\n
<\/p>\n
Ljudi su verovali da istorija je \u010duvar se\u0107anja i kada su je pretvorili u akademsku disciplinu \u017eiveli su sa iluzijom da je ona mesto gde se mo\u017ee saznati samo istina. Filozofija istorije nam poka\u017ee da istorija, se\u0107anja i istina samo su fragmenti onoga \u0161to pripada \u010doveku i zajednici, a nostalgija koja nas ponekad zahvata \u0161alje nas u pro\u0161lost o kojem imamo uglavnom lepo mi\u0161ljenje, jako smo se tada ose\u010dali u mnogim situacijama neprijatno. Se\u0107anje na komunizam se te\u0161ko mo\u017ee podnositi jako je nostalgija uspela da ih delimi\u0107no popravi. Posle desetina godina funkcionisanja komunisti\u010dkog re\u017eima, i posle jo\u0161 nekoliko desetina godina u kojima studije pokazuju gre\u0161ke komunizma, nostalgija je ta koja pomiruje ljude sa komunizmom i svojim nedelima. Generacija ,,Samo napred! Je generacija dece od 70 i 80 godina koja je sada generacija odraslih u Rumuniji. Neki je smatraju i generacijom dekreta\u0161a, dece koje se rodila posle primene dekreta 770 od 1966 godine koji je zabranio abortus. Nazvana tako prema pionirskom pozdravu ,,Samo napred! Ona je sada na uzrastu nostalgije, ali to nije nostalgija prema komunisti\u010dkom re\u017eimu, ve\u0107 prema uzrastu koji je definisao kao takvu. 90\u2019 godina ova generacija je gledala na nostalgiju starijih sa pome\u0161anim ose\u0107anjima negodovanja. Prolaskom vremena ista generacija se suo\u010dava sa nostalgijom. Na po\u010detku kao igra, zatim sve dublje i dublje. Istori\u010dari Simona Preda i Valerju Antonovi\u0107 snimili su intervjue sa 22 javnih li\u0107nosti o detinjstvu u doba komunisti\u010dkog re\u017eima, tada kada su deca bila nekako van brige roditelja. Pojavila se knjiga ,,Samo napred! Se\u0107anja iz detinjstva i jedan dokumentarac. U nastavku govori Simona Preda:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Koja je pote\u0161ko\u0107a kada govori\u0161 o detinjstvu? Mo\u017eda izgleda banalno, ali je te\u0161ko da govori\u0161 o svom detinjstvu, naro\u010dito ako ima\u0161 ispred sebe kameru za snimanje. Veoma te\u0161ko se mo\u017ee\u0161 setiti svega, da se razotkrije\u0161 posle du\u017eeg razdoblja u jednom vremenu, jer postoji rizik da kontaminira\u0161 se\u0107anja sa ideologijom koju si identifikovao posle mnogo godina. Kada sara\u0111uje\u0161 sa odraslima, sa razgovorima, sa studijama, sa ideolo\u0161kim uticajma, rizikuje\u0161 da se postavi\u0161 druga\u010dije prema nekim stvarima koje si nekad posmatrao na drugi na\u010din ili prema onome kako si se radovao kad si bio dete. Glavna klopka je kada se radi o studijama o se\u0107anjima. Dakle studije se\u0107anja i usmene istorije uvek su pogo\u0111ene prolaskom vremena. Uglavnom kada se radi o na\u0161oj osobi, tu se radi o interpretacijama. Realnost takva kakva je ona bila, sa dobrim i lo\u0161im stvarima, sa senzacionalnim ili sa stvarima koje su se tadala \u0107inile senzacionalne nemo\u017ee se u potpunosti vratiti, ma koliko to \u017eeleli. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nostalgija prema detinjstvu u doba komunizma je lak\u0161e razumljiva od drugih vrsta nostalgije, jer je to uzrast nezrelosti kada je svet u okru\u017eenju lep, \u010dist i kada je dete zaokru\u017eeno pa\u017enjom i ljubavlju. To je razlog zbog kojeg sva dela, predmeti, aspekti iz svakodnevnog \u017eivota tog detinjstva, koji je i sam pod uticajem ideologije re\u017eima su razmatrani sa dobrom voljom. Skoro vojni\u010dka struktura pionirskih organizacija, crvena zastava, pionirski pozdrav, \u0161kolske uniforme, u\u010dbenici, ceo svet iz okru\u017eenja 70\u2019 i 80 godina, jako predstavlja na\u010din \u017eivota u jednom politi\u010dkom re\u017eimu koji je duboko ponizio svoje gra\u0111ane, ipak se posmatra sa vi\u0161e dobre volje. Simona Preda, kao i ostali koji se se\u0107aju komunisti\u010dkog detinjstva, zna da takva vremena netreba nikada da se vrate, ali \u017eivot ljudi nemo\u017ee to izbe\u0107i:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Jo\u0161 postoji mogu\u0107nost da vratimo u odre\u0111enoj meri samo ono \u0161to smo voleli, ili \u0161to bismo voleli da se dogodi, ili da vratimo samo \u0161to smo verovali da smo bili ili bismo \u017eeleli da budemo. Na to uti\u010de prolazak vremena. Ja mislim da ljudi sa kojima smo pri\u010dali su bili iskreni i postoje trenutci u kojima se sami pitamo o nekim stvarima iz pro\u0161losti. Neverujem da se mogu postaviti dijagnoze ili da se prave sociolo\u0161ke interpretacije posle nekoliko desetina intervjua, ni posle 3 intervjua ni posle 30, ni posle 3 sotine ili 3 hiljade, 3 miliona ili 23 miliona koliko smo bili u jednom trenutku. Svaki je \u017eiveo svoje detinjstvo, svoje trenutke nostalgije i neverejum da postoje odre\u0111eni recepti. Kao \u0161to je jedan od njih i rekao, ja nisam proveo detinjstvo u komunizmu, ja sam proveo detinjstvo u doba mog detijnstva. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Generacija Samo napred! Je generacija koja je bila u mogu\u0107nosti da se oslobodi najgoreg re\u017eima u istoriju. To je generacija koja je gradila Rumuniju kakva je ona danas, generacija koja jako se polako pribli\u017eava starosti jo\u0161 ima dosta toga da poka\u017ee. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ljudi su verovali da istorija je \u010duvar se\u0107anja i kada su je pretvorili u akademsku disciplinu \u017eiveli su sa iluzijom da je ona mesto gde se mo\u017ee saznati samo istina. Filozofija istorije nam poka\u017ee da istorija, se\u0107anja i istina samo su fragmenti onoga \u0161to pripada \u010doveku i zajednici, a nostalgija koja nas ponekad […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129730,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515194","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n