\n
<\/p>\n
8 avgusta 1870 godine u 4 ujutro 2 tajne zavereni\u010dke organizacije susrele su se u Ploje\u0161tju da bi pokrenule plan kojim princ Karol od Hohenzolern Sigmaringen da bude odstranjen s vlasti i da se proglasi republika. U\u010destnici zavere planirali su da okupiraju telegraf i da im se priklju\u0107e vojska i gra\u0111ani nekih va\u017enih gradova. \u010clanovi grupa, inspirisani liberalima leve orientacije, poznati kao crveni razo\u0107areni su vladavinom Karola i vladinom nestabilno\u0161\u0107u u periodu od 1866 godine do 1870 godine. Nije bio manje va\u017ean ni rat izme\u0111u Francuske i Nema\u010dke koji je izbio 19 jula 1870 godine koji je okon\u0107an kapitulacijom Francuske 10 maja 1871 godine. Rat je izazvao talas simpatije prema Francuskoj koja se pretvorila u mr\u017enju prema nemcu Karolu. Ipak, na kraju lideri zavere nisu uspeli da primene plan zbog uzdr\u017eanosti nekih oficira. Lideri zavere iz Ploje\u0161tja kojih je predvodio budu\u0107i general Aleksandru Kandijano Popesku i\u0161li su dalje sa planom okupiraju\u0107i prefekturu i telegraf. Ispred vi\u0161e hiljada okupljenih gra\u0111ana Kandijano Popesku je proglasio svrgavanje s vlasti Karola i imenovao se za prefekta \u017eupanije Prahova. Posle govora Kandijana Popesku ljudi su krenuli ka jednoj vojnoj jedinici da se naoru\u017eaju. Nakon \u0161to je komandant jedinice odbio da im preda oru\u017eje, oni su krenuli ka zatvoru i oslobodili zatvorenike. Njihova akcija je brzo okon\u0107ana nakon \u0161to je \u0161ef telegrafa iz Predeala prekinuo komunikaciju sa Bukure\u0161tom. Iste ve\u0107eri vojska je uhapsila oko 400 lica i liberalne politi\u010dare, Jona Bratijanua, Eu\u0111enua Karadu, Nikolaja Goleskua. Lider pobunjenih iz Ploje\u0161tja uhap\u0161en je u gradu Buzau. Republia iz Ploje\u0161tja nije trajala ni dan, 41 u\u010destnika zavere je i\u0161lo na sudu ali su na kraju oslobo\u0111eni. Jako se radi o kratkoj episodi, koju je zasmejavao knji\u017eevnik i dramski pisac Jon Luka Kara\u0111ale, Republika iz Ploje\u0161tja imala je specijalni zna\u0107aj u stavljanju rumunske politike na zdravim temeljima. Silvja Marton iz Fakulteta Politi\u010dkih nauka Bukure\u0161tanskog univerziteta veruje da je pobuna bila neizbe\u017ena zbog pote\u0161ko\u0107a u funkcionisanju rumunske dr\u017eave:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Sve je jo\u0161 bilo mogu\u0107e, sve je bilo otovreno, pristalice republike iz Ploje\u0161tja, Karol I, konzervativci, umereni, razni drugi liberali, svi su jo\u0161 bili na po\u010detku i imali su ose\u0107aj da sve treba da se izgradi, da se uradi. \u017deleli su da grade Parlament i re\u017eim, eventulano republiku. To nisu tra\u017eili odlu\u010dno, ali bar su \u017eeleli re\u017eim u kojem Parlament da bude va\u017ean. Sam Karol je tra\u017eio svoje mesto, nije dobro razumeo \u0161ta se doga\u0111a. Bratijanu je bio uveren u ono \u0161to je \u0107inio i poku\u0161avao da dominira sve vlade u kojem je u\u0161ao. Konzervativci su \u017eeleli da imaju i oni ve\u0107u te\u017einu. Na kraj krajeva, svi i oni stariji i oni mla\u0111i su bili uvereni u njihove ideje. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitali smo Silvju Marton koje su bile glavne ideje Republike iz Ploje\u0161tja:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Mo\u017eemo smatrati dr\u017eavni udar, ili bar ga je tako okvalifikovala optu\u017enica, kao na\u010din reagovanja protiv konzervativaca. Ona nije bila toliko za republiku, koliko je bila protiv konzervativaca, i eventualno protiv nemca Karola od Hohenzolerna. Dve karikature iz Gimpele, liberalno radikalni i progresisti\u010dki sugestivne su za dru\u0161tvenu dimenziju. Radilo se o dru\u0161tvenom reagovanju pristalica republike iz Ploje\u0161tja koji su \u017eeleli kraj privilegijama. Stari boljari u principu su bili na strani konzervativaca, Laskar Katar\u0111ju je bio me\u0111u umerenima. Stari boljari su o\u010duvali politi\u010dku ulogu, bili su izabrani i reizbrani i bili su vidljivi na politi\u010dkoj sceni. Postojala je dru\u0161tvena, demokratska sensibilnost. Pojam demokrat su ga koristili oni sami, zna\u0107io je kraj privilegija, boljara, kao jedini politi\u010dki predstavnici. To je bilo reagovanje bur\u017eoazije.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Republika iz Ploje\u0161tja je bila i revizija stavova politi\u010dke klase prema dr\u017eavi, prema reformama, prema liku vladara. Ponovo Silvja Marton:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Kuza je jo\u0161 bio u \u017eivotu, u egzilu, ali je izabran u 3 navrata u nekoliko kolegijuma. On odustaje od mandata, \u0161alje pisama kojima odbija da preuzme mandat i zahvlajuje \u0161to je izabran. Crveni radikalni liberali su protivnici Kuze. Svi crveni su postavili na istom nivou Kuzu i Karola kao autoritarne vladare. Karol je bio autoritaran, usvojio je odluke bez saglasnosti Parlamenta, kao \u0161to i Kuza je odbijao rasprave. Karol je postao novi Kuza i to je bilo neprihvatljivo. Liberali su verovali da previ\u0161e vlasti u njegovim rukama predstavlja opasni trend. Zbog toga izra\u017eavaju republikanske trendove, i tra\u017ee odgovornost vlade ispred Parlamenta. Po\u010dev od 1870-71 godine odgovornost Vlade je prihva\u0107ena i po\u0107inje da sve bolje funkcioni\u0161e, ali i uloga Karola \u0107e postati izra\u017eenija za nekoliko godina, i on po\u0107inje da formira i raspusti Vlade.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska demokratija iza\u0161la je konsolidovana posle epizode republike iz Ploje\u0161tja, koja se smatra poslednjim trzajem u toku formiranja rumunske moderne demokratske dr\u017eave. Posle doga\u0111aja od 1870 godine, Rumunija postaje samostalna dr\u017eava 1877-78 godine i kasnije kraljevina, a politika je u\u0161la u svojim pravim okvirima obezbe\u0111uju\u0107i stabilnost i dobru vladavinu dr\u017eave.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
8 avgusta 1870 godine u 4 ujutro 2 tajne zavereni\u010dke organizacije susrele su se u Ploje\u0161tju da bi pokrenule plan kojim princ Karol od Hohenzolern Sigmaringen da bude odstranjen s vlasti i da se proglasi republika. U\u010destnici zavere planirali su da okupiraju telegraf i da im se priklju\u0107e vojska i gra\u0111ani nekih va\u017enih […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129616,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515172","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n