\n
<\/p>\n
Vojna kampanja Rumunije od 1916-17 godine okon\u0107ana je mirom iz Buftea-Bukure\u0161ta od maja 1918 godine. Nakon \u0161to je bol\u0161evi\u010dka revolucija u Rusiji imala za posledicu preuzimanje vlasti od strane sovjetskog re\u017eima, nova vlast iz Sankt Petersburga osudila je rat kao imperalisti\u010dki i odlu\u010dila je sklapanje mira. Po\u0161to je ostala sama na celom isto\u010dnom frontu, Rumunija je primorana da tra\u017ei mir koji je zna\u0107io veoma te\u0161ke uslove, kao \u0161to obi\u010dno pobednici name\u010du pobe\u0111enima. Izlazak Rusije iz rata bio je te\u017eak udarac po Rumuniju u epohi i \u0107in je smatran izdajom. Rumunska armija nije vi\u0161e mogla da se sama suprostavi nema\u010dkoj ofanzivi zbog velikog gubitka ljudskih \u017eivota uglavnom od tifusa. Tome se dodaje anarhija koju milion ruskih vojnika su svuda \u0161irili, pod uticajem bol\u0161evi\u010dke ideologije. Time, mir je smatran kao poslednje re\u0161enje da bi se jo\u0161 spasilo ono \u0161to se moglo spasiti. Istori\u010dar Sorin Kristesku iz Univerziteta Spiru Haret u Bukure\u0161tu govori u nastavku o evropskim okolnostima u kojima se dogodio izlazak Rusije iz rata i sklapanje dva uzastopna mira:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Izlazak Rusije iz rata nakon pobede bol\u0161evi\u010dkog dr\u017eavnog udara od 7 novembra 1917 godine imalo je za posledicu pokretanje mirovnih pregovora kao \u0161to je predvi\u0111eno. Lenjina su doneli nemci iz \u0160vajcarske i uspeli su da stignu u Rusiju preko \u0160vedske i Finske zapravo u ovom cilju da organizuje dr\u017eavni udar kojim da preuzme vlast i da sklopi odvojeni mir, da bi se nemci povukli iz Rusije u Francusku i da pobede u ratu. 3 marta 1918 godine potpisan je mir u Brest-Listovsku i u Buftea-Bukure\u0161t je potpisan u palati Kotro\u010denji mir od 7 maja 1918 godine sa Rumunijom. Bio je te\u017eak mir koji je oduzeo Rumuniji planinsku granicu koja je poklonjena Austro-Ugarskoj. Kontrola Dobru\u0111e je podeljena izme\u0111u nemaca i bugara, a Rumuniji je ostavljen otvoren samo jedan pristup. Nafta je prodata na 90 godina, tako da mirovni uslovi su uistinu bili veoma te\u0161ki.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mirom iz Buftea-Bukure\u0161ta, Rumunija je trebala da ustupi Bugarskoj Ju\u017enu Dobru\u0111u poznata pod nazivom Kadrilater, kao i deo Severne Dobru\u0111e koji nikad nije pripadao Bugarskoj. Tako\u0111e, Rumunija je usledila da ustupi Austro-Ugarskloj kontrolu klanaca u Karpatskim planinama. Kao mala kompenzacija Rumuniji, jako nije predvi\u0111eno u mirovnom sporazumu Centralne sile su prihvatile da se ujedini sa Besarabijom. Razlog je jednostavan, Centralne sile nisu \u017eelele da \u017eivalj Rumunije bude neprijateljski raspolo\u017een zbog teritorijalnih gubitaka i preuzimanja resursi. Sporazum je ratifikovan od strane Parlamenta Rumunije u leto 1918 godine, ali nikad nije potpisan od strane kralja Rumunije Ferdinanda I. Na sre\u0107u predvi\u0111anja sporazuma su va\u017eila samo 6 meseci, jer na kraju oktobra 1918 godine vlada Aleksandra Margilomana ih je proglasila neva\u017ee\u0107im, i Rumunija je ponovo u\u0161la u ratu. Ipak Sorin Kristesku veruje da je mirovni sporazum bio dobar za Rumuniju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Treba da spominjemo da ma koliko te\u0161ki bili uslovi, mir iz Buftea-Bukure\u0161ta je velika diplomatska pobeda Antantante, \u0161to je konstatovao i nema\u010dki Parlament. Tamo je re\u010deno da od ovog trenutka niko nemo\u017ee vi\u0161e da stoji za stolom pregovora sa nama. Videlo se da su Centralne sile, njihovi lideri samo grupa plja\u010dka\u0161a, zlo\u0107inaca, koji su plja\u010dkali pobe\u0111ene i nikada od tada diplomate Cetralnih sila nisu mogli da stoje za stolom sa drugima. U\u0161le su i SAD u ratu i ameri\u010dka politika je bila ta da moj protivnik nikad ne\u0107e biti moj partner za pregovore, moj protivnik je obi\u0107ni kriminalac i ako ga zarobim izve\u0161\u0107u ga pred licem pravde. Ideja da lideri Centralnih sila jo\u0161 pregovaraju je definitivno pala u vodu. Naravno da u Francuskoj su se pojavili plakati na kojima je pisalo ,,evo kako izgleda mir sa Centralnim silama? I da li \u017eelimo mir! Da, ali prvo da ih pobedimo! Koliko su te\u0161ki bili mirovni uslovi za nas, toliko je veliki bio diplomatski poraz i gubitak kredibiliteta od strane nema\u010dke diplomatije. \u201c<
><
> <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sorin Kristesku tvrdi da je gubitak kredibiliteta Nema\u010dke po\u010deo jo\u0161 pre 1918 godine. Ponovo Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,To se dogodilo 1918 godine. 1914 godine kada se pojavilo na prvim stranicama novina da je Betman-Holveg, kancelar Nema\u010dke odgovorio ratnim progla\u0161enjem Engleske re\u010dima ,, vi nama progla\u0161avate rat zbog par\u010deta hartije?\u201d tada su svi govorili da za nema\u010dku diplomatiju sporazumi predstavljaju samo par\u010de hartije bez ikakve vrednosti. Sporazum koji je garantovao neutralnost Belgije je potpisan 1831 godine od strane predstavnika Engleske, Francuske i Pru\u0161ke. Posle osvajanja Bukure\u0161ta 6 decembra 1916 godine, 12 decembra ponuda mira bez nekih ta\u010dnih predvi\u0111anja je upu\u0107ena od Centralnih sila Antanti. Odgovor je do\u0161ao nekoliko dana kasnije, najime da se nemo\u017ee govoriti o miru jer je ponuda do\u0161la od ljudi koji su verovali da \u0107e biti pobednici za 3 meseci , a za 2 godine su shvatili da nikad ne\u0107e posti\u0107i ciljeve. Kraj je bio sklapanje 2 mira u Brest Litovsku i Bukure\u0161tu, koji su izbacili jednostavno Nema\u010dku diplomatiju iz redova mogu\u0107ih partnera za pregovore. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kao I na svakom sre\u010dnom kraju Rumunija je bila na strani pobednika, a mirovni sporazum iz Buftea-Bukure\u0161tu je ostao samo kao ru\u017eno se\u0107anje koje se nije moglo izbrisati. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vojna kampanja Rumunije od 1916-17 godine okon\u0107ana je mirom iz Buftea-Bukure\u0161ta od maja 1918 godine. Nakon \u0161to je bol\u0161evi\u010dka revolucija u Rusiji imala za posledicu preuzimanje vlasti od strane sovjetskog re\u017eima, nova vlast iz Sankt Petersburga osudila je rat kao imperalisti\u010dki i odlu\u010dila je sklapanje mira. Po\u0161to je ostala sama na celom isto\u010dnom […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":515234,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515233","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n