Glavne borbene misije rumunske Vojne mornarice u drugom svetskom ratu bile su operacije protiv Sovjetskog Saveza. U njima su u\u010destvovale 3 podmornice, me\u0111u koje Delfinul, u prevodu Delfin, i Rekinul, u prevodu Ajkula. Delfinul je bio najve\u0107i me\u0111u njima i jedini koji je potopio jedan kargo sovjetski brod koji se nazivao Ural. Mornari podmornice Rekinul pridru\u017eili su se vojnim naporima rumunske mornarice i jako se nisu anga\u017eovali u borbama sa neprijateljima oni su u\u010destvovali u misijama spijuna\u017ee i za obeshrabrivanje sovjetskih dejstava u Crnom moru. Izgra\u0111en na brodogradili\u0161tu iz Galacja u periodu od 1938 do 1941 godine, Rekin je imao 70 metara du\u017einu, 6,5 metara \u0161irinu, dva Dizel motora i dva elektri\u010dna motora. Dizel motori su bili snage 800 konja svaki, a elektri\u010dni od 600 konja. Podmornica je raspolagala sa topom od 88 milimetara, jednim protiv-vazdu\u0161nim topom od 20 milimetara, 6 torpila i imao je 45 mornara u posadi. Aleksandru Gre\u010deanu bio je oficir u Rumunskoj kraljevskoj mornarici i \u010dlan posade Rekinul. U intervju od 1995 godine za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije, Gre\u010deanu je ispri\u0107ao u kojim je misijama u\u010destvovao sa podmornicom. Imaju\u0107i u vidu karakteristike Crnog mora koje ja zatvoreno, podmornice su imale strogu namenu za\u0161tite i blokiranja ratnih brodova u tim lukama. Aleksandru Gre\u010deanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Prva misija podmornice Rekinul je bila kombinacija ratnih akcija i akcija obuke posade. Radi se o misijama patroliranja na obalama Anatolije da bi se razotkrile trgova\u010dke veze u unutra\u0161njosti Crnog mora izme\u0111u ruskih i turskih luka. U okviru ove misje, 21-22 aprila 1944 godine kada su Ujedinjene Nacije vr\u0161ile vojni, psiholo\u0161ki i politi\u010dki pritisak na Tursku da bi je privukle na svojoj strani u ovom konfliktu, bilo je potrebno da se osiguramo da Turska ne\u0107e u\u010di u savezni\u0161tvo sa Ujedinjenim Nacijama. U ovom cilju primili smo preko radio zahtev da krenemo u misiji provere u svim turskim lukama, naravno bez ulaska u njih i da vidimo koja je najbolja luka za upotrebu. Trebalo je da se postavimo ispred te luke i u slu\u010daju u kojem Turska ulazi u ratu kao saveznik Ujedinjenih Nacija da interveni\u0161emo i napadamo brodove iz te luke. Ova luka je identifikovana posle 3 dana, radi se o luci Sungula, preko koje Turska je realizovala 80%-90% saobra\u0107aja i izvoza uglja. To je bila glavna luka u zoni rudnika uglja. Otkrili smo 5-6 brodova, postavili smo se ispred luke na samom ulazu prelaze\u0107i preko mina i ostali smo tamo 24 sata. Posle 24 sata smo informisani da je Turska odbila da pre\u0111e na strani Ujedinjenih Nacija, i zbog toga nije vi\u0161e bilo potrebno da nastavimo misiju. Na ovoj osnovi na\u0161a nova misija koja nam je preneta telegrafom je da se postavimo ispred luke Batumi za njeno blokiranje. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sem misija patroliranja, Rekin je trebao da bude spreman za napad I da odgovori u slu\u010daju da je otkriven. Uprkos relativno maloj strate\u0161koj va\u017enosti Crnog mora ono je imalo psiholo\u0161ku ratnu va\u017enost. Aleksandru Gre\u010deanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Drugi period prve misije je bio na obalama Kavkaza I nije bio jednostavni period nadzora. Bio je period mogu\u0107ih borbi, jer sovjetske podmornice su \u010desto patrolirale da bi otkrile podmornice u zoni. To nas je primoralo da na svaka 2-3 dana menjamo zonu iz jednu u drugu luku, da bi nam se izgubio trag. Sem toga imaju\u0107i u vidu da je bio skoro jun, dan je bio duga\u010dak, no\u0107 kratka I nismo imali dovoljno vremena da iza\u0111emo na povr\u0161ini za vazduh, tek samo 3-4 maskimalno 5 sata u toku no\u0107i. U to vreme morali smo da uradimo sve operacije vezane za disanje I tako dalje. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Misije mornara podmornice Rekinul su postale sve te\u017ee u meri u kojoj je neprijatelj postao sve sna\u017emiji. Aleksandru Gre\u010deanu govori o drugoj misiji Rekinul u blizini sovjetske obale. Ponovo Aleksandru Gre\u010deanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Druga misija se odvila posle mesec dana. Povratak iz prve misije dogodio se 15 maja, a druga misija je po\u010dela 15 juna i okon\u0107ana je 29 jula. Ova druga misija je bila fakti\u010dki poku\u0161aj blokiranja koliko je mogu\u0107e transporta oru\u017eja i ljudstva na Krimu. Bio je veoma te\u0161ki period zbog \u0107injenice da sovjetski avioni, lovci na podmornice i sovjetska flota nakon izlaska iz Kavkaza patrolirali su na samo milju-milju i po od obale. One su patrolirale tamo da ne bi bio u mogu\u0107nosti da se pribli\u017ei\u0161 obali. Nisu postojala 3 dana u kojima da nas ne otkriju, i da nebudemo bombardovani, tako da je trebalo da pre\u0111emo maksimalnu granicu dubine. Bombarodvanja su o\u0161tetila podmornicu me\u0111u koje I zalihe vode, tako da smo u poslednje 2 nedelje imali dnevno samo \u010da\u0161u vode dnevno. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na kraju rata, i Rekinul i ostale 2 rumunske podmornice su zaplenjene od strane sovjeta kao ratni plen i upotrebljene kao rezervni delovi. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Glavne borbene misije rumunske Vojne mornarice u drugom svetskom ratu bile su operacije protiv Sovjetskog Saveza. U njima su u\u010destvovale 3 podmornice, me\u0111u koje Delfinul, u prevodu Delfin, i Rekinul, u prevodu Ajkula. Delfinul je bio najve\u0107i me\u0111u njima i jedini koji je potopio jedan kargo sovjetski brod koji se nazivao Ural. Mornari podmornice Rekinul […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129573,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515169","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n