\n
<\/p>\n
Dejstva rumunske armije u Prvom svetskom ratu po\u010dela su u avgustu 1916 godine, posle sklapanja Vojne konvencije izme\u0111u Rumunije i Antante i to ofanzivom u Transilvaniji. Centralne sile pre\u0161le su u kontraofanzivu i zabele\u017eile veliku pobedu u Turtukaji u septembru 1916 godine, bitka koja je navzvana u rumunskoj istoriografiji, kao katastrofa iz Turtukaje. U decembru 1916 godine, Bukure\u0161t je pao pod okupacijom nema\u010dke, austro-ugarske, bugarske i turske armije. Katastrofalni rezultat prvog dela kampanje rumunske armije u ratu stavljen je na ra\u010dun slabe obuke. Istori\u010dar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukure\u0161tu veruje da ako bi Rumunija u\u0161la u ratu od po\u010detka stanje bi bilo druga\u010dije. On smatra da neiskustvo u ratu rumunske armije ima kao obrazlo\u017eenje odbijanje Rusije da je prihvati kao saveznika. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,U prvom redu postojala je opozicija Rusije prema ideji stvaranja Velike Rumunije. Sa svim pritiskom rumunske javnosti, Rumunija nije pozvana da u\u0111e u ratu, i ostavljena je po strani. U septembru 1914 godine je bio povoljan trenutak posle osvajanja Lemberga od strane ruske armije. 23 maja 1915 godine Italija je u\u0161la u ratu i ako bi u\u0161la i Rumunija rezultat bi mogao biti razaraju\u0107i. Tre\u010di trenutak je bio 4 juna 1916 godine kada se \u0107inilo da je ofanziva ruske armije pod komandom Brusilova izgledala pobedni\u010dka i nije prihva\u0107en ulazak Rumunije dok ofanziva Brusilova nije zaustavljena. Ideja ulaska Rumunije u ratu je odgovarala interesima Antante koja je \u017eelela da spre\u0107i po svaku cenu izvoz vitalnih sirovina iz Rumunije u zemljama Centralnih sila. O vrednosti rumunskog izvoza i plja\u010dki koja je usledila, 1918 godine govorio je nema\u010dki general Lundendorf koji je smatrao da sirovine iz Rumunije su dr\u017eile Centralne sile na povr\u0161ini.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sorin Kristesku govori u nastavku o tome da ofanziva ka Bukure\u0161tu, suprotno onome \u0161to su rumuni verovali nema\u010dke I austro-ugarske armije je po\u010dela sa zapada. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Kada se pojavio sna\u017eni pritisak na Ju\u017ene Karpate, snage Centralnih sila razbile su front oko 11 novembra 1916 godine u najudaljenoj zoni od Bukure\u0161ta. Preko klanca Lajni\u0107, ka Trgu \u017diu nema\u010dka armija je krenula prema Krajovi. Trenutak u kojem pada Krajova I pre\u0161la se reka Olt oko 23 novembra 1916 je u isto vreme sa prelaskom nema\u010dke armije Dunava preko jedne zone gde se pro\u0161lo I 1877 godine, najime u Zimnji\u0107ea. Dve operacije prelaska reka su bila u isto vreme, a posledice su bile pora\u017eavaju\u0107e. Mesec dana ranije osvojena je Dobru\u0111a, 26 oktobra. Makensen se pro\u0161etao preko mosta u \u010cernavodi I li\u0107no je konstatovao da je most upotrebljiv I mo\u017ee se popraviti. Iz dva pravca, 9 armija pod komandom generala Falkenhajma, biv\u0161eg \u0161efa general\u0161taba nema\u010dke armije I ona kojom je komandovao Makensen, nemci su napredovali ka Bukure\u0161tu. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslednji poku\u0161aj rumunske armije da zaustavi napredovanje armije Centralnih sila bio je bezuspe\u0161an. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Trenutak koji je trebao da bude odlu\u010duju\u0107i bila je takozvana bitka na reci Nea\u017elov. Rumunska armija bez ruskog poja\u0107anja koji nikad nisu stigli na vreme je poku\u0161ala da izoluje 2 nema\u010dke armije koje su bile u ofanzivi nevi\u0111enoj jo\u0161 od 1914 godine, da ih pobedi ili bar zaustavi. To se nije dogodilo zbog jasne superiornosti nema\u010dke armije, ali i zbog toga \u0161to je jedan automobil sa rumunskim oficirima koji su imali kod sebe koverat sa redosledom operacija pao u ruke nemaca. To je upotpunilo katastrofu. Ali i da se nije to dogodilo rezultat bi bio isti. 4 decembra 1916 godine znalo se da Bukure\u0161t ne\u0107e biti branjen. Utvr\u0111enja Bukure\u0161ta su bila bez oru\u017eja jo\u0161 od potpisivanja Konvencije od 4 avgusta 1916 godine, a Bukure\u0161t je bio otvoren grad. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ofanziva Centralnih sila zaustavljena je na liniji Fok\u0161ani-Namoloasa 9 decembra 1916 godine u bitci kod Ka\u0161ina. Rumunska armija kojoj je kona\u010dno stigla i ruska pomo\u010d uspela je da zaustavi ofanzivu i da pre\u0111e u kontraofanzivu za stabilizaciju linije fronta. Pad Bukure\u0161ta je zna\u0107ilo po\u010detak re\u017eima okupacije. Ponovo Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Rumunija se suo\u010dila sa dramom povla\u0107enja. \u017deleznica je bila pod velikom gu\u017evom, razni materijali su sme\u0161teni u Moldaviji. Povukli su se iz prestonice Parlament, Vlada i kraljevska porodica koja se 22 novembra suo\u010dila sa li\u0107nom tragedijom, najime preminuo je najmla\u0111i sin, princ Mir\u0107a. Odluka je bila da se Bukure\u0161t preda bez borbe 6 decembra 1916 godine. Tada je bio ro\u0111endan Makensena koji je navr\u0161io 67 godina. Dan ranije primio je veliku \u0107ast za jednog generala, jer je 129 pe\u0161adijska jedinica primila njegovo ime.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Re\u017eim okupacije juga Rumunije i Bukure\u0161ta bio je veoma te\u017eak. Rumunija je izgubila teritorije i u planinskom delu, a na ekonomskom planu slu\u017eila je u potpnosti nema\u010dkim interesima. 1918 godine cela katastrofa se pretvorila u najve\u0107u pobedu rumunske moderne dr\u017eave. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dejstva rumunske armije u Prvom svetskom ratu po\u010dela su u avgustu 1916 godine, posle sklapanja Vojne konvencije izme\u0111u Rumunije i Antante i to ofanzivom u Transilvaniji. Centralne sile pre\u0161le su u kontraofanzivu i zabele\u017eile veliku pobedu u Turtukaji u septembru 1916 godine, bitka koja je navzvana u rumunskoj istoriografiji, kao katastrofa iz Turtukaje. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129786,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515210","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n