\n
<\/p>\n
Velikom broju \u017ertava komunisti\u010dkog re\u017eima vi\u0161e desetina godina se nije znalo ni mesto groba. Posle svrgavanja re\u017eima s vlasti 1989 godine dru\u0161tvo je po\u010delo potra\u017enju mesta posmrtnih ostataka njegovih \u017ertava. Istori\u010dar Marius Oprea je osnovao i rukovodio Institut za prou\u010davanje zlo\u010dina komunizma 2006 godine. On i njegov tim pokrenuli su kampanju otkopavanja mesta sahrane \u017ertava re\u017eima i to po 4-5 kampanja godi\u0161nje. Razgovarali smo sa istori\u010darem Mariusom Opreom o rezultatima ovih kampanja u toku 10 godina od osnivanja Instituta. Marius Oprea je autor vi\u0161e knjiga o Sekuritate kao represivnom instrumentu komunisti\u010dkog re\u017eima, a na osnovu jedne njegove knjige snimljen je dokumentarac ,,4 na\u010dina umiranja\u201d. Marius Oprea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Otkrili smo na celoj teritoriji zemlje mnogobrojna mesta na kojima su streljani ljudi i zatim pokopani od strane Sekuritate bez ikakvog znaka po\u010dev od 1950 godine. Sem toga vr\u0161ili smo istrage i u zatvorima, najime u Ajudu, Peripravi i Trgu Okna. Mi \u010demo se pro\u0161iriti slede\u0107e godine i u logorima Balta Brailej, Sal\u010dija, Frekacej i Agua gde smo otkrili masovne grobnice i mi \u0107emo istra\u017eiti posmrtne ostake onih koji su tamo sahranjeni. To je te\u017eak rad jer polazimo od dokumentacije i svedo\u010danstva, ali na terenu stvari su sada razli\u0107ite, 50-60 godina posle izvr\u0161enja tih zlo\u010dina. \u010cesto nam je te\u0161ko i ponekad i nemogu\u010de da otkrijemo mesta \u017ertava, jer su se podigle nove zgrade kao \u0161to je slu\u010daj sa onima ubijenih u sedi\u0161tu Sekuritate iz Klu\u017ea, ili su ta mesta nestala iz se\u0107anja ljudi. Nismo uvek otkrili mesta masovnih grobnica, ali je na\u0161a stopa uspe\u0161nosti vi\u0161e od 60% \u0161to je veoma va\u017eno u na\u0161em radu. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitali smo Mariusa Oprea koliko \u017ertava je otkriveno do sada. Marius Oprea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nemamo ta\u010dan ukupni broj \u017ertava, ali mogu re\u010di da se radi o 50 onih koji su pogubljeni bez su\u0111enja jer su se borili oru\u017ejem protiv komunisti\u010dkog re\u017eima i otkrili smo jo\u0161 70 osoba streljanih u zatvoima. Neznamo ta\u010dan broj, jer na mnogim mestima posmrtni ostatci su se pome\u0161ali. Neznamo ta\u010dno ako svi posmrtni ostaci koje smo otkrili, kao na primer u Sigetu pripadaju biv\u0161im politi\u010dkim zatvorenicima, to sledi da utvrdi dalja istraga. U trenutku kada otkrijemo posmrtne ostatke ljudi koje je ubila Sekuritate mi pozivamo nadle\u017ene za takve istrage. Saradnja je veoma dobra, jako na po\u010detku su postojali propusti jer oni nisu znali \u0161ta mi ta\u010dno radimo. Za njih to su bili zatvoreni slu\u010dajevi, jer su zastareli, ali smo mi istrajali na tome da se radi o zlo\u010dinima protiv \u010dove\u010dnosti. Tako se na kraju do\u0161lo do presuda Jonu Fi\u010djoru i Aleksandru Vi\u0161inesku. Mi se nadamo nastavku osu\u0111ivanja lica kriva za zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti u doba komunisti\u010dkog re\u017eima. Mi skupljani direktne dokaze, posmrtne ostatke \u017ertava. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U nastavku Maris Oprea govori o na\u010dinima pogubljenja:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Bile su vi\u0161e vrsta pogubljenja, a ve\u0107ina su skrivena pod izgovorom poku\u0161aja begstva. Dakle zatvorenici su vo\u0111eni iz zatvora Sekuritate na odre\u0111enim mestima i zatim su ubijeni metkom u glavu. Drugi su jednostavno streljani s le\u0111a, i tu se radi na primer o slu\u010daju jednog starca od 74 godina koji je streljan s le\u0111a dok su ga vodili u takozvanu \u0161etnju. Njegova krivica je bila da je poklonio partizanima gro\u017e\u0111e. Otkirili smo posmrtne ostatke i tih partizana.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iza posmrtnih ostataka nalaze se i pri\u010de, a u dokumentarcu ,,4 na\u010dina umiranja postoje i 4 pri\u010de \u017eivota i smrti ljudi \u0107ija je jedina krivica \u0161to su se protivili komunizmu. Ponovo Marius Oprea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Postojala je praksa Sekuritate da stvori strah eskcesivnim nasiljem. Ljudi u selima odakle su poticale \u017ertve su saznali da su oni ubijeni i time protivljenje upisivanju u poljoprivrednim zadrugama je nestalo. Procenjujem da oko 10 hiljada ljudi je tako pogubljeno. Pod izgovorom transfera osu\u0111enika iz jedan u drugi zatvor, oni su ubijeni. Postoji primer 16 zatvorenika koji su transferisani iz Konstance u Temi\u0161varu koji su ubijeni na putu, \u0107ini se da negde u blizini Lugo\u017ea. Otkirli smo i slu\u010daj 5 zatvorenika transferisani iz Gerle u Temi\u0161varu na takozvanu dopunu istrage i koji su nestali negde na putu. U Gerli smo otkirili samo njihove stvari i zapisnik o vra\u0107anju tih stvari. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pokretanje jednog nacionalnog programa, veruje Marius Oprea mo\u017ee biti poslednji oma\u017e rumunskog dru\u0161tva prema borcima za slobodu ubijeni negde na polju i koji su sahranjeni bez krsta i ikakvog znaka. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Velikom broju \u017ertava komunisti\u010dkog re\u017eima vi\u0161e desetina godina se nije znalo ni mesto groba. Posle svrgavanja re\u017eima s vlasti 1989 godine dru\u0161tvo je po\u010delo potra\u017enju mesta posmrtnih ostataka njegovih \u017ertava. Istori\u010dar Marius Oprea je osnovao i rukovodio Institut za prou\u010davanje zlo\u010dina komunizma 2006 godine. On i njegov tim pokrenuli su kampanju otkopavanja mesta […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":515197,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515196","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n