Do 1945 godine, 10 maj 1866 godine je imao zna\u0107aj jednog po\u010detka za rumunsko dru\u0161tvo posle du\u017eeg mutnog perioada potra\u017enje i razo\u0107arenja. U prvoj polovini 19 veka, rumuni su tra\u017eili da primene moderne ideje i da grade prosperitet i demokratiju. To se dogodilo u doba nema\u010dkog princa Karola od Hohenzolern Sigmaringen \u0107iji dolazak 10 maja 1866 godine \u0107e zna\u0107iti po\u010detak najbolje doba u istoriju Rumunije. Osniva\u0107, Karol I je bio 1 od 4 kraljeva Rumunije, i prema mi\u0161ljenju velikog broja rumuna, on je bio i najbolji od njih. Istori\u010dar Alin \u010cjupala isti\u0107e da na po\u010detku Karol i rumuni su se suo\u010dili da pote\u0161ko\u0107ama u uzajamnom prihvatanju, ali i sa nadom:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Sem rumunske politi\u010dke klase, rumuni su primili Karola dosta ravnodu\u0161no jer ga nisu poznavali, radilo se o nema\u010dkom princu, katoliku, dakle strancu za ve\u0107inu njih. U zamenu, politi\u010dka elita ga je primila sa puno nade. Posle razo\u010darenja koji je bio Aleksandru Joan Kuza, budu\u0107eg kralja Karola I oni su primili sa puno nade. S druge strane treba da ka\u017eemo da je na dolasku u Bukure\u0161tu princ imao pravi \u0161ok. Kasnije, kraljica Elisabeta je \u0161aljivo ispri\u0107ala o dolasku Karola u Bukure\u0161tu posle dugog puta, napornog i rizi\u010dnog i na kraju kojeg u Bukure\u0161tu Karol je razo\u0107aran gradom. Radi se o gradu koji uporedno sa nema\u010dkim je izgledao dosta neure\u0111en. Imao je iznena\u0111enje da konstatuje da njegova rezidencija Dom Golesku iz Bukure\u0161ta nema ni pribli\u017eno izgled vladarske rezidencije. Iza svih ovih po\u010detnih razo\u010darenja Karol je uspeo da se prilagodi i da pre\u0111e preko ovog te\u0161kog trenutka.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Naslednik Karola I, njegov unuk Ferdinand I je uspeo da se poka\u017ee na visini svog prethodnika. Zajedno sa suprugom, kraljicom Marijom oni su postali ktitori Velike Rumunije 1918 godine. Istori\u010dar Alin \u010cjupala govori o kraljici Mariji koja je uspela da podsti\u0107e sve u te\u0161kim trenutcima prvog svetskog rata, ali i kasnije u konsolidaciji dr\u017eave:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Kraljica Marija je preuzela i drugu ulogu sem one medicinske sestre, osobe koja brine za patnje ranjenika i civila iza linije fronta. Ona je odigrala i politi\u010dku ulogu. Jako tada\u0161nji sistem ustavne monarhije nije dozvolio kraljicama da imaju politi\u010dke obaveze, ona je pre\u0161la preko tih prepreka. Njeni dopisi pokazuju politi\u010dke napore koje je ulo\u017eila kraljica Marija da bi Rumunija primila potrebnu pomo\u010d na me\u0111unarodnom nivou. I knji\u017eervnost epohe pokazuje \u0107injenicu da kraljica nije odigrala samo dru\u0161tvenu i kulturnu ulogu, ve\u0107 i politi\u010dku. U te\u0161kim trenutcima od po\u010detka 1918 godine, kraljica se brojila me\u0111u malobrojnim liderima rumuna koji su jo\u0161 verovali u pobedu, i poku\u0161ala je da o\u010duva \u017eiv ideal rumuna. Moralno, ovaj stav kraljice zaslu\u017euje posebnu pa\u017enju rumuna. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tre\u010di kralj, Karol lI bio je te\u0161ka i kontroverzna li\u0107nost. Istori\u010dari smatraju da i zbog nemira od 30 godina kada je vladao za njegovo ime se povezuje i po\u010detak kraja rumunske demokratije. Istori\u010dar Florin Mjuler:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Karol II je veoma kompleksni politi\u010dki lik kojeg bih ja stavio u vezi vi\u0161e sa svojim naslednicima Jonom Antoneskom ili komunisti\u010dkim liderima, nego sa prethodnicima Karolom I i Ferdinandom. Karol II je kralj u \u0107ije doba proces modernizacije Rumunije je u\u0161lo na novom koloseku i on se efektivno uklju\u010dio u njemu. Rumunska modernizacija je bila proces u kojem moralni i ustavni principi su ostali u sporednom planu. Za Karola II mobilizacija nacionalnih resursi je bila vi\u0161e kvazifa\u0161isti\u010dka i radni pristup mu je bio razli\u010dit od Karola I i njegovog oca Ferdinanda. Njegovo pona\u0161anje ostavilo je duboke tragove u Rumuniji. Na primer komunisti\u010dki re\u017eim je preuzeo od Karola II stil li\u0107ne vlasti kojeg je ovaj uveo. On je spremao Rumuniju za totalitarizam koji je usledio. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslednji kralj Rumunije Mihaj I, u godinama posle rata protivio se komunistima u Rumuniju i ulo\u017eio je velike napore u obnovu demokratije, i time vratio se na pozitivno doba prva dva kralja zemlje. U jednom intervju za Centar usmene istorije, Rumunske radiodifuzije od 2008 godine kralj koji sada ima vi\u0161e od 95 godina i koji se suo\u010dio sa mnogo pote\u0161ko\u010da savetovao je rumune kako da se pona\u0161aju jedni prema drugima. Mihaj I:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Da se ljudski pona\u0161a\u0161 prema ostalima, da nikog ne prezire\u0161, ljudskost je stvar koja se te\u0161ko mo\u017ee objasniti. Dobrota, uglavnom, ali ne beskrajna dobrota, jer ponekad treba da ste\u017ee\u0161 \u0161raf kako se u narodu ka\u017ee. Video sam toliko u\u017easnih stvari koje su se dogodile u zemlji sa ljudima i kada vidi\u0161 da je to vlastima ravnodu\u0161no to je nemogu\u0107e pratiti. Ja sam druga\u010dije nau\u010den: prva je ova ljudskost i dobro pona\u0161anje sa obi\u010dnim, siroma\u0161nim \u010dovekom, jer smo na kraj krajeva svi ljudi. Te\u0161ko mi je ponekad kada susre\u0107em neke koje nemaju taj mentalitet i koji udaraju u ove siroma\u0161ne, bacaju ih kao sme\u0107e, to je jednostavno pakleno. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
30 decembra 1947 godine Rumunska Krljevina je svrgnuta s vlasti od strane komunisti\u010dkog re\u017eima I Rumunija je u\u0161la u kan\u0111ama tiranije koje \u0107e se osloboditi tek 1989 godine. Model monarhije je posle 150 godina, jedan koji je zna\u0107io ono normalno stanje za Rumuniju. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Do 1945 godine, 10 maj 1866 godine je imao zna\u0107aj jednog po\u010detka za rumunsko dru\u0161tvo posle du\u017eeg mutnog perioada potra\u017enje i razo\u0107arenja. U prvoj polovini 19 veka, rumuni su tra\u017eili da primene moderne ideje i da grade prosperitet i demokratiju. To se dogodilo u doba nema\u010dkog princa Karola od Hohenzolern Sigmaringen \u0107iji dolazak 10 maja […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128228,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515167","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n