Na po\u010detku 20 veka, Rumunija je bila na putu modernizacije i evropeizacije. U 19 veku, elite i dru\u0161tvo su se opredelili za politi\u010dku, ekonomsku, dru\u0161tvenu i kulturnu emancipaciju. Na ovoj povoljnoj osnovi u februaru 1907 godine dogodila se prava dru\u0161tvena eksplozija u ruralnom svetu, poznata pod nazivom selja\u010dka buna od 1907 godine. Ona je imala sna\u017eni odjek u Rumuniju i dosta je poznata i u inostranstvo. Istori\u010dar Alin \u010cupala, profesor moderne istorije rumuna na Fakultetu istorije Bukure\u0161tanskog univerziteta odnosi se u nastavku na odjek u epohi, suprotno ambicijama Rumunije da postane moderna evropska dr\u017eava:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Buna je bila veliki \u0161ok u epohi zbog \u0107injenice da je doga\u0111aj imao srazmere bez presedana. 1906 godine, dakle malo pre bune Rumunija je organizovala jubilarnu izlo\u017ebu koja je odjeknula i u inostranstvo. Bila je izlo\u017eba koja se \u017eelela kao neki zaklju\u010dak, evaluacija razvoja rumunskog dru\u0161tva po\u010dev od 1866 godine kada je budu\u0107i kralj Karol od Hohenzolern Sigmaringen do\u0161ao u Rumuniju i datum kada je izglasan Ustav koji je stavio osnovu politi\u010dkog sistema ustavne monarhije. Za relativno kratko vreme imamo s jedne strane uspehe, pozitivne stvari koje je \u0107inila Rumunija u poslednje 40 godine, a s druge strane imamo neuspehe, dokaz granica ovog sistema. \u201c<
.<
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poljoprivredni rad se nije ispla\u0107ivao, i imao je dosta mali udeo u ekonomiju. Tome se dodaje nepostojanje etike rada, nepismenost i alkoholizam, a zakupnici zemlji\u0161ta su znali da iskoriste sve slabosti seljaka. Buna je po\u010dela na severu Moldavije 8 februara u op\u0161tini Flamanzi koja je u agrarnoj zoni. 9 marta buna se \u0161irila na jugu u Vla\u0161koj i Olteniji i na kraju istog meseca je ugu\u0161ena uz pomo\u010d vojske. Ljuti seljaci napali su imanja zakupaca, u nekim zonama napali su i domove boljara ubijaju\u0107i ljude i zapaljuju\u0107i ku\u0107e i drugu imovinu. Postoje glasovi koji su verovali da su pobunjenici i\u0161li predaleko sa njihovim manifestacijama. Knji\u017eevnik Jon Luka Kara\u0111ijale bele\u017ei da selja\u010dka buna je imala srazmere odlu\u010dne teroristi\u010dke revolucije, skoro kao pravi gra\u0111anski rat. U toku bune dogodili su se i sukobi izme\u0111u grupa pobunjenih seljaka i seljaka koji nisu \u017eeleli da u\u010destvuju u nasilje. Agrarno pitanje je bilo hroni\u010dno , ali nije to glavni uzrok pokretanja doga\u0111aja, veruje Alin \u010cjupala:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Rumunska istoriografija smatra da je glavni uzrok bune nedovoljno zemlji\u0161te u ruralnoj sredini. Prema mom mi\u0161ljenju uzroke bune treba povezati za mnogo slo\u017eeniju \u0107injenicu da sistem ne funkcioni\u0161e do tog tako niskog nivoa. Imali smo korumpiranu lokalnu upravu koja je imala misiju da brani seljaka svih zloupotreba. Seljak je ostavljen da se sam snalazi ispred birokratskog sistema kojeg nije razumeo i nije znao da mu se suprostavi. Tada je seljak pokazao svoje nezadovoljstvo a buna je samo posledica ogor\u0107enja. Seljaci su \u017eeleli da nasiljem upozore na ovo pitanje, koje je elita znala ali je bila nesposobna da prona\u0111e odgovaraju\u0107e re\u0161enje. I to je paradoks rumunskog dru\u0161tva, problem je dobro poznat, ali postoji nesposobnost da se stave u praksi re\u0161enja koja teoretski su poznata. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Alin \u010cupala odnosi se I na neke intepretacije bune, kao \u0161to su antisemitski karakter ili spoljni uticaj:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,U trenutku kada je poku\u0161an pronalazak obrazlo\u017eenja za ovu bunu mnogo je razgovarano o ulozi jevreja. Buna od 1907 godine, kao \u0161to je afera Drajfus u Francuskoj, trenutak koji pokazuje srazmere rumunskog antisemitizma. To je bio miran antisemitizam, u kojem nije bilo nasilja. Jevreji su smatrani krivcima za pokretanje bune zbog zloupotreba jevrejskih zakupaca u Moldaviji protiv seljaka. Niko vi\u0161e nije razmislio na \u0107injenicu da ve\u0107ina zakupaca nisu bili jevreji, ve\u0107 rumuni. Pojavile su se I neke \u010dudne interpretacije, kao na primer da su austro-ugarske ili ruske tajne slu\u017ebe organizovale ovu bunu da bi stvorile nemire u Rumuniju. Taj scenario je la\u017ean. Buna je pitanje rumunskog dru\u0161tva, ina\u0107e veoma ozbiljno I koje nije u potpunosti re\u0161eno ni u me\u0111uratnom periodu. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pisalo se tada da se radi o 11 hiljada \u017ertava u redovima seljaka. Alin \u010cupala odnosi se u nastavku na poreklo ove brojke i koje su njegove procene:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Brojka od 11 hiljada pojavljuje se tada u listovima Adevarul i Dimineaca, koji su bili leve orientacije i pripadali su socialisti Konstatinu Mileu. Tu brojku ne podr\u017eava realnost. Komunisti\u010dki re\u017eim je preuzeo ovu brojku bez ikakve provere. Nikolaje \u010cau\u0161esku je organizovao 1977 godine kongres seljaka na kojem je pozvao 11 hiljada delegata da bi obele\u017eio broj \u017ertava od 1907 godine. Te\u0161ko je da se saznaje koliko je ljudi tada poginulo i verovatno nikada ne\u0107emo saznati. Predmete sa rezultatima istrage je preuzeo Jonel Bratijanu, Ministar unutra\u0161njih poslova i predao je kralju u trenutku kada je Nacionalna Liberalna Stranka napustila vlast. Bratijanu je znao da \u0107e njegovi protivnici konzervativci upotrebiti te predmete protiv njega. Prema mojim procenama, imaju\u0107i u vidu i neke dokumente o broju poginulih 1907 godine, ja bih se odnosio na 2 hiljade \u017ertve. Ali nije ni va\u017eno ako je poginulo 11 ili 2 hiljade, ve\u0107 \u0107injenica da u dru\u0161tvu koje je odlu\u010dno krenulo na putu modernizacije, ljudi umiru jer birokratski aparat nije sposoban da re\u0161i veoma ozbiljno pitanje.\u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Buna od 1907 godine je pokazala da jako je dr\u017eava znatno napredovala, jo\u0161 je imala dosta da nadoknadi, ali nije manje istinita ni \u0107injenica da tada jo\u0161 se \u010dekala promena mentaliteta rumunskog ruralnog sveta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na po\u010detku 20 veka, Rumunija je bila na putu modernizacije i evropeizacije. U 19 veku, elite i dru\u0161tvo su se opredelili za politi\u010dku, ekonomsku, dru\u0161tvenu i kulturnu emancipaciju. Na ovoj povoljnoj osnovi u februaru 1907 godine dogodila se prava dru\u0161tvena eksplozija u ruralnom svetu, poznata pod nazivom selja\u010dka buna od 1907 godine. Ona je imala […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129404,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515232","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n