\n
<\/p>\n
10 maja 1877 godine Rumunija je proglasila samostalnost broje\u0107i se me\u0111u 20 dr\u017eava na mapi Evrope sa takvim statusom. Samostalnost je bila posledica nekih me\u0111unarodnih okolnosti, ali i napora koji su trajali vi\u0161e od 50 godina celokupnog rumunskog dru\u0161tva. Ona je do\u0161la posle rusko-turskog rata od 1877-78 godine u kojem je u\u010destvovala i rumunska vojska. Zajedno sa istori\u010darem Sorinom Kristekuom iz Univerziteta Spiru Haret u Bukure\u0161tu poku\u0161ali smo da otkrijemo evropski me\u0111unarodni kontekst u godinama pre pomenutog rata. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Me\u0111unarodni okvir trasiran je od ranije u smislu da se 1875 godine dogodio ustanak u Bosni i Hercegovini i kasnije u Bugarskoj, protiv otomaske vlasti koja je postala veoma o\u0161tra \u0161to se ti\u0107e oporezivanja. Krvavo ugu\u0161enje ustanka imalo je za posleidcu uzimanje garancija od strane velikih sila Evrope i nateralo je Rusiju da pokrene rat protiv Otomanskog neprijatelja. Dobro se znalo da \u0107e taj rat doneti pobedu rusa, oni su bili favoriti, ali za Rusiju jedan od ciljeva je i vra\u0107anje kontrole 3 \u017eupanije na jug Basarabije. Vlada Rumunije koja je sledila da ih ustupi napadnuta je od strane opozicije kao ,, izdajnica naroda i zemlje\u201d. Tu je bilo najslo\u017eenije stanje za Rumuniju. Titu Majoresku je rekao da samo jedna liberalna vlada je u stanju da pre\u0111e takvim mutnim stanjem, a stranka da ostane sna\u017ena. \u201c<
><
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija nema Proglas o samostalnosti kao neke druge dr\u017eave, tako da smo pitali Sorina Kristeskua za\u0161to Rumunija nema takav osniva\u010dki dokument:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tako su zamislili re\u017eiju tada\u0161nje vo\u0111e. 9 maja trebalo je da se odgovori na jedno pitanje postavljeno u Parlamentu. Sve je to bilo od ranije spremnuto, bilo je pitanje u Senatu, sli\u0107no je bilo i u Poslani\u010dkom domu, a Ministar inostranih poslova sledilo je da odogovori na ova pitanja. Radi se o Mhajlu Kogalni\u010danu koji je potpisao rumunsko-rusku konvenciju, i koji je trebao da preuzme na sebe krivicu za gubitak 3 \u017eupanije. Slede\u0107eg dana, 10 maja, dan kada se navr\u0161avala 11 godi\u0161njica dolaska princa Karola u Bukure\u0161tu i zvani\u010dno je progla\u0161ena samostalnost ili bolje re\u010deno prvi put se zvani\u010dno slavila samostalnost. Kasnije komunisti\u010dka istoriografija iskoristila je taj 9 maj da bi ga odvojila od 10 maja i da postane odvojeni praznik. Bila je to najtrajnija promena komunisti\u010dke istoriografije, trajna naravno u negativnom smislu. Nedvosmisleno, samostalnost je progla\u0161ena i obele\u017eena 10 maja 1877 godine. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da li je Rumunija bila spremna za rat koji je usledio. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Sude\u0107i iz perspektive samog toka doga\u0111aja naravno da priprema se te\u0161ko mo\u017ee zamisliti u zemlji sa ograni\u0107enim ekonomskim potencijalom I dr\u017eavnim bu\u0111etom od 100 miliona leja prihoda I 100 miliona leja tro\u0161kova. Samostalnost je bila cilj Karola jo\u0161 od dolaska na prestolu u Bukure\u0161tu. Ipak, bilo je niz priprema, nabavljeni su topovi Krup, a prve topove je kupio sam vladar Karol iz svoje li\u0107ne imovine. Te\u0161ko mo\u017eemo govoriti o nekoj realnoj velikoj pripremi. Stanje je bilo izuzetno kao \u0161to se vidi I iz austro-ugarskih izve\u0161taja. U njima je pisalo da je Karol I bio kao konj koji jedva \u010deka da krene u borbu sanjaju\u0107i na krunu kralja. Na zahtev diplomatskog predstavnika austro-ugarske da se Rumunija bori na strani turaka protiv rusa, Karol je odgovorio da je to nemogu\u010de. Turci su se lo\u0161e pona\u0161ali sa rumunima kada su do\u0161li u Rumuniju. Odluka da se bore na strani turaka bila bi nepopularna, dok bi odluka o ulasku u borbi protiv turaka donela celu zemlju na njegovu stranu. Dakle o\u010dekivanja su bila velika. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je osvojila samostalnost posle rata od 1877-78 godine I istovremeno vratila je pokrajinu Dobru\u0111u. Ponovo Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Dobru\u0111a je primljena kao zamena za 3 \u017eupanije na jug Basarabije. Moglo je I vi\u0161e da se primi ako rumunski lideri bi predali te 3 \u017eupanije sa potpisom da ih ustupe. Moglo se da se prime Kadrilater I neke tvr\u0111ave na desnoj obali Dunava. Po\u0161to se to nije dogodilo primila se samo dana\u0161nja Dobru\u0111a. Nije se mogao dati potpis za 3 tri \u017eupanije na jug Basarabije jer ako bi priznala da predaje te \u017eupanje koje je primila 1856 godine na evrooskom Kongresu u Parizu sa kojim pravom bi tra\u017eila celu teritoriju izme\u0111u reka Prut I Dnjestar koju je Rusija otela 1812 godine, dakle celu teritoriju Basarabije. Kategori\u010dno, Rumunija je dobro iza\u0161la sa prijemom Dobru\u0111e, istina u to vreme siroma\u0161nije, ali sa otvorom na Crnom moru \u0161to \u0107e kasnije u potpunosti izmeniti ekonomsku I politi\u010dku istoriju Rumunije. Iz ove ta\u010dke gledi\u0161ta rat od 1877-78 godine je bio uspe\u0161an I bez nekih drugih opcija on je veoma va\u017ean za celu istoriju Rumunije. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Za 140 godina samostalnosti Rumunija je pre\u0161la va\u017eni period preobra\u017eaja. Upoznala se sa demokratskim i totalitarnim politi\u010dkim re\u017eimima i razvila je nekoliko modela ekonomskog razvoja. Samostlanost osvojena sa velikim po\u017ertvovanjem u poslednjoj \u010detvrtini 19 veka ostaje va\u017ena pravna i simboli\u010dna vrednost rumunske dr\u017eave. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
10 maja 1877 godine Rumunija je proglasila samostalnost broje\u0107i se me\u0111u 20 dr\u017eava na mapi Evrope sa takvim statusom. Samostalnost je bila posledica nekih me\u0111unarodnih okolnosti, ali i napora koji su trajali vi\u0161e od 50 godina celokupnog rumunskog dru\u0161tva. Ona je do\u0161la posle rusko-turskog rata od 1877-78 godine u kojem je u\u010destvovala i […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":169625,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515283","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n