Revolucije su bile izuzetni doga\u0111aji u istoriju, a 1848 godina je bila sasvim posebna za istoriju Evrope. Epoha modernih revolucija inspirisane Francuskom revolucijom od 1789 godine mo\u017ee se skra\u0107eno predstaviti pod re\u010d emancipacija. U 19 veku posle pojave nacionalne dr\u017eave, klju\u010dna re\u010d je bila modernizacija i ona je povezana za celokupni projekat ekonomske, politi\u010dke i dru\u0161tvene slobode. Rumunske knje\u017eevine koje su skoro 4 veka bile pod kontrolom Otomanskog carstva, imale su prvi poku\u0161aj osloba\u0111anja od turaka 1821 godine. 1848 godine, revolucija kojom su predvodili sinovi elita koje su postale evropske u Parizu samo je logi\u010dni nastavak ideja koje su pokrenule modernizaciju. 1848 godina u Rumunskim knje\u017eevinama donela je na svetlost dana i nekoliko \u017eena \u0107ije prisutstvo je odigralo va\u017enu ulogu u formiranju nacionalne svesti i modernizaciji. Me\u0111u najprisutnijim \u017eenama u revoluciji broji se Ana Ipatesku. Istori\u010dar \u0110or\u0111eta Penelea Filiti govori u nastavku o njenim zaslugama u revoluciji od leta 1848 godine:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ana Ipatesku se broji me\u0111u gospo\u0111ama koje su iza\u0161le na ulici i koje su uspele da dinamiziraju \u017eitelje Bukure\u0161ta. Revolucija je imala trenutke uspeha i trenutke poraza u smislu da jednog trenutka privremena vlada je uhap\u0161ena. Posle toga, pukovnici koji su uhapsili vladu su sa njihove strane uhape\u0161ni. U svim uli\u010dnim pokretima, \u017eiteljima Bukure\u0161ta koji su pratili doga\u0111aje i koji nisu najbolje razumeli \u0161ta se doga\u0111a bio im je potreban lider. Ana Ipatesku, supruga Grigorea Ipateskua broji se me\u0111u tim liderima. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ipak, \u017eena koji je najvi\u0161e obele\u017eila revolucionerni duh od 1848 godine je Meri Grant, \u0161kotskog porekla, budu\u0107a supruga politi\u010dara i publiciste Konstantina Rosetija. \u0110or\u0111eta Penelea Filiti govori o okolnostima u kojima je Meri Grant do\u0161la u Vla\u0161ku i kako je upoznala budu\u0107eg supruga:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Marija Roseti do\u0161la je kao dadilja u porodici Odobesku u Bukure\u0161tu i udala se za Konstantina Rosetija. Treba da podsetimo na macinijanski pokret \u0107iji su pripadnici bili i bra\u010dni par Roseti. Dopisi dvojice supru\u017enika su divni. Iza lepih ljubavnih re\u010di oni su se naslovljavali sa formulom drugar i drugarice. Oni su mnogo putovali u inostranstvo, jednog trenutka krstili su dete u Nici, a kum im je bio obu\u010dar. Oni ga nazivaju rumunski Mir\u0107a, ali daju mu i jedno francusko ime. Po\u0161to se kum zvao \u0160arlemanje oni su nazvali tako i sina. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski duh brzo se \u0161irio do Rumunskih knje\u017eevina, a \u017eelja za slobodom se pojavila u svim dru\u0161tvenim slojevima. Kao I drugi strani rezidenti Marija Roseti uklju\u010dila se u podr\u017eavanje revolucije, a ni posle poraza ove nije odustala od svojih uverenja. Marija Roseti \u010dak je postala oli\u0107enje rumunske revolucije, tako da je slikar Danijel Rosental slikao sa njom kao model slike Revolucinerna Rumunija I Rumunija se osloba\u0111a lisica. \u0110or\u0111eta Penelea Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nije jedina strankinja koja posle dolaska u knje\u017eevine identifikuje se sa te\u017enjama naroda, svojim vezama koje je imala u inostranstvo, zalaganjima I pomo\u010dju revolucinerima. Oni iz Bukure\u0161ta vo\u0111eni su brodom u Otomanskom carstvu, a ona je tr\u0107ala du\u017e obala Dunava poku\u0161avaju\u0107i bezuspe\u0161no da stupi u kontakt sa njima. Marija Roseti je postepeno postala pravi simbol revolucije, I po\u0161to je bila prijateljica sa slikarom Danijelom Rosentalom ovaj je naslikao sa trobojkom u rukama, simbolom slobode I rumunske revolucije. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Marija Roseti i dalje se stavila u slu\u017ebi modernizacije jer je nacionalnoj emancipaciji bila potrebna njena energija. Ponovo \u0110or\u0111eta Penelea Filiti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ona je ostala aktivna i posle revolucije. Revolucioneri su proterani u egzilu odakle su vodili kampanju informisanja Evrope o rumunskim realnostima, jedinstvenu u istoriji rumuna. Me\u0111u njima brojio se i njen suprug koji je bio odsutan do 1858 godinme. U me\u0111uvremenu Marija Roseti nije sedela skr\u0161tenih ruku. Zajedno sa njenim suprugom koji posle povratka u zemlju je osnovao jedan od najva\u017enijih rumunskih listova, a radi se o listu Rumun, osnovala je i svoj list Majka i dete. Ova \u017eena skoro polovinu veka se bavila edukacijom. To je klju\u010dna re\u010d koja ja\u0107a jedan narod. Radi se o savetima za majke kako da edukuju svoju decu. Ona \u010dak ih je savetovala kako da kupaju dete, bavila se higjenom, civilizovanim odnosima izme\u0111u roditelja. Savetovala je roditelje da se nesva\u0111aju ispred deteta, da budu ljubazni, da im odgovaraju na sva pitanja koja ovi postavljaju dok su mali. Veoma va\u017eno je bilo strpljenje majke. \u0160to se ti\u0107e higjene, ako u gradovima je postojao sloj koji je po\u0161tovao savete, na selu su stvari bile lo\u0161e zbog siroma\u0161tva i predrasuda. Marija Roseti sem lista kojeg je izdala putovala je u zemlju poku\u0161avaju\u0107i da vodi propagandu o rastu dece, jer edukacija zna\u0107i priprema za budu\u0107e dru\u0161tvo. Ka\u017ee se da njeni napori nisu bili previ\u0161e vidljivi, ali bi bilo gore da ona nije postojala. Ona nije bila sama, bile su i druge \u017eene i tu bih podsetila i Konstancu Dunka.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u017dene revolucije bile su na visini svog vremena, kao \u0161to je slu\u010daj i sa dr\u017eavnicima. One su napisale stranice istorije, tada kada su svakojake prepreke izgledale nepremostive. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Revolucije su bile izuzetni doga\u0111aji u istoriju, a 1848 godina je bila sasvim posebna za istoriju Evrope. Epoha modernih revolucija inspirisane Francuskom revolucijom od 1789 godine mo\u017ee se skra\u0107eno predstaviti pod re\u010d emancipacija. U 19 veku posle pojave nacionalne dr\u017eave, klju\u010dna re\u010d je bila modernizacija i ona je povezana za celokupni projekat ekonomske, politi\u010dke i […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":169040,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515146","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n