\n
<\/p>\n
U decembru 1916 godine Bukure\u0161t je bio pod okupacijom vojske Centralnih sila, a rumunske vlasti povukle su se u Ja\u0161ju. Re\u017eim okupacije je bio veoma te\u017eak i njime je Rumunija tretirana kao pobe\u0111ena strana. Takozvani mir je potpisan u martu 1918 godine u Bukure\u0161tu, ali nikad nije ratifikovan od strane kralja Ferdinanda I. Na sre\u0107u okupacija je trajala samo do novembra 1918 godine, kada je okon\u0107an Prvi svetski rat ostavljaju\u0107i iza sebe oko 10 miliona mrtvih. Zajedno sa istori\u010darem Sorinom Kristeskuom iz Univerziteta Spiru Haret u Bukure\u0161tu analizirali smo \u0161ta je zna\u0107io re\u017eim okupacije nema\u010dke armije od njenog ulazka u Bukure\u0161tu. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ulazak je bio u vi\u0161e kolona. Mar\u0161al Makensen je do\u0161ao automobilom pre ulaska austro-ugarskhi trupa u Kraljevskoj palati u Bukure\u0161tu koja mu je nu\u0111ena kao rezidencija. On nije upotrebio, smestio se u domu Mejtanji i u gradu je stupila vojna uprava. Ona je trajala, prema hroni\u010daru Vir\u0111ilju Dragi\u010danu 707 dana. Postoji i jedna knjiga koja ima taj naslov ,,707 dana pod kulturom nema\u010dke pesnice\u201d.<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Okupacija je bila veoma o\u0161tra. Pobednici su u potpunosti iskoristili slabosti pobe\u0111enih I stavili su u praksu svoju volju kako su \u017eeleli, kao \u0161to tvrdi I istori\u010dar Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, To je bila organizovana plja\u010dka, vr\u0161ena protiv civilnog stanovni\u0161tva, koja je primorana da preda velike koli\u0107ine \u0161e\u010dera I drugih proizvoda. Oduzeto je sve \u0161to je bilo metalno u Bukure\u0161tu, \u010dak I zvona crkava da bi se proizvodili nema\u010dki topovi. Okupacija je zna\u0107ila I zabrane kretanja. Poku\u0161ano je pu\u0161kama istrebljenje pasa lutalica. Ako verujemo politi\u010daru Konstantinu Ar\u0111entojanu I njegovim delima, sve prostituke su skupljene I vo\u0111ene u jednoj kasarni u Mizilu. Tamo je vr\u0161ena lekarska kontrola I one bolesne le\u0107ene su o tro\u0161ku dr\u017eave. Nemci su imali i pristalice, a me\u0111u njima politi\u010dare konzervativce Aleksandra Margilomana I Petrea Karpa. Karp je tvrdio da nikad ulice Bukure\u0161ta nisu bile toliko \u0107iste, I da bi trebalo da nemci ostaju jo\u0161 10 godina da bi pravili ljude od nas. Ali sem plja\u010dke civilnog stanovni\u0161tva, velika plja\u010dka je bila u poljoprivredi I nafti, a mnoga naftna oprema je uni\u0161tena. Makensen je imao na raspolaganje 100 hiljada zarobljenika koje je pitao ako su radili u naftnoj oblasti. Ko je radio primio je pravo da ostane u Rumuniju, dok su ostali sme\u0161teni u Nema\u010dku. Za 6 meseci naftna industrija je stavljena na nogama. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kakvo je bilo pona\u0161anje ostalih okupacionih trupa?Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Bugari su ostali slavni, ina\u0107e tu\u017ena slava, zbog plja\u010dke poznate poslasti\u010darnice Kap\u0161a, gde je bila zbirka skupih likera, kao i plja\u010dkom Biblioteke rumunske akademije, odakle su poku\u0161ali da ukradu neke stare dokumente. Najva\u017eniji trenutak je bio u januaru 1917 godine kada su bugari ukrali mo\u0161ti svetog Dimitrija Basarabova. Te te\u0161ke zime oni su stavili mo\u0161ti u jedno vozilo koje u blizini Dunava se kvarilo. Jako ne bi bilo kvara, mar\u0161al Makensen ne bi dopustio taj poku\u0161aj kra\u0111e. Istori\u010dar umetnosti Aleksandru Cigara-Samurka\u0161 oti\u0161ao je kod Makensena kojem je obrazlo\u017eio stanje i ovaj je bio saglasan da se bugari zarobe i vrate mo\u0161ti. \u0160to se ti\u0107e turaka, oni su se obradovali za ta dva topa koji su zaokru\u017eili spomenik Mihaja Hrabrog. Radi se o dva topa zaplenjeni u Plevenu 1877 godine od strane rumunske armije. Sa asustro-ugarskim vojnicima nisu postojali neki posebni problemi.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osvajanje juga Rumunije i Bukure\u0161ta je bio pravi udarac Centralnih sila, i to proisti\u0107e od svih koji su ostavili pisane tragove. Ponovo Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ako \u010ditamo uspomene, neke od njih sa dosta humora nemaca koji su u\u010destvovali u kampanji okupacije Rumunije saznajemo da su je nazvali kampanja debelog petla, dakle prona\u0161li su velike koli\u0107ine hrane. Nemci su i\u0161li u restoranima i kupili sve iz menija, naravno sve su to uredno platili i mogli su da jedu koilko su \u017eeleli. Za njih problem je bio da ti vojnici smatrani kao druga linija toliko su se dobro popravili da su lekari rekli da su sada dobri za prvu liniju fronta. U toj situaciji po\u010deli su svi da otkriju da imaju razne bolesti. Posle okupacije general fon Morgen je odlu\u010dio da svaki vojnik \u0161alje ku\u0107i 12 kilograma hrane. Te\u0161ko vojniku pisao je fon Morgen koji se vra\u0107a od ku\u0107e sa hranom kod sebe. Niko nije smeo da se vrati hranom iz Nema\u010dke, jer se tamo jednostavno umiralo od gladi u toku rata. Bez osvajanja juga Rumunije i Baragana stanje bi bilo veoma te\u0161ko. U Nema\u010dkoj je javljeno da je osvojena Rumunija, \u0161to nije bilo istinito, okupirano je samo 2\/3 teritorije. Oni koji su imali rodbinu u okupacionim trupama u Rumuniju bili su mirni jer nisu se vodile vi\u0161e borbe i mese\u0107no su primli 12 kilograma hrane. Odjednom u leto 1917 godine neo\u010dekivano je stigla vest da je najmanje 10 hiljada nemaca poginulo u borbama u naseljima sa \u010dudnim imenima, Mara\u0161ti, Mara\u0161e\u0161ti, Oituz. \u201c<
><
>
\nOkupacija Bukure\u0161ta je trajala skoro 2 godine do novembra 1918 godine. Posle nje usledile su radost pobede, vra\u0107anje u normalno stanje i jedna Velika Rumunija. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U decembru 1916 godine Bukure\u0161t je bio pod okupacijom vojske Centralnih sila, a rumunske vlasti povukle su se u Ja\u0161ju. Re\u017eim okupacije je bio veoma te\u017eak i njime je Rumunija tretirana kao pobe\u0111ena strana. Takozvani mir je potpisan u martu 1918 godine u Bukure\u0161tu, ali nikad nije ratifikovan od strane kralja Ferdinanda I. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":188671,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515226","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n