\n
<\/p>\n
Jon Racju bio je jedan od najva\u017enijih rumunskih demokratskih politi\u010dara posle 1990 godine koji se zalo\u017eio i protiv fa\u0161isti\u010dke i protiv komunisti\u010dke diktature. Nakon povratka u zemlju 1990 godine, u\u010destovao je u obnovi Nacional Selja\u010dke Demohri\u0161\u0107anske Stranke i u obnovi demokratije. Jon Racju ro\u0111en je 6 juna 1917 godine u Turdi, na zapadu Rumunije u porodici rumunskih intelektualaca koji su se borili za nacionalna prava rumuna u Austro-Ugarskoj. Apsolvirao je pravo u Klu\u017eu i ekonomiju u Kembri\u0111u i bio je aktivan u redovima Nacinoalne Selja\u010dke Stranke. 1940 godine zaposlio se kao diplomata u Ministarstvu inostranih poslova i odmah je upu\u0107enu misiju u Londonu u februaru 1940 godine pre okupacije Francuske. Posle okupacije Francuske, glavnog saveznika Rumunije, Racju je nastavio da radi u diplomatskoj misiji Rumunije u Velikoj Britaniji do po\u010detka septembra 1940 godine, kada su vlast preuzeli general Antonesku i Gvozdena garda. Prosaveznik, Racju je odbio da prihvati pridru\u017eivanje Rumunije koaliciji predvo\u0111enoj Nacisti\u010dkom nema\u010dkom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1985 godine u intervju za emisiju ,,Rumunske aktuelnosti\u201d radio stanice Radio Slobodna Evropa o\u0107uvan u arhivi Centra usmene istorije rumunske radiodifuzije, Jon Racju je ispri\u010dao okolnosti u kojima je ostao u Velikoj Britaniji. Jon Racju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Posle odlazka kralja Karola II i osnivanja legionarne dr\u017eave, podneo sam ostavku u septembru 1940 godine. Oti\u0161ao sam u engleskom Ministarstvu inostranih poslova i tra\u017eio sam politi\u010dki azil kojeg sam odmah primio. Imao sam veliku sre\u0107u da primim stipendiju iz Kembri\u0111a gde sam poha\u0111ao 3 godine predavanja i primio sam diplomu u smeru ekonomske nauke. Dok sam bio u Kembri\u0111u imao sam niz radio prenosa na patriotske teme u pitanju Transilvanije, naro\u010dito posle okupacije Severne transilvanije 1940 godine i bio sam aktivan u studentskom \u017eivotu, udru\u017eenje rumunskih studenata u Velikoj Britaniji. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jon Racju uklju\u010dio se u propagandu izlaska Rumunije iz savezni\u0161tva sa Nema\u010dkom i prelaska na strani saveznika. On je \u017eeleo da Srednja i isto\u010dna Evropa, dakle i Rumunija ostanu pod uticajem zapadne demokratije po okon\u0107anju rata. Jon Racju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Radio sam u Me\u0111unarodnom savetu studenata, gde sam izabran za potpredsednika u toku rata i u Svetskom izvr\u0161nom omladinskom komitetu. Po\u0161to svi iz egzila u Engleskoj smo bili preokupirani za budu\u0107nost Evrope posle rata, osnovali smo jednu novu organizaciju, koje je bilo udru\u017eenje studenata i omladine iz srednje i isto\u010dne Evrope. Tako\u0111e, jako sam bio mlad pristupio sam pokretu slobodnih rumuna koji se protive savezni\u0161tvu Rumunije sa nacisti\u010dkom Nema\u010dkom i koji je sve vreme tvrdio da je mesto Rumunije pored velikih zapadnih demokratija koje su stvorile Veliku Rumuniju. U to doba pisao sam \u010dlankove, odr\u017eao konferencije, i ve\u0107 sam spomenuo da sam govorio na radiju, i to naravno na BBS-u.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon \u0161to je postao bogati poslovni \u010dovek, Jon Racju nije pasivno pratio sa Zapada, proces komunizacije Rumunije. Osnovao je antikomunisti\u010dku organizaciju, Svetsku uniju slobodnih rumuna i izdao je \u0161tampu demokratske orientacije, list ,,Slobodni rumun koji se broji me\u0111u najuticajnim publikacijama rumunskog egzila. Jon Racju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Po\u010deo sam jo\u0161 1955 godine biltenom vesti samo na engleskom jeziku kojeg sam izdao nedeljno. Zvao se ,,Fri rumenijen pres\u201d i bio je namenjen za informisanje Zapada, naro\u010dito novine, poslanike, uticajne politi\u010dare o stanju u Rumuniji. Posle 20 godina pretvorio sam ovu publikaciju u ne\u0161to vi\u0161e, \u010dasopis koji se zvao \u0160tampa slobodne Rumunije koji je bio na engleskom i francuskom jeziku. 1965 godine osnovao sam udru\u017eenje Akarda, Kulturno udru\u017eenje rumuna iz engleske, i jako je nazvano samo kulturno udru\u017eenje u skladu sa na\u0161om erdeljskom tradicijom iz pro\u0161losti, kulturno zna\u0107i i politi\u010dki za afirmaciju na\u0161ih te\u017enji. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
1985 godine Jon Racju je bio uveren da samo jedinstvom svih rumuna mo\u017ee se vratiti demokratija. Njegova organizacija obratila se svima koji su \u017eeleli da se anga\u017euju u naporima za vra\u0107anje demokratije. Ponovo Jon Racju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,1980 godine zajedno sa profesorom Brutusom Kostea iz Amerike uputili smo apel u kojem smo rekli da je potrebno da svi uradimo ne\u0161to za ovu zemlju da bi dostojanstveno bila predstavljena na Zapadu. Do 1975 godine funkcionisao je Nacionalni komitet rumuna koji je te godine prekinuo postojanje. Mi smo smatrali da treba da se nastavi ova borba I zato smo uputili apel I osnovali smo ponovo komitet 1984 godine. Mi smo od po\u010detka rekli da to se nemo\u017ee \u0107initi na osnovu politi\u010dkih stranaka, bili smo mi\u0161ljenja da svi rumuni treba da ula\u017eu napor za svoj narod, nezavisno od stranke kojoj pripadaju ili \u0107iji su \u010dlanovi bili u pro\u0161losti. Naprotiv, stranke treba da rade jer ne postoji demokratija bez stranaka.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon povratka u Rumuniju 1990 godine, Jon Racju je ostao isti \u010dovek sa demokratskim uverenjima, I pravi moralni model. Preminuo je 2000 godine u Londonu I prema svojoj \u017eelji njegovi posmrtni ostatci vra\u0107eni su u zemlju i sahranjen je u rodnom gradu, Turdi. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jon Racju bio je jedan od najva\u017enijih rumunskih demokratskih politi\u010dara posle 1990 godine koji se zalo\u017eio i protiv fa\u0161isti\u010dke i protiv komunisti\u010dke diktature. Nakon povratka u zemlju 1990 godine, u\u010destovao je u obnovi Nacional Selja\u010dke Demohri\u0161\u0107anske Stranke i u obnovi demokratije. Jon Racju ro\u0111en je 6 juna 1917 godine u Turdi, na zapadu […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130034,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515285","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n