\n
<\/p>\n
Na kraju Prvog svetskog rata, pobednici i pobe\u0111eni oslobodili su se bitaka, pod sna\u017enim uticajem tragedija sa kojima su se suo\u010dili, ali i sa olak\u0161anjem da je to veliko zlo pro\u0161lo. Rumunija koja je bila na strani pobednika posle ujedinjenja sa Banatom, Bukovinom i Transilvanijom od novembra i decembra 1918 godine pojavila se kao nova dr\u017eava koju mnogi nisu ni mogli sanjati. 1918 godine na mapi Srednje i Isto\u010dne Evrope pojavile su se nove dr\u017eabve, me\u0111u koje i Velika Rumunija. Nova mapa je zna\u010dila i novi aran\u017eman politi\u010dkih struktura prema nacionalnim kriterijumima i poslednji izraz modernog duha i svoje borbe protiv multinacionalnih carstva. Princip nacionalnog samoopredeljenja na osnovu etni\u010dke ve\u0107ine je bio glavni u formiranju novih dr\u017eavnotvornih entiteta, princip koji ina\u0107e i danas funkcioni\u0161e u me\u0111unarodnim odnosima. Antanta kao pobednik Velikog rata nametnula je svoje mirovne uslove pobe\u0111enoj strani, dakle Centralnim silama. Pored \u0107injenice da su imale velike teritorijalne gubitke, Nema\u010dka, Austro-Ugarska i njihovi saveznici platili su ratna obe\u0161te\u0107enja. Rumunija je 1916 godine sklopila sporazum sa Antantom o ulasku u ratu i dakle je bila u pravu da zahteva maksimalno povodom sklapanja mira. O tome kako su iza\u0161le evropske dr\u017eave iz prvog velikog rata u istoriju govori u nastavku Joan Skurtu, profesor savremene istorije rumuna na Bukure\u0161tanskom Univerzitetu. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Primirje je zna\u0107ilo kraj ratnih dejstava i na ovoj osnovi mogla se sazvati mirovna konferencija koja je po\u010dela radove u januaru 1919 godine. Tim povodom, potpisani su mirovni sporazumi sa svakom dr\u017eavom koja je pripadala Centralnim silama. Glavni sporazum je bio sa Nema\u010dkom od 28 juna 1919 godine koji je sadr\u017eao i predvi\u0111anja o stavu Nema\u010dke prema ostalim dr\u017eavama. U ovom slu\u010daju, Nema\u010dka se obavezala da prizna nove granice Rumunije, da plati ratna obe\u0161te\u0107enja, da plati kompenzacije za period okupacije i naro\u010dito zbog \u0161tampanja leja preko Generalne banke Rumunije koji nisu imali pokri\u0107e u zlato i bila je moneta koju je nametnuo okupator. Druga predvi\u0111anja su se odnosila na ostale dr\u017eave, i to je op\u0161ti sporazum mirovne konferencije poznat pod nazivom Versajski sporazum. Ostali sporazumi sa svakom pobe\u0111enom dr\u017eavom fakti\u010dki su potpisani tako\u0111e u Versaju, ali u raznim palatama prema kojima nose i razli\u010dite nazive. \u201c<
><
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski narod iz Austro-Ugarske izjasnio se za ujedinjenje sa Kraljevinom Rumunije. 28 novembra 1918 godine, na iniciativu Rumunskog nacionalnog saveta, Generalni kongres Bukovine okupljen u \u010cernovcima jednoglasno se izjasnio uz podr\u0161ku predstavnika nemaca i poljaka za ujedinjenje sa Rumunijom. Na Nacionalnom skupu u Alba Juliji od 1 decembra 1918 godine rumuni iz Banata i Transilvanije glasali su za ujedinjenje sa Rumunijom. Rezoluciju ujedinjenja pro\u010ditao je Vasile Goldi\u0161, a 3 decembra jedna delegacija koja je imala u sastavu Aleksandra Vajda Vojevoda, Vasilea Goldi\u0161a i grko-katoli\u010dkog i pravoslavnog episkopa, Julija Hosua, odnosno Mirona Kristea predali su kralju Ferdinandu I rezoluciju iz Alba Julije. 25 decembra 1918 godine, kraljevskim ukazom se potvr\u0111uje od strane kralja formiranje Velike Rumunije. Novoj dr\u017eavi je bilo potrebno i me\u0111unarodno priznavanje \u0161to se nije lako obezbedilo. Ponovo Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Problem je bio da Jonel Bratijanu koji je bio vo\u0111a rumunske delegacije je verovao da \u0107e Rumunija biti tretirana jednako kao ostale dr\u017eave. Kao \u0161to smo bili jednaki u toku borbi i \u017ertvovanja, kazao je on, jednaki treba da budemo i na mirovnoj konferenciji. Tamo se formirala grupa dr\u017eava, savet petorice koji je ina\u0107e funkcionisao kao \u010detvorka to jest SAD, Velika Britanija, Francuska i Italija, savet koji je odlu\u010divao. Naravno da je Bratijanu tra\u017eio da se name\u0107e po\u0161tovanje jednakosti me\u0111u pobednicima. Sam predsednik SAD, Vilson je precizirao na konjferenciji da svaka dr\u017eava vredi koliko je svoja vojna snaga. To je bio glavni problem. Naravno da su postojali problemi vezani za sklapanje odvojenog mira zbog \u0107injenice da sporazum od 1916 godine nije se odnosio na Basarabiju, aktuelnu R. Moldaviju, ve\u0107 samo na teritorije u Austro-Ugarskoj. Zatim je bilo pitanje obe\u0161te\u0107enja, u vezi sa slobodnim trazitom robe i lica koje pripadaju Antanti na rumunskoj teritoriji, a bila je i za\u0161tita manjina. U vezi sa poslednjom ta\u010dkom ja citiram izjavu Bratijanua da je Rumunija spremna svakog trenutka da dodeli ista prava manjinama koje dodeljuju dr\u017eave Saveta \u010detvorke. Drugim re\u010dima, tra\u017eilo se da Rumunija, \u010ce\u0161koslova\u010dka, Jugoslavija i Gr\u010dka nebudu podlo\u017eene diskriminaciji. Naravno da predlozi Bratijanua nisu imali odjek. \u201c<
><
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na kraju premijer Jon Bratijanu je primio priznavanje nove rumunske dr\u017eave uz pomo\u010d Francuske, ali onaj koji je potpisao mirovne sporazume bio je Aleksandru Vajda Vojevod, prvi predstavnik Transilvanije na du\u017enost premijera Velike Rumunije. Velika Rumunija je veliki poduhvat koji je postao relanost i u kojem su u\u010destvovali svi rumuni, ali istakli su se nekoliko likova: kralj Ferdinand I, njegova supruga Marija, i liberalni politi\u010dar Jon Bratijanu. Kraljevski tekst dokumenta od 25 decembra potvrdio je samo nacionalnu volju, ali pokazuje i veliko zadovoljstvo: uzimaju\u0107i u obzir jednoglasnu odluku Nacionalnog skupa iz Alba Julije donosimo slede\u0107e re\u0161enje: teritorije sadr\u017eane u odluci Nacionlanog skupa iz Alba Julije od 18 novembra i decembra 1918 godine ostaju zauvek ujedinjene sa Kraljevinom Rumunije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na kraju Prvog svetskog rata, pobednici i pobe\u0111eni oslobodili su se bitaka, pod sna\u017enim uticajem tragedija sa kojima su se suo\u010dili, ali i sa olak\u0161anjem da je to veliko zlo pro\u0161lo. Rumunija koja je bila na strani pobednika posle ujedinjenja sa Banatom, Bukovinom i Transilvanijom od novembra i decembra 1918 godine pojavila se […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129758,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515195","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n