Od sredine 19 veka politi\u010dki govor je dopunio zna\u0107aj re\u010di revolucija uglavnom sa smislom nestanka starih ideja i praksa, i obnovom dru\u0161tva u celini. Naro\u010dito politika je trebala biti obnovljena na nivou onih koji su se njom bavili, ali i promovisanjem \u0161to \u010de\u0161\u0107ih promena. Revolucija je smatrana motorom istorije, a marksizam je ideologija koja je najvi\u0161e uticala na na\u010din posmatranja revolucije. Marksizam je tvrdio da klasna borba je ta koja pokre\u0107e napred \u010dove\u010danstvo. Revolucija je bila proces insurekcije, kojim kapitalizam je trebao da se odstrani i uni\u0161ti, ali i proces u stalnom odvijanju nakon \u0161to je proleter osvojio vlast i transformisao dru\u0161tvo. Nakon \u0161to je marksizam osvojio vlast u Rusiji 1917 godine u svojoj lenjinisti\u010dkoj formi i doveden je na vlast sovjetskom okupacijom u Srednjoj i Isto\u010dnoj Evropi, revolucija je trebala da se nastavi do njene pobede svuda u svetu. Sovjetski re\u017eim i koncept revolucije obnove dru\u0161tva bio je bezuspe\u0161an u svojim projektima vo\u0111enja ljudskih \u017eivota. Komunizam je zna\u0107io ugu\u0161enje najosnovnijih ljudskih prava, i doneo je op\u0161te ekonomsko siroma\u0161tvo. Revolucije od 1989 godine u Srednjoj Evropi do\u0161le su kao normalna posledica dramati\u010dnog pogor\u0161anja \u017eivotnih uslova. Istori\u010dari i politolozi smatraju ih povratkom demokratiji koju su bez svoje volje napustili u periodu od 1945 do 1947 godine. Revolucije od 1989 godine nisu vi\u0161e trenutci osniva\u0107i dru\u0161tvenog preokreta, ve\u0107 oni izgradnje demokratije. Tom istom 1989 godinom i razumevanje re\u010di revolucija se vratilo svom ranijem zna\u010daju, onaj polazne ta\u010dke, dakle zna\u0107aj kojeg je imala revolucija u Engleskoj od 1688 godine. Revolucije od 1989 godine su pobedni\u010dke revolucije jer su stavile ta\u010dku tiraniji i vratile su politi\u010darima dostojanstvo. Svake godine u decembru rumuni obele\u017eevaju pad komunizma i vra\u0107anje normalnom stanju. Sa cenom ljudskih \u017ertava i velikim brojem ranjenika povratak demokratiji \u0107e biti uvek najva\u017enija politi\u010dka vrednost koju prelazak vremena smanjuje u va\u017enosti. Po\u010detak antikomunisti\u010dkih manifestacija u Rumuniju dogodio se u Temi\u0161varu 16 decembra 1989 godine i nastavljene su u Bukure\u0161tu 21-22 decembra kada je diktator Nikolaje \u010cau\u0161esku svrgnut s vlasti. Politolog Joan Stanomir veruje da 22 decembar 1989 godine predstavlja osniva\u010dki trenutak, ili u ovom slu\u010daju reosniva\u010dki. Joan Stanomir:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Neosporno je da 22 decembar predstavlja kraj komunisti\u010dke vlasti. Dobro je da to isti\u0107emo jer neki politi\u010dari koji su se afirmisali posle decembra 1989 godine su poku\u0161ali da smanjuju zna\u0107aj antikomunisti\u010dko-demokratske dimenzije narodnih pokreta koji su imali za posledicu kraj re\u017eima \u010cau\u0161esku. Ja insistiram na ovoj dimenziji. Neradi se samo o svrgavanju jednog diktatora koji je ponizio ovu zemlju, ve\u0107 i afirmisanje nekih vrednosti koje jako nisu ta\u010dno precizirane su podre\u0111ene jednoj \u017eelji da se ukine komunisti\u010dki re\u017eim sa svim svojim materijalnim nedostatcima i politi\u010dkog ograni\u0107enja sloboda. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali osloba\u0111anje ljudi od nasle\u0111a i komunisti\u010dkih automatizma pokazao se dugotrajnim procesom kojeg mali broj ljudi su ga tada korektno razumeli, kao bolni napor odvajanja javnog dobra od javnog zla i da imaju pa\u017enju usmerenu i na pro\u0161lost i na budu\u0107nost. Joan Stanomir:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,22 decembar je dvoli\u0107ni doga\u0111aj. S jedne strane je trenutak proslave slobode, a s druge strane je trenutak po\u010detka avanture terorista. Ako ne bi bili teroristi i \u017ertve koje su se pojavile pod nejasnim okolnostima, verovatno 22 decembar bi imao druga\u010diji zna\u0107aj. Netreba da zaboravimo da postoji groblje Heroja revolucije i da ve\u0107i deo \u017ertava sahranjene tamo su rezultat dejstva takozvanih terorista koji su se pojavili posle 22 decembra 1989 godine. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska demokratija je obnovljena a pluralizam stavova je znak ozdravljenja rumunskog dru\u0161tva. Pojavom istoriskih stranaka koje je ukinuo komunisti\u010dki re\u017eim, ljudi su bili slobodni da predla\u017eu ideje i da pre\u0111u na akciju. Glasovi su se sve vi\u0161e slu\u0161ali i pona\u0161anje politi\u010dara se prilagodilo zahtevima bira\u010da. Ponovo Joan Stanomir:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, 22 decembar 1989 godine je bio uistinu trenutak bratimljenja posle kojeg je dosta brzo usledio trenutak velike podele politi\u010dkog korpusa. Gra\u0111ani su podelejeni a krivci za to su Front nacionalnog spasa i Jon Iliesku koji su jednostrano preuzeli nasle\u0111e 22 decembra njegovim konfiskovanjem za iskju\u010divu korist jedne stranke dr\u017eave. Bio je to po\u010detak kraja ovog sna, ove iluzije bratimljenja. 22 decembar je postao samo obi\u010dan dan, ono \u0161to je usledilo je bila tragedija terorista, januar mesec 1990 godine sa manifestacijama demokratskih stranaka i njihovim nasilnim ugu\u0161enjem, februar 1990 godine, mart 1990 godine i incidenti iz Trgu Mure\u0161a, Trg Univerziteta i na kraju rudarijada od 1990 godine. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska revolucija od 1989 godine, najkrvaviji povratak demokratiji pla\u0107ena je cenom od oko 1200 \u010dljudskih \u017ertava. Prolazak vremena doneo je navikavanje ljudi na odre\u0111ene standarde, a slobode su smatrane osnovne norme i neprocenjive vrednosti. Istorisko se\u0107anje podse\u0107a ljude da nije oduvek bilo tako, a 1989 godina je najbli\u017ei primer za nas. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od sredine 19 veka politi\u010dki govor je dopunio zna\u0107aj re\u010di revolucija uglavnom sa smislom nestanka starih ideja i praksa, i obnovom dru\u0161tva u celini. Naro\u010dito politika je trebala biti obnovljena na nivou onih koji su se njom bavili, ali i promovisanjem \u0161to \u010de\u0161\u0107ih promena. Revolucija je smatrana motorom istorije, a marksizam je ideologija koja je […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":49383,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515211","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n