27 avgusta 1916 godine, Rumunija je proglasila rat Austro-ugarskoj i u\u0161la je u Prvi svetski rat. Saveznik Nema\u010dke, Bugarska koja je bila u ratu jo\u0161 od 1915 godine odmah je uputila vojsku u gradu Turtukaja, na jug Dunava, nadomak grada Oltenica, 70 kilometara jugo-isto\u0107no od Bukure\u0161ta. Turtukaja je smatrana glavnom operacionalnom bazom rumuske armije na jug Dunava i u\u0161la je u sastavu Kraljevine Rumunije posle Bukure\u0161tanskog mira od 1913 godine, kao posledica drugog balkanskog rata. Bitka u Turtukaji odvila se u periodu od 1 do 6 septembra 1916 godine i zna\u0107ila je veliki poraz rumunske vojske. Smatrana u rumunskoj istoriografiji kao katastrofa, poraz u Turtukaji je imao za posledicu ru\u0161enje plana operacija general\u0161taba rumunske armije. Rumunska armija u defanzivi je brojila 39 hiljada vojnika dok bugarsko-nema\u010dka armija je brojila 55 hiljada vojnika. Rumuni su izgubili vi\u0161e od 6 hiljada vojnika, mrtvih i ranjenih, dok bugari i nemci vi\u0161e od 7700 vojnika. Sem toga Rumunija je izgubila 28 hiljada vojnika koji su zarobljeni. O bitci iz Turtukaje mnogo se pisalo i nju su analizirali istori\u010dari, vojnici i o\u010devidci. Istori\u010dar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukure\u0161tu veruje da su dva aspekata va\u017eni, obuka rumunske armije i njen moral:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Bitka u Turtukaji ima 2 aspekata. Kao prvo radi se o aspektu slabe obuke. Mobilisano je 800 hiljada ljudi, ali su bile pu\u0161ke samo za 500 hiljada ljudi. U zemlji je stiglo od 1914 do 1918 godine oko 120 hiljada pu\u0161aka Lebel iz Francuske. Od maksimalno 500 hiljada pu\u0161aka, oko 100 hiljada su bile jo\u0161 iz doba rata od 1877 godine. U ratu od 1913 godine Dunav je pro\u0161lo 460 hiljada rumunskih vojnika, ali samo 300 hiljada su imali pu\u0161ke. I u Turtukaji se isto dogodilo. Vojska nije imala dovoljno municije, nije imala dovoljno oru\u017eja i topovi su pogre\u0161no montirani, dakle nisu imali nikakve posledice po neprijatelja. Bila je prava katastrofa. \u201c<
.<
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Moralna snaga jedne vojske, sem dotacije i obuke vojnika veoma je va\u017ena u pobedi u jednom ratu. Sorin Kristesku veruje da je ona odlu\u010duju\u0107a u bitci u Turtukaji i njene posledice su bile va\u017ene po ceo tok rata:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Vojna katastrofa udvostru\u010dena je moralnim asepektom. 6 septembra 1916 godine Bukure\u0161t je preplavljen velikim brojem ranjenika. Moralni aspekt polazi i od glasina, verovanja bukure\u0161tanaca da \u0107e se iz Turtukaje bugarske i nema\u010dke trupe usmeriti u pravcu prestonice. Pojavila se op\u0161ta panika koja se odrazila i na vojnu komandu. Odlu\u010deno je da se zaustavi ofanziva u Transilvaniji i da se organizuje povla\u0107enje iz Flamande. Ali nisu svi ljudi tako reagovali. Slavni novinar, i glavni urednik lista Adevarul, Konstantin Mile u tim tragi\u010dnim danima je objavio \u010dlanak u kojem je tvrdio da je takav rat, pobedili smo na severu, napredovali smo, pobe\u0111eni smo jugu, a jedno kompenzira drugo. Netreba da usvojimo odluke pod panikom, bugari nemogu tako brzo da stignu u Bukure\u0161tu. Mile je pisao da moramo ostati mirni i stalo\u017eeni, ne da u\u0111emo u panici jo\u0161 od prvog poraza. Ipak, moralna posledica poraza u Turtukaji je bila ogromna. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Turtukaja je ostavila sna\u017ene rane na rumunsku javnost. Sorin Kristesku je ocenio da glavno obrazlo\u017eenje za ovaj poraz je slaba organizacija vojske. Lako\u0107a sa kojom Rumunija je u\u0161la u ratu, socijalno i ekonomsko stanje \u017eitelja, ve\u0107ina seljaci ima veliki zna\u0107aj u ono \u0161to se dogodilo pre 100 godina. Ponovo Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Turtukaja je ostala u istoriju kako su je opisali \u0110or\u0111e Topar\u010danu, Gheorge Bratijanu i drugi. Bio je tragi\u010dni trenutak koji pokazuje nespremnost rumunske vojske. Za\u0161to? Jer je vojska sastavljena od seljaka, seljaci koji prema re\u010dima istori\u010dara Nikolaja Jorge od 1908 godine u Parlamentu su najsiroma\u0161ni u Evropi. Ako gledamo na uzroke poraza ja smatram da glavni razlog je nedovoljna municija. Svaki vojnik je imao na raspolaganju samo 100 metaka, a ukupna proizvodnja je bila po jedan metak dnevno za svakog vojnika. To zna\u0107i da je vojnik raspolagao sa po jednim metkom dnevno. Mi znamo da u stoti dan borbi je pao Bukure\u0161t 6 decembra 1916 godine. Nije bilo mogu\u0107nosti da se poma\u017ee vojnicima iz Turtukaje. U drugom redu, topovi i mitraljezi nisu se mogli postaviti da bi se koristili protiv neprijatelja. Tada je bilo jasno da je rumunska vojska izlo\u017eena brzom i katastrofalnom porazu. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle poraza, za 28 hiljada zarobljenih rumunskih vojnika usledile su 2 tragi\u010dne godine u bugarskim logorima. Njihova se\u0107anja su tu\u017ene stranice u kojima se mo\u017ee videti dostojanstvo, razo\u010darenje, poni\u017eenje i na kraju radost osloba\u0111anja i pobeda od 1918 godine. To je godina u kojoj se cela Evropa radovala uspostavljenju kona\u0107no mira. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
27 avgusta 1916 godine, Rumunija je proglasila rat Austro-ugarskoj i u\u0161la je u Prvi svetski rat. Saveznik Nema\u010dke, Bugarska koja je bila u ratu jo\u0161 od 1915 godine odmah je uputila vojsku u gradu Turtukaja, na jug Dunava, nadomak grada Oltenica, 70 kilometara jugo-isto\u0107no od Bukure\u0161ta. Turtukaja je smatrana glavnom operacionalnom bazom rumuske armije na […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515176","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n