U komunizmu nesta\u0161ice su postale pravilo, a neki istori\u010dari smatraju da se radi o pravoj kulturi. Naro\u010dito 80\u2019 godina kada je siroma\u0161tvo postala op\u0161ta pojava, nesta\u0161ice je bila glavna re\u010d u svakodnevnom \u017eivotu. Skoro se ni\u0161ta vi\u0161e nije moglo kupiti bez \u010dekanja na velikim redovima i bez velikog gubitka vremena. Istori\u010dari su istra\u017eili u arhivama pisama obi\u0107nih gra\u0111ana prema partijskim i dr\u017eavnim organima u kojima se \u017eale na nesta\u0161ice. U te\u0161kom ekonomskom stanju zbog politike jednog totalitarnog re\u017eima, odnosi izme\u0111u ljudi su se stavili na takvim odnosima da bi se prevazi\u0161lo pitanje nesta\u0161ica. Istori\u010dar, Mioara Avram iz Instituta istorije Nikolaje Jorga u Bukure\u0161tu govori o novom mehanizmu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Zabranjen ali mogu\u0107 je bio jedan od paradoksa komunisti\u010dke svakodnevnice. Nesta\u0161ice, zabrane, koje je nametnuo komunisti\u010dki re\u017eim \u010cau\u0161eska da bi se krilo katastrofalno ekonomsko stanje vodile su ka otkrivanju inteligentnih re\u0161enja kojima sve je postalo dozvoljeno i mogu\u0107e. Pojavile su se informalne mre\u017ee onih koji su se snalazili, spremni svakog trenutka da prona\u0111u re\u0161enje za pitanja koje su na prvi pogled izgledale nepremostive za svakodnevno pre\u017eivljavanje, kao \u0161to je posredovanje jednog abortusa, napredovanje na funkciji, neisplatu jedne nov\u0107ane kazne ili nabavku razne robe koja nije postojala na tr\u017ei\u0161tu. U ovim mre\u017eama predstavljeni su svi dru\u0161tveni slojevi u zavisnosti od interesa i njihovih politi\u010dkih ili ekonomskih potreba. Informalne mre\u017ee su postojale prema drugim pravilima od normalnih zvani\u0107nih i bile su profitabilna alternativa, naro\u010dito za one koji su uprpavljali ovim mre\u017eama, ali i za one koji su primorani da im se obrate. Siva ekonomija je bila zavisna od dr\u017eavne i od njenih resursi i iskoristila je sve kanale za preraspodelu robe. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dru\u0161tvene mre\u017ee koje su poku\u0161ale da re\u0161e pitanje nesta\u0161ica imale su veze i sa vlastima i zvani\u010dnim politikama. Jako su predstavljale podzemne modele dru\u0161tva, one su bile tesno povezane za svakodnevnicu i vlasti su bile svesne njihovog postojanja i funkcionisanja. Mioara Avram:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Informalne mre\u017ee su dale specifi\u0107nost komunisti\u010dkim re\u017eimima, jer se ovde neradi samo o Rumuniji, i primenile su prakse kojima su uticale da ljudi imaju podno\u0161liv \u017eivot u komunizmu. Izvori koji nam omogu\u0107avaju da vidimo koje su bile svakodnevne prakse su memoari, \u017eurnali, interviu sa ni\u017eim aktivistima, sa snala\u017eljivim ljudima, dakle sa onima koji su \u0161irili to na nivou svih struktura partije i dr\u017eave. Imamo i zvani\u010dne dokumente, bele\u0161ke, \u017ealbe, izve\u0161taji koji se odnose na va\u017enost mre\u017ea u dr\u017eavnoj ekonomiji. Njihovo umno\u017eavanje direktno je povezano za kriminalizaciju sistema u smislu \u0161irenja korupcije i op\u0161tih nesta\u0161ica. Na primer kampanje za iskorenjivanje bak\u0161i\u0161a na po\u010detku 70\u2019 godina broji se me\u0111u malobrojnim javnim poku\u0161ajma re\u017eima da mobili\u0161e dru\u0161tvo u vidu po\u0161tovanje nekih normi koje da budu op\u0161te prihvatljive i za korektno pona\u0161anje gra\u0111ana. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ispred akcija destrukturacije zbog nesta\u0161ica, re\u017eim je poku\u0161ao da reaguje. Mioara Avram:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, U meri u kojoj programi za razvoj su bele\u017eili neuspehe izra\u0111ena su nova pravila za upravljanje nesta\u0161icama. Se\u0107am se programa samoupravljanja I samosnabdevanja gra\u0111ana od 1981 godine kojim je zabranjena kupovina robe iz drugih naselja od mesta prebivali\u0161ta. Godinu dana kasnije pojavio se program racionalne ishrane, zatim su se glavne namirnice delile u racijama, ali I uvo\u0111enje specijalnog zakonodavstva za ka\u017enjavanje akcija koje su izazvale nesta\u0161ice. Centralizovano planiranje propagandisti\u010dki ilustrovano petogodi\u0161nicom kvaliteta, \u0107uvena petogodi\u0161njica od 4,5 godina ili petogodi\u0161njica nau\u010dne revolucije su neuspehi koje re\u017eim \u010cau\u0161esku nikad nije priznao. Poku\u0161aji Julijana Dobreskua od 1982 godine, \u0161efa Dr\u017eavnog komiteta planiranja da ubedi \u010cau\u0161eska o potrebi prilago\u0111avanja planova proizvodnje na trendove svetske ekonomije bili su neuspe\u0161ni. Dobresku je insistirao u jednom izve\u0161taju za korektan odnos izme\u0111u kvaliteta I koli\u0107ine koji bi prema njegovom mi\u0161ljenju vodio ekonomskom rastu, a nesta\u0161ice za stanovni\u0161tvo bi bile manje. Njegove sugestije nisu prihva\u0107ene I Dobresku je podneo ostavku. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na prvi pogled nesta\u0161ice su bile proizvod ekonomske krize, ali su one imale kao duboki uzrok prirodu samog re\u017eima. Ponovo Mioara Avram:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Druga direkcija koja je ohrabrila razvoj informalne ekonomije je ono \u0161to je ameri\u010di istori\u010dar \u0110ovit nazvao familiarizam re\u017eima, dakle rutinsko pona\u0161anje vlasti i nacionalizacija dru\u0161tva. Monopol partije je podrivao taj sistem razvijen na nivou elite i njegovo povezivanje koje je olak\u0161alo nezakonite ili sive transakcije. Partija je dozvolila i konsolidovala odre\u0111ene stavove i pona\u0161anja na vrhu vlasti, ali i na nivou samog dru\u0161tva. Slika koju je lider partije imao o dru\u0161tvu je bila vi\u0161e nego optimisti\u010dka. Prema njegovoj oceni potro\u0161nja po glavi stanovnika je pove\u0107ana, u prodavnicama postoje sve vrste robe, a zdravstvo je bilo u normalnim kotama. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kultura nesta\u0161ica je imala svoj kraj 1989 godine, ali njeno nasle\u0111e, mre\u017ee snala\u017eljivih su opstale i bile su polazna ta\u010dka za obnovu ekonomije i demokratije. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U komunizmu nesta\u0161ice su postale pravilo, a neki istori\u010dari smatraju da se radi o pravoj kulturi. Naro\u010dito 80\u2019 godina kada je siroma\u0161tvo postala op\u0161ta pojava, nesta\u0161ice je bila glavna re\u010d u svakodnevnom \u017eivotu. Skoro se ni\u0161ta vi\u0161e nije moglo kupiti bez \u010dekanja na velikim redovima i bez velikog gubitka vremena. Istori\u010dari su istra\u017eili u arhivama […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129502,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515149","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n