\n
<\/p>\n
Okupacija Severne Bukovine od strane Sovjetskog saveza u leto 1940 godine zna\u0107ilo je deportaciju rumunskog \u017eivlja i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje regiona. 1930 godine u Bukovini rumuni su predstvljali 44% \u017eivlja, ukrajinci 29%, nemci, jevreji, poljaci i romi 26%. Sovjetske vlasti upotrebile su nasilna sredstva za proterivanje rumunskog \u017eivlja sve do masovnih zlo\u010dina. Rumunsko civlno stanovni\u0161tvo koje je ostalo bez ikakve za\u0161tite ili je trebalo da prihvati nare\u0111enje da krene na Sibiru bez mogu\u0107nosti vra\u0107anja svojim domovima, ili da pobegne u Rumuniju. Oni su postvljeni ispred izbora koji je moga da zna\u0107i i kraj, i u slu\u010daju nekih od njih tako je i bilo. Istori\u010dar Pavel Moraru sa Univerziteta Lu\u010djan Blaga u Sibiu smatra da sovjetska politika homogenizacije teritorije nije imala za cilj samo klasnu borbu koju je vodio sovjetski re\u017eim, ve\u0107 i uni\u0161tenje etni\u010dke raznolikosti. Pavel Moraru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Za razliku od drugih regiona Sovjetskog saveza, represija je imala za metu i etni\u010dke grupe. Represija nije zasnovana samo na klasni kriterijum, ve\u0107 i na etni\u010dki imaju\u0107i u vidu da proterivanjem rumuna samo je doprinelo otu\u0111ivanju tih teritorija. Veliki deo deportovanih ili ubijenih od strane sovjetskih vlasti bili su rumuni. Istina je da su imali probeme i druge etni\u010dke zajednice, ali znatno manje. I jevreji su patili, naro\u010dito cionisti iz \u010cernovca ili bogati jevreji. Uglavnom u redovima rumunskog \u017eivlja deportovani su mladi, jer su oni potrebni za rad u preduze\u0107ima iz unutra\u0161njosti Sovjetskog saveza. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukovina je pokrajina koja u toku istorije nikada nije pripadala Rusiji ili Sovjetskom savezu. Bukovina je bila jezgro moldavske srednjovekovne dr\u017eave osnovane sredinom 14 veka od strane rumuna iz Maramure\u0161a. U toku vremena bila je predmet spora izme\u0111u Poljske i Moldavije. U 17 veku za kratko razdoblje Bukovina je u\u0161la pod kontrolom Otomanskog carstva da bi 1775 godine u\u0161la posd okupacijom Austrije. 1918 godine Bukovina se ujedinila sa Rumunskom kraljevinom. Istori\u010dar Pavel Moraru odnosi se na \u0107injenicu da \u017eitelji regiona imali su iznena\u0111enje da se suo\u010de ne samo sa novim re\u017eimom, ve\u0107 i sa njegovim nasiljem. Pavel Moraru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Re\u017eim koji je do\u0161ao na severu Bukovine bio je sasvim stran. \u017ditelji Besarabije su poznavali prakse isto\u010dnog suseda jer je Besarabija bila u sastavu Ruskog carstva. Za bukovince radilo se o potpunom stranom re\u017eimu i radilo se o ukrajinizaciji i rusifikaciji \u017eivlja i prelazak na sasvim novi sistem \u017eivota. Te transformacije pra\u0107ene su represijom. <\/strong>\u201c<
Rumuni iz Bukovine koji nisu prihvatili da ostanu pod sovjetskom okupacijom ili da spadaju u redovima deportovanih na Sibiru pobegli su u Rumuniju. Sovjetski re\u017eim nije po\u0161tovao volju ljudi, naro\u010dito slobodu kretanja, a zatvaranje granice je bio znak u tom smeru. Na po\u010detku 1941 godine, NKVD je \u0161irio glasinu da re\u017eim dozvoljava civilnom \u017eivlju prelazak granice sa Rumunijom. 1 aprila 1941 godine, grupa od oko 3 hiljade rumuna iz sela na obalama reke Siret krenulo je ka granici sa namerom da pre\u0111u u Rumuniji. Na 3 kilometara od granice, sovjetski grani\u010dari su tra\u017eili da se kolona zaustavi. Ljudi nisu slu\u0161ali nare\u0111enje I otvorena je vatra I tim povodom pao je nepoznati broj civila. Pre\u017eiveli su izbodeni bajonetom. Posle masakra, mrtvi I ranjenici mu\u0161karci , \u017eene, deca su zajedno strpani u masovnim grobnicama. Oni uhap\u0161eni su mu\u0107eni I streljani. Sovjetske arhive govore o 20 \u017ertava, ali nezavisne procene pokazuju da se radilo o broju od 200 do 2 hiljade ubijenih ljudi. \u201c<
Istori\u010dar Pavel Moraru smatra da masakri i deportacije nisu bile slu\u010dajne, ve\u0107 prava namera sovjetskih vlasti. Ponovo Pavel Moraru:<\/strong><\/p>\n
,, Sovjetske prakse imale su na osnovu brze sudske odluke. 9 jula 1940 godine odlu\u010deno je formiranje vojnih sudova, jer se sve moralo re\u0161iti brzo. Slede\u0107eg dana posle 9 jula 1940 godine, Lavrenti Beria, narodni komesar za unutra\u0161nje poslove i \u0161ef NKVD-a je tra\u017eio od vlade rast broja vojnika za pratnju. Trebalo je da vojni sudovi hapse \u0161to vi\u0161e ljudi da bi vojnici iz pratnje pazili uhap\u0161ene. Za\u0161to se insistiralo na \u0161to ve\u0107i broj uhap\u0161enih ljudi? To jer prema statistikama, instauracija komunisti\u010dkog re\u017eima u svakom delu zemlje je zna\u0107ilo ubistvo 10% \u017eivlja. Ta statistitika potvr\u0111ena je i u slu\u010daju Besarabije i severa Bukovine. Za jednu godinu ubijeno je i deportovanmo 12% \u017eivlja ove dve pokrajine. \u017divalj je trebao biti lojalan vlastima, jer su se tako mogle pokrenuti vojne kampanje i da se doka\u017ee budu\u0107im generacijama da teritorija nije nikada bila rumunska. Usledila je ekonomska plja\u010dka teritorija. Odmah posle okupacije, tr\u017ei\u0161te se suo\u010dilo sa velikim nesta\u0161cama. <\/strong>\u201c<
Masovni zlo\u010dini i deportacije od 1940-41 godine bile su samo po\u010detak, jer posle rata tragedija deportacije rumuna iz Bukovine i Besarabije se nastavila jo\u0161 sna\u017enije. <\/strong> <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Okupacija Severne Bukovine od strane Sovjetskog saveza u leto 1940 godine zna\u0107ilo je deportaciju rumunskog \u017eivlja i etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje regiona. 1930 godine u Bukovini rumuni su predstvljali 44% \u017eivlja, ukrajinci 29%, nemci, jevreji, poljaci i romi 26%. Sovjetske vlasti upotrebile su nasilna sredstva za proterivanje rumunskog \u017eivlja sve do masovnih zlo\u010dina. Rumunsko civlno […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":100558,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515166","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
><
><\/strong><\/p>\n
\n
<\/p>\n
><
><\/strong><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
><
><\/strong><\/p>\n
\n
<\/p>\n