27. avgusta 1916 godine Rumunija je u\u0161la u prvi Svetski rat na strani Antante, posle 2 godine neutralnosti. Ulazak je bio pod sna\u017enim pritiskiom Francuske, glavnim tradicionalnim saveznikom Rumunije i vezan je za stanje na frontu, bitku za Verdun i ofanzivu ruske armije. Pod parolom ,,sada ili nikada\u201d Rumunija je prihvatila da u\u0111e u ratu nakon \u0161to je primila obe\u010danje da \u0107e se posle rata teritorije nastanjene ve\u0107iniski rumunima iz Austro-Ugarske ujediniti sa Kraljevinom Rumunije. Odugovla\u010denje ulaska Rumunije u ratu ima dvostruko obrazlo\u017eenje. Prvo je \u017eelja kralja Karola I da se Rumunija bori na strani Nema\u010dke, \u0161to je politi\u010dka klasa odlu\u010dno odbacila, a drugo je nepoverenje rumunske armije u savezni\u0161tvo sa Rusijom posle iskustva iz rata od 1877-78 godine. Za 2 godine konflikta Rumunija je izgubila 535700 vojnika, mrtvih, ranjenih i nestalih, dakle 71% ukupnog broja vojnika sa kojim je u\u0161la u ratu, i bila je na 4 mesto posle Austro-Ugarske koja je izgubila 90% vojnika, Rusije 76% i Francuske 73%. Ovim gubitcima dodaje se smrt oko 300 hiljada civila, me\u0111u koje 250 lekara i vi\u0161e od hiljadu zdravstvenih radnika. Na kraju rata Rumunije je primila teritorije i formirana je Velika Rumunija uz cenu ogromnih ljudskih \u017ertava. Istorija ovog rata je podlo\u017eena promenama koje su uticale na javnu percepciju o tim godinama. Posle rata, \u017ertve, njihovi naslednici, invalidi i pre\u017eiveli bili su glavni u pa\u017enji javnosti. Istorija je bila manje triumfalna, \u0161ok gubitka ljudskih \u017eivota jo\u0161 je uticao na obnovu dru\u0161tva. Istorija se promenila vremenom a ideologije su uticale da ljudska dimenzija ostaje u senci patriotizma i nacionalnog interesa. Tragedije iz prvog Svetskog rata vi\u0161e nisu smatrane ljudskim tragedijama, ve\u0107 \u017ertvovanje za ota\u0111binu. Isti je bio slu\u010daj i sa Rumunijom, a vrhunac je bio u doba komunisti\u010dkog re\u017eima koji je ozbiljno poremetio zna\u0107aj doga\u0111aja od pre 100 godina. Ulazak Rumunije u Veliki rat treba se posmatrati prema mi\u0161ljenju istori\u010dara Razvana Parajanu iz Univerziteta Petru Major u Trgu Mure\u0161u, kao vra\u0107anje prvobitnom zna\u0107aju i kako su na to gledali tada\u0161nji ljudi. Razvan Parajanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nemo\u017eemo posmatrati nemi pro\u0161lost. Razumevanje, zna\u0107aj tih re\u010di su razli\u010diti. Mnogi \u0107e re\u010di da je to relativizam. To nije relativizam, to je razumevanje \u0107injenice da mi razumemo druga\u010dije od na\u0161ih roditelja, na\u0161ih pradeda ideju naroda. Bernar Paketo, francuski sociolog koji je boravio u Rumuniji 90 godina napisao je \u010dlan o hladnja\u010di la\u017enih ideja. Bilo je to doba u kojem je Robert Kaplan pisao o duhovima Balkana. \u010clan Paketoa je bio reagovanje na ocenu da je komunisti\u010dki re\u017eim stavio duhove pro\u0161losti u jednoj ladnja\u010di i zamrznuo je i posle 1989 godine neko je uklju\u010dio ladnja\u010du i duhovi su se vratili. Paketo jasno pi\u0161e da duhovi nisu isti i da nije postojala hladnja\u010da. Komunisti\u010dki re\u017eim je krivotvorio radikalno ne samo razumevanje re\u010di, ve\u0107 i samo dru\u0161tvo.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ka\u017ee se da re\u010di privu\u0107u realnost, dakle njihov zna\u0107aj postaje odlu\u010dan u formiranju stavova. Razvan Parajanu veruje da istori\u010dar mora da stavi u opticaju verodostojne intepretacije Prvog svetskog rata, bez da bude pod uticajem ideologija. Ponovo Razvan Parajanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nemo\u017eemo gledati kao nevini na Prvi svetski rat, od 1916 godine do 2016 godine postoji velika jama koja krivotvori re\u010di i \u0107injenice. Dakle neradi se o brzoj promeni. Razumevanje kasni i moramo paziti na promene. Holandski istori\u010dar Frank Ankersmit tvrdi da usmeni govor nije govor-predmet. On je time hteo da ka\u017ee da arheolog otkrija stare predmete, otkopava ih, ali da predmet ostaje predmet. Mi neradimo samo sa predmetima, mi radimo sa shvatanjima, sa ulogom tih predmeta du\u017e vremena. Mo\u017eemo zamisliti da u 3 milenijumu jedan arheolog prilikom otkopavanja \u0107e otkriti fla\u0161u, i mogao bi verovati da smo pili vino iz te fla\u0161e. Ali mo\u017eda je ta fla\u0161a bila ne\u0161to drugo, mo\u017eda je upotrebljena kao Molotovljev koktel. Koliko bi bilo sme\u0161no da promeni zna\u0107aj upotrebe te fla\u0161e, jako je njen izgled isti, ali su uloge razli\u0107ite?\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010citanje \u0161tampe, \u017eurnala, pisama i li\u0107nih bele\u0161ki iz godina prvog svetskog rata pokazuje nam duh koji je pratio odlazak stotine hiljada rumuna na nepoznatom putu, razli\u010dit od onoga na koji smo naviknuti. Za veliki broj njih on je bio nepovratan. Na kraju rata, Velika Rumunija je bila plod njihovog po\u017ertvovanja, jako je cena bila toliko visoka. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
27. avgusta 1916 godine Rumunija je u\u0161la u prvi Svetski rat na strani Antante, posle 2 godine neutralnosti. Ulazak je bio pod sna\u017enim pritiskiom Francuske, glavnim tradicionalnim saveznikom Rumunije i vezan je za stanje na frontu, bitku za Verdun i ofanzivu ruske armije. Pod parolom ,,sada ili nikada\u201d Rumunija je prihvatila da u\u0111e u ratu […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515174","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n