\n
<\/p>\n
Na osnovu sporazuma Rumunije i Antante od avgusta 1916 godine, ruska armija se anga\u017eovala da podr\u017ei ju\u017eni i isto\u010dni karpatski front. U kampanji od 1916 godine komandanti ruske armije nisu ispo\u0161tovali svoja obe\u010danja i rat je bio prava katastrofa. Jedan ruski vojni korpus pod komandom generala Andreja Medardovi\u010da Zajon\u010dikovskija do\u0161ao je u pomo\u010d rumunskoj armiji u boju za Bukure\u0161t 30 novembra 1916 godine, ali to nije moglo da spre\u0107i ofanzivu Centralnih sila i okupaciju prestonice. Drugi ruski vojni korpus u Dobru\u0111i stigao je prekasno i nije mogao da spre\u0107i napade nema\u010dko-bugarskih trupa sa juga. Tek posle pomo\u010di od 1917 godine od strane francuske armije, rumunska armija je mogla da zaustavi nema\u010dko napredovanje. Pove\u0107ano je prisutstvo saveznika sa istoka u Moldaviji, gde se povukla rumunska uprava. Ako 1916 godine u Rumuniji je bilo 50 hiljada vojnika, 1917 godine rusi su razmestili milion vojnika koji su se borili zajedno sa oko 400 hiljada rumunskih vojnika. Uz sna\u017enu rusku podr\u0161ku koja je pokrivala oko 80% linije fronta zaustavljena je ofanziva Centralnih sila. Ali rusko vojno prisutstvo u Rumuniji koje kona\u010dno je imalo i pozitivne posledice te\u0161ko se moglo upravljati. Ono se pretvorilo posle pobede bol\u0161evi\u010dke revolucije od 1917 godine u jedan od glavnih uzroka pada celog isto\u010dnog fronta. Tako\u0111e, postao je glavni izvor nestabilnosti po Rumuniju. Rumuni su svakako imali negativnu sliku o rusima jo\u0161 od rata od 1877-78 godine. Prisutstvo ruskih trupa u periodu od 1916 do 1918 godine samo je potvrdilo rumunima ono \u0161to su znali iz se\u0107anja njihovih prethodnika. Konstantin Moj\u010djanu imao je 5 godina 1917 godine. U jednom intervju snimljen 2000 godine od strane Centra usmene istorije rumunske radiodifuzije on se setio pona\u0161anja nekih ruskih vojnika kada su stigli u njegovo rodno selo:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Do\u0161le su jednog trenutka ruske trupe. \u0160irile su se pri\u010de o njima da su pijanice. Moji roditelji su bili bogati imali su podrum sa buradima vina i rakije, i to \u0161ljibovice i lozova\u0107e. Jednog dana se\u0107am se da moji roditelji, kao i ostali me\u0161tani po\u0161to se saznalo da dolaze rusi izvadili su burad u dvori\u0161te i ispraznili. To zbog \u0107injenice da nisu imali gde da kriju pi\u0107e. Kada su do\u0161li rusi tra\u017eili su podrume ali nisu prona\u0161li ni\u0161ta, jer je sve ve\u0107 bilo prazno.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
1917 godina donela je katastrofu jer je bol\u0161evi\u010dka revolucija zahvatila i rusku armiju i pretilo je da se sve pretvori u haos. Otac Joana Odokiana je bio rumunski vojnik u austro-ugarskoj armiji i zbog nacionalisti\u010dkih uverenja nije vi\u0161e \u017eeleo da se bori u njenim redovima. U intervju snimljenom 2001 godine Odokian je govorio o se\u0107anjima njegovog oca o bol\u0161evizaciji ruskih trupa:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Kada je do\u0161la revolucija u Rusiji i front je bio u Galiciji, otac je bio dezerter austro-ugarske armije. On je bio na jednoj strani, a rusi su bili tamo. On je ispri\u0107ao da je jednog jutra odr\u017ean neki skup. Vojska je bila tamo na polju, postavljen je sto na kojem se neko popeo i odr\u017eao je govor. Rusi su ranije bili vernici, imali su molitvene knjige kog sebe, na kojima je bila slika cara na prvoj stranici. Posle govora tog oficira svi su pocepali sliku cara iz knjige. \u201c<
><
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Profesor Pan Viziresku 1996 godine setio se jednog doga\u0111aja sa ruskim vojnicima razme\u0161teni u Rumuniju i koji su postali pristalice bol\u0161evizma:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Video sam dezertere na ulicama, pijanice i mangupe. To sam video. Razgovarao sam sa pesnikom iz Basarabije Buzduganom koji je znao ruski jezik. On mi je ispri\u010dao da je sedeo jedno ve\u0107e u kafani u Nikolini, \u010detvrti iz Ja\u0161ja i tamo je bila grupa ruskih vojnika koji su govorili kako da ubiju kralja Ferdinanda. Oni su tamo planirali i on je \u010duo kako su spremali ubistvo kralja Ferdinanda, jer im je ubistvo u\u0161lo u du\u0161i. Buzdugan je oti\u0161ao kod Nikolaja Jorge kojem je ispri\u010dao \u0161ta je \u010duo. Jorga je oti\u0161ao u Palati i rekao je kralju tako da su primenjene mere da se spre\u0107i atentat. Na drugim stranama ubili su svog generala, \u0107ini mi se da u Bakau ili Pjatra Neamc. Bilo je poznato da su pravili nerede i da su \u017eeleli bol\u0161evizaciju na\u0161e vojske \u0161to je bilo nemogu\u0107e, jer je na\u0161a armija bila odana svojoj zemlji. \u201c<
.<
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rusko vojno prisutstvo u Rumuniju u Prvom svetskom ratu je bilo dvoli\u0107no, jer s jedne strane je bilo pozitivno doprinosom u va\u017enom vojnom uspehu i s druge strane negativno jer je stavilo u opasnost ono \u0161to je postignuto velikim \u017ertvama. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na osnovu sporazuma Rumunije i Antante od avgusta 1916 godine, ruska armija se anga\u017eovala da podr\u017ei ju\u017eni i isto\u010dni karpatski front. U kampanji od 1916 godine komandanti ruske armije nisu ispo\u0161tovali svoja obe\u010danja i rat je bio prava katastrofa. Jedan ruski vojni korpus pod komandom generala Andreja Medardovi\u010da Zajon\u010dikovskija do\u0161ao je u pomo\u010d […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129817,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515227","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n