Otomansko carstvo koje je bilo u punoj ofanzivi ka Srednjoj Evropi u drugoj polovini 17 veka nosa\u0107 je elemenata gr\u010dko-isto\u010dne civilizacije. Vladari Moldavije posle 1711 godine i Vla\u0161ke posle 1716 godine poticali su iz redova bogatih gr\u010dkih porodica iz \u010detvrti Fanar u Carigradu, i od toga dolazi naziv fanarjot. Fanarjotsko doba smatrano je u istoriografiji kao jedan od najcrnijih razdoblja istorije Rumunije. Glavne karateristike su bile korupcija, brzo boga\u0107enje i osiroma\u0161enje onih koji su imali odre\u0111eni profit, naro\u010dito seljaka i trgovca. Kulturno, fanarjotizam je bio model grcizacije i okretanja ka istoku kao \u0161to se mo\u017ee videti u tada\u0161njoj ikonografiji, naro\u010dito na po\u010detku 19 veka. Fanarjotsko doba je nestalo posle nasilne revolucije predvo\u0111ene Tudorom Vladimireksom od 1821 godine, kada se rumunske vladarske porodice vra\u0107aju na prestolima Moldavije i Vla\u0161ke. Neke fanarjotske porodice postale su rumunske, postepeno su postale doma\u0107e i usvojile su govor nacionalizma i modernizacije. Jako je optu\u017een za sve dru\u0161tveno-ekonomske probleme, fanarjotizam je opstao do druge polovine 19 veka kao va\u017eno prisutstvo u \u017eivotu nove Rumunije koja se pojavila posle 1859 godine ujedinjenjem Vla\u0161ke i Moldavije. Istori\u010dar Adrijan Silvan Jonesku analizirao je modu i mentalitet u prvim decenijama rumunskog 19 veka, vek u kojem je jo\u0161 opstao fanarjotski uticaj. Adrijan Silvan Jonesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Fanarjotski svet je predstavljen u najlep\u0161oj nijansi koju mogu otkriti slikari. Fanarjotsko doba je najbolje doba za oslikavanje. Kada su se veliki boljari obra\u010davali jedan drugom oni su rekli psihi mu, u prevodu moja du\u0161o. Oni su se obra\u010dali me\u0111usobno takvim pojmovima kao \u0161to se vidi i u dokumentima iz arhiva. Oni su se obu\u010davali prate\u0107i modu iz Carigrada, koja oslikava bogatstvo stare Vizantije. Fakti\u010dki oni su kod ku\u0107e nastavili Vizantiju, kao \u0161to je kazao Nikolaje Jorga u njegovoj teoriji Bizans apre Bizans koja je dobro argumentovana. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Skupocena odela u skladu sa visokim polo\u017eajma, bila su \u0161iroka, skupa I umetni\u010dki ra\u0111ena. One su bile prava senzacija za zapadne elite kada su se susrele sa rumunskim boljarima. Adrijan Silvan Jonesku :<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Toliko skupoceni su bili ovi dvorci iz Ja\u0161ja i Bukure\u0161ta me\u0111u li\u0107nostima koje su se pojavila dobro obu\u010dena da su predstavnici Evropski carskih i kraljevskih ku\u0107a ostali za\u010du\u0111eni. Jedan od najva\u017enijih rumunskih boljara, Jenakica Vakaresku oti\u0161ao je u dvorcu iz Be\u010da da bi ubedio Cara da protera njegove sinove iz Austrije kod ku\u0107e. Oni su pre\u0161li na nema\u010dku obu\u010du, i brijali su brade. Gospo\u0111e bogatih plemi\u010da carstva skoro su ga skinule da bi se divile njegovoj skupocenoj ode\u010di.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160ta se najvi\u0161e vidi na slikama boljara I boljarki od prvih decenija po\u010detka 19 veka? Skupoceno odelo, skupe bi\u017euterije, oru\u017eje. Adrijan Silvan Jonesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Vidimo bunde od najboljeg kvaliteta, skupocenu svilu, bi\u017euterije, lepo oru\u017eje sa srebrom I skupim kamenjem. Sve to pokazuje veliko bogatstvo ovih prelaznih vladara, koji su se ovde obogatili u rekordnom roku. Mo\u017eemo re\u0107i da su imali I ukusa, I vidimo kako znaju da nose takva odela. Znamo da su boljari podeljeni na 3 grupe. Prvi I najva\u017eniji su se zvali veliti, I radi se o onima koji su bili oko vladara. Usledile su 2 I 3 kategorija. Svaka kategorije je imala odre\u0111enu vrstu odela koju je mogla da nosi. Nijedan nije mogao da pre\u0111e preko svog polo\u017eaja. Va\u017eni znak va\u017enosti boljara je bila I brada. Na primer samo oni iz prve kategorije su mogli da nose bradu, dok boljari iz 2 I 3 kategorije su imali samo brkove. Samo kada jedan boljar je unapre\u0111en mogao je postati prve kategorije. Tada je do\u0161ao takozvani berber-ba\u0161a, brija\u010d vladara koji mu je trasirao kako \u0107e trebati da igleda budu\u0107a brada I on je stalno brinuo o njoj. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jako sna\u017eno osporena fanarjotska moda je opstala u rumunskom prostoru, ali vi\u0161e kao nostalgija za neka druga stara vremena. Istori\u010dar Adrijan Silvan Jonesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Fanarjotska moda jo\u0161 je bila sna\u017ena u prve 3 decenije 19 veka, jako posle revolucije Tudora Vladimireska, boljari fanarjoti postepeno nestaju, a vladari fanarjoti nestaju sa svime. Ipak, na maskendbalima oni koji su u detinjstvu videli fanarjotsku modu su se tako i obukli da bi jo\u0161 jednom zami\u0161ljali da se nalaze kod dvorca vladara fanarjota i da bi se zasmejavali tome. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ikonografija fanarjotsko doba pokazuje jedan nestali svet, bogatstva i blagostanja. Ipak, radi se samo o blagostanju elita koje su poku\u0161avale da o\u010duvaju mesto u dru\u0161tvu i privilegije u vremenima velikih promena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Otomansko carstvo koje je bilo u punoj ofanzivi ka Srednjoj Evropi u drugoj polovini 17 veka nosa\u0107 je elemenata gr\u010dko-isto\u010dne civilizacije. Vladari Moldavije posle 1711 godine i Vla\u0161ke posle 1716 godine poticali su iz redova bogatih gr\u010dkih porodica iz \u010detvrti Fanar u Carigradu, i od toga dolazi naziv fanarjot. Fanarjotsko doba smatrano je u istoriografiji […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129460,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515145","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n