Do sredine 19 veka, Bukure\u0161t kao i drugi gradovi koji su bili u prostoru pod kontrlom Otomanskog carstva nije imao vojna utvr\u0111enja. Vojna umetnost i ratna filozofija iz 19 veka zahtevala je da strate\u0161ki grad, prestonica zemlje ima odbrambene \u0161titove protiv neprijatelja. Tako se pojavila ideja odbrambenog \u0161tita Bukure\u0161ta koji da za\u0161titi politi\u010dki i administrativni centar Rumunije zemlje koja se pojavila posle 1859 godine. Razgovarali smo sa istori\u010darem Sorinom Kristeskom iz Univerziteta Spiru Haret u Bukure\u0161tu o ideji izgranje odbrambenog \u0161tita Bukure\u0161ta:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ova ideja pojavila se u doba Kuze od 1859 do 1866 godine. On je postavio pitanje odbrane Bukure\u0161ta, ali su mu nedostajala sredstva. Ideju je nastavio kralj Karol I posle rata za samostalnost od 1877-78 godine u uslovima da su postojali veoma dobri odnosi sa Belgijom. Karol je doveo u zemlju li\u0107nim pozivom, generala Anrija Aleksisa Brijalmonta, stru\u010dnjaka za takve gra\u0111evine. General Brijalmont je vodio radove sli\u0107nih gra\u0111evina, smatrane veoma dobre u Belgiji kao \u0161to je na primer odbrambeni \u0161tit Anvera. Organizovani su ovi obilni radovi i tu se odnosimo na 18 vojnih utvr\u0111enja i to u krugu od 72 kilometara oko prestonice. Namena ovih utvr\u0111enja je bila da dr\u017ei prestonicu daleko od dometa topova neprijatelja. To je razlog zbog kojeg utvr\u0111enja se nalaze na razdaljini od 14-15 kilometara od samog grada. Izme\u0111u tih 18 utvr\u0111enja iz 2 u 2 kilometara postojale su topovske baterije sa topovima kalibrom od 57 milimetara. \u201c<
.<
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pojas utvr\u0111enja izgra\u0111en je prema \u017eelji belgijskog generala i smatran je od velike strate\u0161ke va\u017enosti. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Izgradnja je po\u010dela 1883 godine i smatra se da je okon\u0107ano 1900 godine, traja\u0107i 17 godina, ali se jo\u0161 radilo do 1910-11 godine. Kori\u0161\u0107ene su obi\u0107ne cigle za izgradnju, organizovana je aukcija za nabavku 300 miliona, ali je na kraju bilo potrebno 500 miliona cigli. Problem je bio izbor topova, a u\u010destvovale su 2 firme, Kreso iz Francuske i Gruson iz Nema\u010dke. Pobedili su francuzi koji su jako igrali. Oni su tvrdili da francuski vojnici mogu stajati u kuli dok je pod paljbom, dok su nemci dobro znali da vojnik nije imao \u0161ta da tamo tra\u017ei.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Utvr\u0111enja su bila 3 vrste, najva\u017enije su izgra\u0111ene na severu Bukure\u0161ta, dok najmanje na jug. Sorin Kristesku govori u nastavku o tome:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Utvr\u0111enja prve vrste su bila u Kitili I Otopenju bila su u du\u017eine od 463 metara I naoru\u017eana su sa po 2 topa od 150 mm I 2 od 210 mm. Utvr\u0111enja druge vrste bila su u Mogo\u0161oaji I \u017dilavi, imala su 448 metara, 4 topova od 150 mm I 3 od 210 mm. Utvr\u0111enja 3 kategorije bile su u Pantelimonu, \u010cerniki, Kacelu, Leordenju, Pope\u0161tju, Ber\u0107enju, Broskarelu, Magurele, Bragadiru, Domne\u0161tju, Kija\u017eni I Tunarju, imala su du\u017einu od 400 metara sa debelim zidovima. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitali smo Sorina Kristeskua koliko je potro\u0161eno za izgradnju utvr\u0111enja Bukure\u0161ta i ako su ona ispunila misiju zbog koje su izgra\u0111ena:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ko \u017eeli da ima utvr\u0111enje, treba da smatra od po\u010detka jedne vojne kampanje da mu nisu potrebni topovi tog utvr\u0111enja. Tamo treba da ostanu sa svim sa ljustvom i municijom i da se iskoriste kasnije. To se nije dogodilo. Kada je Rumunija u\u0161la u Prvi svetski rat, pre potpisivanja vojne i politi\u010dke konvencije sa Antantom 17 avgusta 1916 godine, 8 avgusta 1916 godine izve\u0161taji Austro-ugarske su pokazivali da je utvr\u0111enje Bukure\u0161ta ispra\u017enjeno. Svi topovi su stigli u jedinicama na granici gde su bili potrebni. U ovim uslovima utvr\u0111enje Bukure\u0161ta nije imalo smisla. Tro\u0161kovi su procenjeni na 111 miliona leja u zlato. Ako znamo da je gram zlata bio 3,10 leja, i da je most u \u010cernavodi ko\u0161tao 35 miliona leja, razumemo da bi bilo bolje da se taj novac upotrebi samo za nabavku oru\u017eja.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U toku drugog svetskog rata na utvr\u0111enjima su montirani topovi protivazdu\u0161ne odbrane da bi odbranili Bukure\u0161t od napada ameri\u010dkih aviona. Po okon\u0107anju rata ona su izgubila svoju prethodnu namenu, a poznata kula 13 \u017dilava je funkcionisala kao zatvor za politi\u010dke zatvorenike u doba komunisti\u010dkog re\u017eima. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Do sredine 19 veka, Bukure\u0161t kao i drugi gradovi koji su bili u prostoru pod kontrlom Otomanskog carstva nije imao vojna utvr\u0111enja. Vojna umetnost i ratna filozofija iz 19 veka zahtevala je da strate\u0161ki grad, prestonica zemlje ima odbrambene \u0161titove protiv neprijatelja. Tako se pojavila ideja odbrambenog \u0161tita Bukure\u0161ta koji da za\u0161titi politi\u010dki i administrativni […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129963,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515175","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n