodila je na kraju kompromisu koji je omogu\u0107io dogovor. I mi smo blokirali u vi\u0161e navrata konzenzus. Na primer ako smo \u017eeleli od sovjeta koncesije prema jednom pitanju, mi smo ih blokirali u drugom pitanju koji je njih interesovao. Na kraju prona\u0161li smo re\u0161enja za na\u0161a pitanja. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunske inciative za odvijanje konferencije su pozitivno odjeknule a neki predlozi su bili uspe\u0161ni. Ponovo Valentin Lipati:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Nisu postojali malobrojni komiteti jer bi to bilo suprotno konzenzusu I jednakosti prava. Obi\u0107no kada se izra\u0111uje tekst na jednoj me\u0111unarodnoj konferenciji, formira se radni komitet posebno izabran. Taj komitet predstavlja plenumu tekst koji se usvoji. To je kao kad jede\u0161 gotovu hranu I preostaje ti samo da jede\u0161. Mo\u017ee\u0161 samo da doda\u0161 so ili da popije\u0161 \u010da\u0161u vina, ali fakti\u010dki jelo je gotovo. Zato mi smo formirali sve komitete, od onih najva\u017enijih do onih bezna\u0107ajnih koji su otvoreni za sve. Te nekoliko demokratske norme koje su dale konferenciji iz Helsinkija ve\u0107i zna\u010daj predstavljaju doprinos Rumunije. U Dipoliju mi smo predstavili prvi radni dokumenat mnogostrana\u010dkim pripremnim konsultacijama, pravila procedure koje su sadr\u017eale ta predvi\u0111anja I neke druge iniciative. Niko nije predstavio drugi dokumenat jer su bili iznena\u0111eni. Zabele\u017eeli smo uspeh za ve\u0107inu rumunskih predloga, fakti\u010dki pravila procedure su pravila Rumunije sa malim dodatcima koji nisu toliko va\u017eni.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zavr\u0161ni akt iz Helsinkija potpisan je 1975 godine, a Rumunija je tra\u017eila da promovi\u0161e principe razoru\u017eanja i priznavanje postojanja dr\u017eava u razvoju , principe koje je \u017eelela jedna komunisti\u010dka dr\u017eava. Na Zapadu Zavr\u0161ni akt iz Helsinkija je slu\u017eio kao osnova formiranja Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju 1990 godine. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Konferencija iz Helsinkija od 1972 godine bila je prva konferencija koja je imala u vidu Evropu kao celinu posle oko 20 godina podela na demokratski Zapad i komunisti\u010dki Istok. Finska je bila doma\u0107in skupa zbog svoje neutralnosti, jer nije bila ni \u010dlanica NATO, ni \u010dlanica Var\u0161avskog pakta. Konferencija je odr\u017eana u centru za […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129432,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515143","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n