\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ka\u017ee se da zemlje nemaju prijatelje, ve\u0107 samo interese, ali istorija demantuje ovu jednostavnu tvrdnju. U pro\u0161losti postoje mnogobrojni primeri prijateljstva izme\u0111u dr\u017eava koji su se konkretizovali u vojnim savezima, sklapanjem brakova, ili \u010duvanjem raznih vrednosti. Postoje veliki broj primera u kojima je jedna zemlja dala na \u010duvanje jednoj prijateljskoj dr\u017eavi svoje blago, da ne bi pao u rukama neprijatelja. Takav gest prijateljstva je bio tranzit blaga Poljske preko teritorije Rumunije u septembru 1939 godine, kada je zemlja napadnuta od strane Nema\u010dke I Sovjetskog Saveza. Ali kao I u slu\u010daju prijateljstva I savezi se mogu izdati. U Prvom svetskom ratu Rumunija se pridru\u017eila Antanti koju su formirale Francuska, Engleska I Rusija. U ime savezni\u0161tva I prijateljstva, blago Rumunije je transportovano u Moskvi da ne bi bilo zarobljeno od strane nema\u010dke armije koja je okupirala Bukure\u0161t I ceo ju\u017eni deo zemlje u decembru 1916 godine. U periodu od 12 do 14 decembra 1916 godine u zele\u017eni\u010dkoj stanici Ja\u0161i natovareno je 17 vagona sa zlatom Rumunije koji je bio u polugama I raznim zlatnim monetama. Vrednost tog zlata je iznosila 315 miliona leja u zlatu. Sem toga tamo su bile I bi\u017euterije kraljice Marije \u0107ija je vrednost procenjenna na 7 miliona leja u zlatu. Transport je stigao u Moskvu 21 decembra 1916 godine. Drugi transport je bio u leto 1917 godine , kada su u 3 vagona natovarena vrednostima Narodne Banke Rumunije u iznosu od 1,6 miliardi leja, a od te vrednosti zlato u iznosu od 575 hiljada leja. Arhiva je evaluisana na 500 hiljada leja, a ostalo su bile hartije od vrednosti, depoziti I neke druge vrednosti. U jo\u0161 21 vagon je bila imovina \u0160tedionice u iznosu od 7,5 miliardi leja. Drugi transport je stigao u Moskvu 3 avgusta 1917 godine. Druga imovina I privatne zbirke umetni\u010dkih dela pratile su rumunsko blago da bi se smestile u Kremlju. Istori\u010dar Joan Skurtu veruje da odlazak rumunskog blaga u Rusiju je gubitak koji se te\u0161ko mo\u017ee proceniti. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Rumunija je tada izgubila blago Narodne Banke Rumunije koje je obezbedilo normalni finansiski protok u staroj Rumuniji. Sem blaga Narodne Banke postoje mnoge vrednosti koje su znatno ve\u0107e od vrednosti Narodne Banke od 93 tona zlata u polugama. Tamo postoje umetni\u010dka dela, duhovne vrednosti, tepisi, druge dragocene predmete od istoriske vrednosti. Verujem da fakti\u010dki , nemo\u017ee se ni proceniti vrednost I nekoj nacionalnoj moneti, leju, dolaru ili rublji koliko vredi rumunsko blago, jer neki predmeti se te\u0161ko mogu proceniti. Kako mo\u017eemo proceniti neki verski predmet iz 15 veka? On mo\u017ee imati veliku umetni\u010dku vrednost, koja sama prema\u0161uje cenu metala od kojeg je izra\u0111en. Gubitkom ovog blaga, Rumunija je postala siroma\u0161nija u svojim vrednostima uzdaju\u0107i se u \u0107injenicu da \u0107e ovo blago biti vra\u0107eno kao izme\u0111u civilizovanih dr\u017eava koje po\u0161tuju datu re\u010d, uz po\u0161tovanje normi me\u0111unarodnog prava. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bol\u0161evi\u010dka revolucija vodila je prekidu diplomatskih odnosa izme\u0111u Rumunije i Rusije u januaru 1918 godine na iniciativu Lenjinu, diplomatskom notom upu\u0107enu rumunskoj vladi. U noti se precizira da rumunsko blago ostaje konfiskovano za rumunsku oligarhiju slede\u0107i da se nekad vrati radni\u010dkom narodu. Pitali smo istori\u010dara Jona Skurtua ako tada\u0161nje rumunske vlasti su imale bolju opciju. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Postojala je ideja transfera blaga u \u0160vedsku, gde bi bio bolje za\u0161ti\u0107en, ali se postavlja pitanje transporta. Kako bi se moglo transportovati blago do tamo a da ga nema\u010dke trupe ne zaplene? Mi sada razgovaramo iz vremenske perspektive i ja verujem da je bila gre\u0161ka transfer u Rusiju. Ali da se stavimo na mesto onih koji su odlu\u010dili u epohi, i tada nevereujem da mo\u017eemo imati iste ocene. \u017delim da ka\u017eem da se na kraju 1917 godine stvorila psihoza da \u0107e Ja\u0161i biti okupiran i mnogi parlamentarci su se povukli u Odesi. Postojala je \u010dak ideja da i vlada napusti Moldaviju i bila je potrebna intervencija kralja Ferdinanda i Bratijanua da ministri ne napuste zemlju. Vlada je u\u0161la u toj psihozi, i postoje svedo\u0107anstva o dimenziji te psihoze. Liberalni politi\u010dar Duka pri\u0107a o natovarenim vozovima i jo\u0161 su dolazili gra\u0111ani sa sanducima sa vrednostima koji da se \u0161alju u Moskvi i da se vrate posle rata. Vlada je u\u0161la u tu psihozu i nije znala \u0161ta \u0107e uslediti, najime da Rusija ne\u0107e po\u0161tovati datu re\u010d.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle rata, rumunska diplomatija je imala razne iniciative za pokretanje pregovora za vra\u0107anje blaga. 1935 godine, Sovjetski Savez je vratio dokumente iz arhive i one koje su pripadale Rumunskoj Akademiji, a 1956 godine je odlu\u010dio da vrati jo\u0161 jedan manji deo me\u0111u koje najva\u017eniji je takozvano blago iz Pijetroasa nazvano ,,koka sa zlatnim pili\u010dima\u201d. Uprkos \u0107injenici da u julu 2003 godine povodom potpisivanja Osnovnog sporazuma izme\u0111u Rumunije i Ruske Federacije, usledilo je da se razgovara i o rumunskom blagu, to pitanje ni danas nije re\u0161eno. Posle 100 godina rumunsko blago jo\u0161 je u Moskvu kao talac jednog izdatog prijateljstva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ka\u017ee se da zemlje nemaju prijatelje, ve\u0107 samo interese, ali istorija demantuje ovu jednostavnu tvrdnju. U pro\u0161losti postoje mnogobrojni primeri prijateljstva izme\u0111u dr\u017eava koji su se konkretizovali u vojnim savezima, sklapanjem brakova, ili \u010duvanjem raznih vrednosti. Postoje veliki broj primera u kojima je jedna zemlja dala na \u010duvanje jednoj prijateljskoj dr\u017eavi […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":515213,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515212","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n