\n
<\/p>\n
Krizni trenutci u istoriju nikada ne pokazuju prave srazmere onoga \u0161to usle\u0111uje. U prvoj polovini 20 veka podrivanje demokratije je najavljeno i kriznim signalima koje \u010dove\u010danstvo \u010desto tretira povr\u0161no , verovatno i iz nade da \u0107e stvari u\u0107i u normalni tok. Pre izbijanja Drugog svetskog rata, demokratija je dala signale \u0161to se ti\u0107e njenih protivnika. U Rumuniju demokratiju je u\u0161la u krizu u februaru 1938 godine kada je kralj Karol II ukinuo politi\u010dke stranke, izradio je novi ustav i uveo je kraljevsku diktaturu. Ali trenutak od1938 godine nije se pojavio iznenadno. Kriza rumunske demokratije je po\u010dela da se izra\u017eava 1927 godine, koja je klju\u010dna godina u politi\u010dkoj istoriji Rumunije. 1927 godine preminule su 2 velike politi\u010dke li\u0107nosti, kralj Ferdinand I i liberalni politi\u010dar Jon Bratijanu, obojica sa velikim zaslugama u stvaranju Velike Rumunije. Me\u0111uratna Rumunija nikada nije mogla da popuni mesto ovih velikih gubitaka koji za monarhiju je zna\u0107io postepeni po\u010detak degradacije, a za Nacionalnu Liberalnu Stranku, stranku Bratijanua, po\u010detak nemira i podela. Tako\u0111e, 1927 godina donela je novi problem rumunskoj politi\u010dkoj klasi i dru\u0161tvu, to jest osiguranje nasle\u0111a na prestolu, jer je prestolonaslednik Ferdinanda bio 5 godi\u0161nji unuk Mihaj. Florin Mjuler, profesor savremene istorije rumuna na fakultetu istorije Bukure\u0161tanskog univerziteta predstavlja na\u010din na koji je pogo\u0111ena monarhija zbog smrti kralja Ferdinanda I:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Smrt kralja Ferdinanda je bila va\u017ena za du\u017ei period rumunske istorije. Posle smrti kralja otvorilo se ono \u0161to u epohi je nazvano zatvoreno pitanje. Radi se o doga\u0111aju od 4 januara 1926 godine kada je Karol, sin ferdinanda odustao od prava prestolonaslednika, a posle smrti kralja Ferdinanda ovo pitanje ostaje otvoreno. Regenstvo je bila privremena struktura, neki vid monarhije. Kralj Ferdinand nije imao autoritarni stil kao \u0161to je bio slu\u010daj Bratijanua, ili njegovog sina Karola II, ali je dao utisak stabilnosti monarhije. Monarhija u doba Ferdinanda nije imala skretanja ka apsolutnoj vlasti iz doba Karola II. Mo\u017eemo spomenuti neke autoritarne poku\u0161aje kraljice Marije, ali one ne daju sadr\u017einu monarhije Ferdinanda. Kralj Ferdinand je dao ozbiljnost monarhiji, koja je bila vi\u0161e predstavni\u010dka i ne realna vlast.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smrt Bratijanua znatno je uticala na Nacionalnu Liberalnu Stranku koja nije bila sposobna da mu prona\u0111e pravog zamenika. Ta nemogu\u0107nost stavljena je na ra\u010dun samog Bratijanua i na\u010dinu na koji je ovaj vr\u0161io vlast u stranci veruje Florin Mjuler:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Jon Bratijanu je bio glavni faktor i kordinator demokratije liberalnog porekla. On je dozvolio ograni\u0107enu demokratiju u okvirima Nacionalne Liberalne Stranke u smislu da se reforme moraju usvojiti na vi\u0161em nivou. Izvr\u0161na vlast je bila ispred zakonodavne vlasti. 20 godina glavna karakteristika rumunskog politi\u010dkog \u017eivota koja je imala posledice i slede\u0107ih godina je njegova hiperbolizacija. Jon Bratijanu je dr\u017eao skoro celu vlast, preteranu za jedan demokratski sistem. Bratijanu nije dozvolio svojim li\u0107nim stilom stvaranje jedne liberalne politi\u010dke elite u klasi\u010dnom smislu. Mo\u017eemo spomenuti Jona Duku i njegovog brata Vintila Bratijanua na rukovodstvo stranke , ali se oni nemogu uporediti sa njime. Duka u manjoj meri se i mogao pribli\u017eiti onome \u0161to je bio Bratijanu, ali to nije bio slu\u010daj sa drugim liberalnim politi\u010darima. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Krizu Liberala iskoristila je Nacionalna Selja\u010dka Stranka osnovana 1926 godine kao opozicija liberalnom re\u017eimu. Smrt Bratijanua i kriza liberala donela je ovu stranku na vlast 1928 na talasu velike simpatije. Ova stranka nije bila u mogu\u0107nosti da uti\u0107e na autoritarizam, naro\u010dito autoritarizam budu\u0107eg kralja Karola II. Ponovo Florin Mjuler:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ideolo\u0161ko-politi\u010dki ulog Naciional Selja\u010dke Stranke je bio realni u smislu da su predstavnici stranke sa mnogo argumenata upozorili na preteranu vlast liberala. Ipak ova stranka je do\u0161la sa porukom leve orientacije, koja nije odgovarala o\u010dekivanjima rumunskog dru\u0161tva. Pretpostavljaju\u0107i da je ovu orientaciju poni\u0161tio svojim pona\u0161anjem Juliu Manju, Nacional Selja\u010dka Stranka je imala i drugi veliki problem, najime restauraciju, povratak princa Karola u zemlju i njegovo progla\u0161enje za kralja. Formirala se paralelna vlast, a zanimljiva je \u0107injenica da cela stranka i Maniju nisu imali jasan stav o restauraciji. Stranka i Maniju za razliku od Duke i liberala je bila za reviziju \u0107ina od 4 januara 1926 godine, ali u demokratskim okvirima uz po\u0161tovanje demokratije od strane budu\u0107eg kralja. Karol nikad nije dao osiguranja i jo\u0161 manje nije stavio u praksu ono \u0161to je \u017eeleo Maniju, to jest po\u0161tovanje ustavnih principa. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Drugi politi\u010dki factor koji je iskoristio probleme na politi\u010dkoj sceni po\u010dev od 1927 godine je Legija Arhan\u0111ela Mihajla, koja je bila fa\u0161isti\u010dki pokret. Po\u0161to je gajila velike ambicije Legija je \u017eelila osloba\u0111anje dru\u0161tva kapitalisti\u010dkog zla. 1927 godina je trenutak prelaska od mirnog na\u010dina vo\u0111enja politike ka radikalizmu koji \u0107e definisati politi\u010dku retoriku Rumunije u slede\u0107im godinama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Krizni trenutci u istoriju nikada ne pokazuju prave srazmere onoga \u0161to usle\u0111uje. U prvoj polovini 20 veka podrivanje demokratije je najavljeno i kriznim signalima koje \u010dove\u010danstvo \u010desto tretira povr\u0161no , verovatno i iz nade da \u0107e stvari u\u0107i u normalni tok. Pre izbijanja Drugog svetskog rata, demokratija je dala signale \u0161to se ti\u0107e […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129860,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515231","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n