\n
<\/p>\n
Marksisti\u010dki ekonomski model je tvrdio da planirana ili dirigovana ekonomija mo\u017ee predvideti i izbe\u0107i sve krize kapitalizma. Sistem dirigovane ekonomije od strane dr\u017eave je bio glavni stub komunisti\u010dkog re\u017eima. Posle izbora prve komunisti\u010dke vlade u Rumuniji 6 marta 1945 godine, Rumunska Komunisti\u010dka Partija je po\u010dela da stavi u praksu ovaj sistem. Ceo proces prelaska od slobodnog ekonomskog tr\u017ei\u0161ta na planiranu ekonomije je trajao nekoliko godina, ali su ciljevi dobro postavljeni i na kraju ispunjeni. U praksi planirana ekonomija ne samo da nije uspela ono \u0161to se nameravalo od po\u010detka, ali je ona zna\u0107ila i ograni\u0107avanje slobode, kao i rigidnost koja je vodila na kraju do ste\u0107aja. Po\u010detak je bio nacionalizacija ili konfiskovanje proizvo\u0111a\u010dke opreme i zatim je nastavljeno prema marksisti\u010dkoj ekonomskoj teoriji i savetima sovjetskih savetnika. Osnovna ustanova je bila Dr\u017eavni komitet planiranja \u0107iji je predsednik vr\u0161io du\u017enost ministra. 50\u2019 godina Anton Mojsesku je bio predsednik Dr\u017eavnog komiteta planiranja. U jednom intervju snimljen 1995 godine od strane Centra usmene istorije Rumunske Radiodifuzije on se setio nekih mera posve\u0107enih pobolj\u0161anju dirigovane ekonomije. Anton Mojsesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Moja delatnost u Komitetu planiranja stavila je pitanje rasta ravnote\u017ee razvoja ekonomskih grana zemlje, jer je postojala velika neravnote\u017ea, a u to vreme i mnogo se tro\u0161ilo na taj kanal Dunav-Crno More. Ekonomski on nije bio opravdan, svi su znali to, ali je strate\u0161ki bio opravdan jo\u0161 iz doba Staljina. Tada smo primili zadatak da izradimo temeljnu studiju i da podnesemo predloge za ve\u0107u ravnote\u017eu nacionalne ekonomije. Rezultat je bio trenutno zaustavljanje rada nekih preduze\u0107a, i blokiranje nekih investicija koje nisu bile najpotrebnije. Postavilo se i pitanje izgradnje mosta u \u0110ur\u0111u koji nije bio najpotreban Rumuniji, dakle na\u0161e veze sa Bugarskom. To je bio vi\u0161e interes sovjeta i bugara jer bi direktno povezivao Bugarsku za Sovjetski Savez, ali i Bugarsku za Evropu. Ekonomski nama je najmanje koristio i Rumunija je imala velike tro\u0161kove u izgradnji tog mosta. Nije se postavilo pitanje prekida izgradnje, jer je bio skoro gotov. U zamenu odlu\u010den je prekid izgradnje kanala Dunav-Crno More koji je bio \u017eelja sovjeta, jako je Stalijn preminuo. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekonomski nerentabilni projekti, ali va\u017eni politi\u010dki kao \u0161to je kanal Dunav-Crno More zna\u0107ajno su ote\u017eali funkcionisanje planirane dirigovane ekonomije. Razlog za to je pra\u0107enje drugih ciljeva od onih koje pretpostavlja ekonomsku efikasnost. Anton Mojsesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Na osnovu ove studije koju smo mi izradili po\u010deo je razgovor I intervenisali su sovjeti. Tada jo\u0161 su postojali sovjetski savetnici, I na\u017ealost jo\u0161 je bila razme\u0161tena I Crvena armija u Rumuniji, dakle sovjeti jo\u0161 su bili glavni ovde kod nas. Oni su poslali jednu centralnu komisiju da vr\u0161i analizu, I umesto analize oni su pokrenuli pravu istragu. Na kraju hteli su da bace krivicu na nas, da smo mi nekompetentni za tu studiju. Partija I vlada, dakle tada\u0161nje rukovodstvo nije prihvatilo ovaj zaklju\u010dak I prekinuta je izgradnja kanala jer prema na\u0161im prora\u010dunima stigli smo do zaklju\u010dka da I 30 godina posle njegovog okon\u0107anja ne\u0107e biti rentabilan za Rumuniju u tada\u0161njim uslovima. Sada kanal ima ve\u0107u va\u017enost od ostalih otrvaranja na Dunavu I vremenom \u0107e postati rentabilan, jer moram re\u0107i da on ni dan danas nije rentabilan.To je veza sa celom Evropom preko Dunava, ali tada nije bila. Na\u0161e tada\u0161nje rukovodstvo nije odustalo od te odluke, ali u zamenu je trebalo da pravi ustupke sovjetskoj komisiji I da smeni celokupno rukovodstvo Komiteta planiranja. Prvo je smenilo potpresednike I na kraju i presednika, Mirona Konstantineskua. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekonomista i profesor Kostin Kiricesku 1994 godine je verovao da u uslovima autoritarnog politi\u010dkog re\u017eima kao \u0161to je bio komunisti\u010dki, jedna planirana i dirigovana ekonomija imala je potrebu takve ustanove kao \u0161to je Dr\u017eavni komitet planiranja. Kostin Kiricesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Dr\u017eavni komitet planiranja bio je potreban za centralizovanu dirigovanu ekonomiju kao \u0161to je bila rumunska. Takva vrsta centralizma mo\u017ee da funkcioni\u0161e samo sa jednim planom, i Dr\u017eavni komitet planiranja je izradio taj plan. Ali ekonomski \u017eivot je toliko slo\u017een, postoje toliko nepoznanica tako da ni najbolji stru\u010dnjaci ne uspevaju da znaju sve o celokupnom ekonomskom \u017eivotu. Time, samo planiranje, dakle dr\u017eavno planiranje je bilo jedno na papiru a ekonomska delatnost na terenu ne\u0161to sasvim drugo. Od toga pojavili su se odre\u0111eni sukobi, koji su ponekad prerasli u politi\u010dki, jer se smatralo da nije realizovan plan u odre\u0111enim granama i za to naravno glavni krivac je klasni neprijatelj koji se protivi realizaciji plana. Kao neki zaklju\u010dak, Dr\u017eavni komitet planiranja je bio preko potrebna organizacija postoje\u0107om ekonomskom sistemu. Rezultati u celini su bili sve gori i gori, dok se stiglo do stanja pre antikomunisti\u010dke revolucije od 1989 godine, kada je ova delatnost toliko olsabila da je razlika izme\u0111u kancelarija onih koji su planirali i stavornosti na terenu bila toliko velika da je vodila do izbijanja krize, i to krize koja je prethodila revoluciju. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Eksperiment planirane ekonomije u Rumuniju okon\u0107an je 1989 godine. Jako u periodu od 1945 do 1989 godine razvoj u nekim ekonomskim granama je bio veoma zna\u0107ajan, to bi se moglo posti\u0107i i sa mnogo manjim tro\u0161kovima od onih planirane ekonomije. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Marksisti\u010dki ekonomski model je tvrdio da planirana ili dirigovana ekonomija mo\u017ee predvideti i izbe\u0107i sve krize kapitalizma. Sistem dirigovane ekonomije od strane dr\u017eave je bio glavni stub komunisti\u010dkog re\u017eima. Posle izbora prve komunisti\u010dke vlade u Rumuniji 6 marta 1945 godine, Rumunska Komunisti\u010dka Partija je po\u010dela da stavi u praksu ovaj sistem. Ceo proces […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":515253,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515252","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n