\n
<\/p>\n
Princ Vlad Cepe\u0161 poznat i kao Drakula vladao je u Vla\u0161koj prvi put na kratki rok 1448 godine. Druga i najva\u017enija vladavina trajala je od 1456 do 1462 godine, a poslednja vladavina 1476 godine. Posle samo 2 meseci u poslednjoj vladavini on je poginuo u 45 godini kao posledica jedne dvorske zavere. Cepe\u0161 je bio \u010dovek svog vremena. Preuzeo je drugu vladavinu 1456 godine kada je imao 25 godina uz pomo\u010d Jano\u0161a Hunijadea, vladara Transilvanije u poku\u0161aju da se zaustavi otomanska ekspanzija u Evropi. Istori\u010dar \u0160tefan Andreesku govori u nastavku o okolnostima u kojima je Cepe\u0161 nasledio svog oca Vlada Drakul:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, 1456 godine spremalo se veliko sukobljavanje islama i hri\u0161\u0107anske Evrope koje je okon\u0107ano uspe\u0161nim otporom u opsadi Beograda. Trajalo je vi\u0161e od polovine veka do osvajanja Beograda. Znaju\u0107i \u0161ta \u0107e uslediti Jano\u0161 Hunijadi je ponovo pokrenuo politiku utvr\u0111ivanja linije Dunava \u0161to je pretposlavljalo da na prestolu Vla\u0161ke bude saveznik od poverenja. Vlad Cepe\u0161 je do\u0161ao iz Transilvaniej, ali je imao i u doma\u0107oj politici sna\u017enu politi\u010dku osnovu, grupu velikih boljara koja ga je priznala za vladara. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Autoritaran i antiotomanski opredeljen, nakon \u0161to je proveo mladost u dvorcu sultana kao talac, Cepe\u0161 je \u017eeleo da odstrani anarhiju koja je vladala u Vla\u0161koj i da usmeri dr\u017eavu u pravcu krsta\u0161kih savezni\u0161tva. \u0160tefan Andreesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, On je do\u0161ao na prestolu posle vi\u0161e decenija sukoba i nemira. Mo\u017eemo re\u0107i da je u epohi vladala anarhija i u ovom pravcu poku\u0161ao je da stvori unutra\u0161nju osnovu,, kao i da uni\u0161ti jezgra opozicije prema njegovoj vladavini. Postoje informacije i u slovenskoj verziji Pri\u0107a o Drakuli, kao i u nema\u010dkoj verziji o merama koje je on primenio, a jedna od njih primenjena je protiv jedne velike porodice koja ga je napadala. Radi se o pobuni Albua koji je \u017eeleo da postane vladar. Da nije uspeo na kraju vidi se i iz \u0107injenice da jedna boljarska grupa se \u017ealila protiv njega turcima kada je prekinuo da plati danak i spremao se za sklapanje savezni\u0161tva pod pokroviteljstvom pape Pijusa II.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Cepe\u0161 je imao nekoliko saveznika. U prvom redu Jano\u0161a Hunijadea, \u0107iji je za\u0161titnik bio, Kralja Ma\u0111arske Matija\u0161a Korvina i vladara Moldavije, \u0160tefana Velikog. Sa \u0160tefanom Velikim, kao i sa Matija\u0161om Korvinom on je imao i sporove. \u0160tefan Andreesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, \u0160tefan Veliki i Vlad Cepe\u0161 su bili brati\u0107i. \u0160tefan Veliki je preuzeo presto Moldavije uz pomo\u010d Vlada Cepe\u0161a u prole\u0107e 1457 godine. Poslednji \u0107in \u017eivota Vlada Cepe\u0161a dogodio se 1476 godine kada je po tre\u010di i poslednji put postavljen na prestolu Vla\u0161ke uz pomo\u010d \u0160tefana Velikog. To su bili dva trenutaka saradnje izme\u0111u njih. 1462 godine pojavio se spor izme\u0111u njih, jer je \u0160tefan Veliki poku\u0161ao bezuspe\u0161no sa osvoji tvr\u0111avu Kilija. Ona je bila otvor Vla\u0161ke ka moru na u\u0161\u0107e Dunava. Jorga je kazao da je bila obaveza \u0160tefana Velikog da spre\u0107i eventualno osvajanje ove zna\u0107ajne ta\u010dke od strane turaka. Sukob je imao strate\u0161ki razlog, ali su krvne veze na kraju funkcionisale.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U borbama sa turcima po\u0161to je uvek broj\u010dano bio inferioran, Cepe\u0161 je izbegavao otvorene bitke. Njegov najva\u017eniji uspeh, vi\u0161e psiholo\u0161ke prirode je no\u0107ni napad od 1461 godine. \u0160tefan Andreesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Pribegavao je taktikama sa kojima je bele\u017eio uspehe, spaljenjem zemlje, trovanjem bunara, stavluju\u0107i ispred neprijatelja da tako ka\u017eem vidljivih slika kao \u0161to su \u0161ume kolaca na kojima su nabijeni turski vojnici i lopovi u blizini Trgovi\u0161tja. Me\u0111u najpoznatijim delima da bi zastra\u0161io turke broji se i no\u0107ni napad. Postoje vi\u0161e pri\u0107a o tom napadu, postoji i jedna otomanska hronika koja govori o panici koju je izazvao taj napad \u0107ija je meta bio \u0161ator sultana Mehmeda drugog. Jedan predstavnik pape, Nikolo de Modrusa je razgovarao u Budi sa Cepe\u0161om je opisao taj napad. Drugi komandant koji je trebao da napadne otomanski logor sa druge strane zastra\u0161io se i nije krenuo napad. Cepe\u0161 sa malim brojem vojnika napredovao je na svetlost baklja do sredine logora, ali nije stigao do \u0161atora sultana, a garde iani\u010dara su se postavile u stroju i Cepe\u0161 je primoran da se povu\u0107e. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Isti hroni\u010dar, Nikolo de Modrusa opisao je portret Cepe\u0161a koji je dosta sli\u0107an slici vla\u0161kog vladara iz dvorca Ambras u Tirolu:,, Vlad Cepe\u0161 nije bio previ\u0161e visok, ali je bio veoma sna\u017ean i sa stra\u0161nim pogledom. Imao je veliki nos, lice malo crveno, zelene o\u0107i \u0161iroko otvorene. Bio je obrijan sa izuzetkom brkova, a glava mu je izgledala ve\u0107a nego \u0161to je bila. Imao je \u0161iroka ramena na koje je padala duga\u010dka crna kosa. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Princ Vlad Cepe\u0161 poznat i kao Drakula vladao je u Vla\u0161koj prvi put na kratki rok 1448 godine. Druga i najva\u017enija vladavina trajala je od 1456 do 1462 godine, a poslednja vladavina 1476 godine. Posle samo 2 meseci u poslednjoj vladavini on je poginuo u 45 godini kao posledica jedne dvorske zavere. Cepe\u0161 […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129559,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515168","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n