\n
<\/p>\n
1956 godine, na 20 kongresu Komunisti\u010dke Partije Sovjetskog Saveza, naslednik Staljina, Nikita Hru\u0161\u010dov je osudio kult li\u0107nosti njegovog prethodnika i time su se pojavile nade u promenu. Osu\u0111ivanjem Staljina, Hru\u0161\u010dov je pokrenuo ono \u0161to je nazvano procesom destaljinizacije. Posledice su se osetile u svim socialisti\u010dkim zemljama, a u Rumuniji Georgju De\u017e je bio veliki pobornik staljinizma. Na liniji koju je otvorio Hru\u0161\u010dov, rumunski komunisti poku\u0161ali su da ne\u0161to menjaju. Miron Konstantinesku je bio intelektualac idealista koji je pristupio Komunisti\u010dkoj Partiji iz uverenja. Iskoristio je re\u017eim Georgju De\u017ea i napredovao je u rukovodstvo partije. Bio je \u010dlan delegacije rumunskih komunista na 20 kongresu Sovjetske Komunisti\u010dke Partije i verovao je da je do\u0161ao trenutak su\u010deljavanja sa neosporenim autoritetom lidera De\u017ea. Istori\u010dar Georghe Oni\u0161oru iz Nacionalnog instituta za prou\u010davanje totalitarizma tvrdi da promena koju je pokrenula Moskva svakako je iznenadila komunisti\u010dke lidere iz satelitskih dr\u017eava, dakle i rumune:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Izve\u0161taj Hru\u0161\u010dova nije dobro pao Gheorghe Gheorgju De\u017eu. Bio je trenutak u kojem se verovalo da dobro dr\u017ei u rukama stvari u Rumuniji, 1952 godine uni\u0161tio je grupu smatranu antipartijsku Ane Pauker, Vasile Luke i Teoharija \u0110or\u0111eska, a 1954 godine pogubio je Lukrecja Patra\u0161kanua. De\u017e je dobro znao da vodi sednice Politbiroa od 1952 godine i da pretvori slabiji polo\u017eaj kojeg je imao ispred boljeg polo\u017eaja trojice i da saop\u0161ti teoriju antipartijske grupe. De\u017e se mo\u017ee smatrati istinskim staljinistom. Po povratku u Rumuniji rumunske delegacije koja je u\u010destvovala na Kongresu, tajni izve\u0161taj Hru\u0161\u010dova i Izve\u0161taj rumunske delegacije izdati su kasnije nego obi\u0107no. Tek u periodu od 23 do 25 marta 1956 godine odr\u017eana je plenarna sednica Centralnog komiteta koja u 3 ta\u010dki predvidela prezentaciju Izve\u0161taja delegacije Rumunske Radni\u010dke Partije koja je u\u010destvovala na 20 Kongresu Sovjetske Komunisti\u010dke Partije, a izvestilac je bio sam De\u017e. Miron Konstatinesku je pro\u010ditao Tajni izve\u0161taj o kultu li\u0107nosti i njegovih posledica. Konstantinesku je tvrdio na plenarnoj sednici da je potpuno saglasan sa izve\u0161tajem De\u017ea, dakle nije se video raskid izme\u0111u dvojice. On \u0107e se pojaviti na prvoj velikoj sednici Politbiroa od po\u010detka aprila 1956 godine. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Slede\u0107eg dana Miron Konstatinesku pokrenuo je napad protiv De\u017ea. Gheorghe Oni\u0161oru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Na dnevnom redu sednice Politbiroa partije postavljeni su specijalni sudovi Ministarstva unutra\u0161njih poslova, streljanje nekih prestupnika, hap\u0161enja, pra\u0107enje od strane informativnih organa Ministarstva unutra\u0161njih poslova nekih osoba iz Dr\u017eavnog komiteta planiranja kojeg je predvodio Miron Konstatinesku i samog Konstantineskua. Nezvani\u010dno kazalo se da se u Politbirou govori sa strahom. Govorilo se i o odugovla\u0107enju prezentacije izve\u0161taja delegacije koja je bila na Kongresu. Prvog dana Konstatinesku je bio u ofanzivi i govorio se o potrebi sednice jer je ceo partijski aparat preokupiran pitanjem kulta li\u0107nosti. Konstatinesku tvrdi da i u Rumuniji kult li\u0107nosti je imao \u0161tetni uticaj. On je dodao da posle 1952 godine i likvidacije grupe Pauker partija je ozdravila, ali su se pojavili znakovi uznemirenja vezani za aktivnost Ministasrtva unutra\u0161njih poslova. Fakti\u010dki Sekuritate je po\u0107inila zloupotrebe. Konstantinesku je tvrdio da posle 1953 godine Sekuritate nije po\u0161tovala naredbe partije. Tada kada je rukovodio Komitetom planiranja, nekoliko visokih funkcionera su radili za Sekuritate. Ostaju\u0107i u ofanzivi, Konstantinesku se bavio pitanjem kulta li\u0107nosti. Izve\u0161taj delegacije doja je u\u010destvovala na 20 Kongresu Sovjetske Partije pojavio se te\u0161ko dodao je Konstantinesku. On je istakaoa da je drug De\u017e jedan od \u010delnika Partije, ali ne i jedini. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
De\u017e je bio veoma sna\u017ean i njegov polo\u017eaj nije bio u opasnosti posle napada Konstatineska. On je inteligentno odr\u017eao govor koji da mu ja\u0107a polo\u017eaj unutar partije, ali i da se uskladi na novu ideolo\u0161ku liniju iz Moskve. Gheorghe Oni\u0161oru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Intervenisali su oni koji su imali ve\u0107inu u Politbirou i podr\u017eali su De\u017ea, a tu se radi u prvom redu o Aleksandru Dragi\u010dju. Tako\u0111e, i Gheorghe Apostol je napao Konstatineska. Kivu Stojka je intervenisao i pitao je Konstatineska za\u0161to nije postavio ovo pitanje u martu kada je predstavljen izve\u0161taj. Na strani De\u017ea intervenisao je i Aleksandru Mogjoro\u0161 koji je pitao Konastatineska za\u0161to nije kritikovao metode De\u017ea do tada. Pitali su Konstatineska ako nekako ne poku\u0161ava da uporedi ono \u0161to se dogodilo u Sovjetskom Savezu sa kultom Staljina i metodama De\u017ea? Naravno, Bodnara\u0161, prijatelj De\u017ea intervenisao je poslednji napadaju\u0107i Konstatineska. Slede\u0107eg dana, Miron Konstatinesku se izvinio zbog na\u010dina na koji je podigao pitanje u Politbirou i tvrdi da je spreman da prihvatri svaku odluku. Klju\u010d u kojem se mo\u017ee pro\u010ditati izjava Konstatineska je ta da je pre 4 godina Luka, 3 \u010dovek partije smenjen iz svih polo\u017eaja i uhap\u0161en. Sednica je okon\u0107ana govorom De\u017ea, stvari su postavljene na svoje mesto i mali poku\u0161aj pobune Konstatineska je prevazi\u0111en. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
De\u017e je rukovodio Rumuniju gvozdenom rukom i \u010dak je rekao da pitanje destalinizacije Rumunije nije se moglo postaviti, jer i on sam je to uradio do smrti Staljina. Politi\u010dka zver koji je bio De\u017e pre\u017eiveo je jo\u0161 jednom i za samo 2 godine, 1958 godine po\u0107inje nova etapa njegovog vo\u0111stva, ona nacional-komunisti\u010dka. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1956 godine, na 20 kongresu Komunisti\u010dke Partije Sovjetskog Saveza, naslednik Staljina, Nikita Hru\u0161\u010dov je osudio kult li\u0107nosti njegovog prethodnika i time su se pojavile nade u promenu. Osu\u0111ivanjem Staljina, Hru\u0161\u010dov je pokrenuo ono \u0161to je nazvano procesom destaljinizacije. Posledice su se osetile u svim socialisti\u010dkim zemljama, a u Rumuniji Georgju De\u017e je bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":126646,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515171","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n