\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161t kao i svaki grad u transformaciji je stalno menjao svoj izgled po\u010dev od prve polovine 19 veka. Skoro u potpunosti isto\u010dni grad do po\u010detka 19 veka, bez nekih va\u017enih javnih spomenika, Bukure\u0161t je predstavljen od stranih putnika kao \u0161to se vidi i na slikama vremena kao siroma\u0161an grad sa te\u0161kim \u017eivotnim uslovima. Spomenici Bukure\u0161ta nisu bili oni koje sada vidimo. Po\u010dev od 19 veka svaka generacija je predstavila va\u017ene istoriske trenutke i likove na javnim spomenicima. Veliki broj spomenika koje kustos \u010cezar Petre Bujma\u0107i iz Muzeja grada Bukure\u0161ta je opisao, danas ne postoje, ali oni pokazuju kakva je bila evolucija preobra\u017eaja Bukure\u0161ta od isto\u010dnog trga u grad sa ambicijama evropske prestonice. \u010cezar Petre Bujma\u0107i:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Na ,,Trgu Vorni\u010dijej\u201d, na mestu aktuelnog ,,Muzeja umetnosti na ulici ,,Kalea Viktoriei, ili u prevodu put pobede, 23 juna 1848 godine je amplasiran spomenik Oslobo\u0111ene Rumunije, \u0107iji je autor Konstatin Danijel Rosental, spomenik kojeg jedan tada\u0161nji list je opisao kao ,,\u017eenu sa velikom krunom na glavi i lovorovim vencem preko bogatoj kosi i koja ima na rukama lisice. U jednoj ruci dr\u017ei krst, a u drugoj vagu, simobole vere i pravde. Jednom nogom gazi neprijatelje koji su predstavljeni kao zmija. Ovaj prvi spomenik Bukure\u0161ta je izdr\u017eao sam 5 dana jer tada\u0161nji vr\u0161ilac du\u017enosti vladara Emanoil Baleanu zbog straha od rusko-turske intervencije uveo je ponovo organska pravila i naredio je ru\u0161enje spomenika. Konstantin Roseti je opisao tu akciju: ,,spomenik oslobo\u0111ena Rumunija sa simbolom pravde i hri\u0161\u0107anstva koja je bila u dvorcu lokalne uprave je uni\u0161ten po nare\u0111enju vr\u0161ilaca du\u017enosti vladara Emanoila Baleanua a za taj vandalski \u0107in slu\u017eio se takvim neprijatnim re\u010dima da nemegu to da stavim na papiru. Na isti na\u010din ru\u0161en je i temelj spomenika, koji se navodno na\u0161ao tamo bez po\u0161tovanja zakona o vlasni\u0161tvu. Na ovaj na\u010din spomenik je imao samo veoma kratko prolazno postojanje, jako je trebao da traje ve\u0107no. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dana\u0161nja ulica Kalea Viktorijej nekada\u0161nja Most Mogo\u0161oajej bila je glavno mesto za postavljanje spomenika u Bukure\u0161tu. \u010cezar Petre Bujma\u010di:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ispred novo izgra\u0111enog Ateneuma bila je ,,Kolona orlova\u201d Storka koju je gradona\u010delnik Pake Protopopesku smestio 1890 godine na jednom trgu novog bulevara, gde nije ostala dugo jer je tamo 1903 godine postavljen spomenik Rosetija. Ispred Ateneuma odakle je nestala ,,Kolona orlova amplasirani su na kratko vreme ,,Trka\u010di Bu\u0161era, ali \u0107ije je mesto kasnije zauzeo spomenik Mihaja Emineskua, a ,,trka\u010di su postavljeni na raskrsnici Kalea Viktorijej sa Crkvom Amzej. Kolona Orlova je stigla na Trgu Kraljica Marija gde je ostala do zemljotresa od 1977 godine kada je u potpunosti nestala. Ba\u0161ta Ateneum je imala spomenike i na desnoj i na levoj strani, koji su jednog trenutka sme\u0161teni u ba\u0161ti \u010ci\u0161mi\u0111iu i tim povodom je izgubljen spomenik Jenakice Vakareskua.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u010cezar Petere Bujma\u010di predstavlja u nastavku koji su bile izmene u jednom va\u017enom mestu na dana\u0161njoj Kalea Viktorijej, to jest na Trgu Trobojke:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Na Kalea Viktorijej na mestu manastira Sarindar, povodom posete cara Franca Jozefa 1896 godine postavljena je ,,Fontana mira\u2019\u2019, poznata I pod nazivom Fontana sarindar, koja se na\u017ealost brzo uni\u0161tila I zatim je nestala. Ukratko posle toga izgra\u0111en je Dom vojske a ispred njega je postavljen predlog Onofreja, najime spomenik Nikolaja Filipeskua. Zatim gradska uprava je odlu\u010dila u znak se\u0107anja na Fontanu sarindar da izgradi drugu fontanu koja se nalazi I danas na Trgu Trobojke.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
I Trijumfalna kapija, reprezentativni spomenik Bukure\u0161ta ima istoriju preobra\u017eaja. Ponovo \u010cezar Petre Bujma\u010di:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Za sve\u0107anost krunisanja Ferdinanda i Marije predlo\u017eena je Trijumfalna kapija i arhitekta Petre Antonesku je izabran da za kratko vreme, to jest manje od godinu dana podigne kapiju. Antoneskua se obratio poznatim vajarima za ure\u0111enje te Trijumfalne kapije. Vojnici su imali 5 i po metara visinu, bili su ukupno 8 po 4 na svakoj strani kapije. Radi se o rumunskom vojniku Storka, da\u010danskog vojnika Spatea, vojniku Mir\u0107e Starog, vajara Medrea, vojniku Stefana Velikog Pa\u010djure, vojniku Mihaja Hrabrog Severina, pandura Tudora Vladmireskua, \u017dalea, vojniku borbe za samostalnost Jona Jordaneskua, i vojniku ujedinjenja Dumitra Macaoanua. U unutra\u0161njosti Aleksandru Kalinesku je postavio likove Ferdinanda i Marije, ina\u0107e jedini elementi dana\u0161nje Trijumfalne kapije koji su o\u010duvani od starije kapije koja se samouni\u0161tavala zbog nemara. Jako se obezbe\u0111uju bu\u0111eti za njenu obnovu kapija se ru\u0161i i zaslugom kralja Karola II imamo novu Trijumfalnu kapiju koju je projektovao Petre Antonesku, i koja je otkrivena 1936 godine. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na kraju dodajmo da je spisak neka\u0161nijih spomenika koji vi\u0161e nepostoje u Bukure\u0161tu mnogo du\u017ei. Ipak, to nezna\u0107i da su u potpunosti izgubljeni ako oni postoje u na\u0161im se\u0107anjima. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bukure\u0161t kao i svaki grad u transformaciji je stalno menjao svoj izgled po\u010dev od prve polovine 19 veka. Skoro u potpunosti isto\u010dni grad do po\u010detka 19 veka, bez nekih va\u017enih javnih spomenika, Bukure\u0161t je predstavljen od stranih putnika kao \u0161to se vidi i na slikama vremena kao siroma\u0161an grad sa te\u0161kim […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129963,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515281","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n