\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
22 juna 1941 godine, nacisti\u010dka Nema\u010dka i njeni saveznici po\u010deli su invaziju Sovjetskog Saveza i time je otvoren najve\u0107i i najkrvaviji front u Drugom svetskom ratu. Operacija pod kodnim imenom Barbarosa imala je za cilj da uni\u0161ti Sovjetski Savez i komunisti\u010dki re\u017eim tvrdila je nacisti\u010dka propaganda. Pored Finske, Italije, Ma\u0111arske, Slova\u010dke i \u0160panije, Rumunija je bila na strani Nema\u010dke i borila se za vra\u0107anje Basarabije i Severne Bukovine, teritorije koje su sovjeti okupirali godinu dana ranije. Istori\u010dar, Otmar Tra\u0161ka iz instituta \u0110or\u0111e Baric u Klu\u017e Napoki ka\u017ee da je Rumunija bila saveznik Nema\u010dke i kao polazna baza za napad, ali i \u0161to se ti\u0107e sirovina. Otmar Tra\u0161ka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,U okviru operacije Barbarosa, koje je bilo kodno ime planiranog napada na Sovjetski Savez, Rumunija je imala veoma va\u017enu ulogu. Prema Direktivi 21 od 18 decembra 1940 godine Rumunija i Finska sledile su da obezbede ju\u017eni i severni bok i da u\u010destvuju u operacijama zajedno sa Vermahtom. Time Rumunija je bila i baza polaska za Vermaht. Znamo da od jeseni 1940 godine u Rumuniji su razme\u0161tene nema\u010dke trupe u okviru vojne misije. Rumunija je bila i snabdeva\u0107 sirovina, uglavnom je obezbedila naftu koja je bila veoma va\u017ena za nema\u010dku vojsku. Od juna 1941 godine Rumunija je u\u010destvovala pored Vermahta sa dve rumunske armije, 3 i 4 koje su zajedno sa 11 nema\u010dkom armijom formirale vojnu grupu ,,General Antonesku\u201d pod komandom Jona Antoneskua. Prvi cilj ove grupe je bilo osloba\u0111anje Basarabije i Severne Bukovine. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da li je rumunska armija bila spremna za ovaj rat?Otmar Tra\u0161ka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Rumunija je bila zanimljiv slu\u010daj. Ona nije imala formalnu alijansu, nije imala potpisani dokumenat u ovom smislu sa Nema\u010dkom. Kao \u0161to ka\u017ee jedna stara izreka ,,rumuska vojka je bila premala za tako veliki rat\u201d. Postoje vi\u0161e evaluacija nema\u010dke vojne misije vr\u0161ene u periodu februar-jun 1941 po nare\u0111enju Nema\u010dkog general\u0161taba kopnenih snaga. Rumunska vojska je evaluisana \u0161to se ti\u0107e ljudstva i naoru\u017eanja. Postojale su 3 evaluacije, a zaklju\u010dci su bili isti najime da rumunska armija nije spremna za rat, dotacija je bila nedovoljna, a sli\u0107no je bilo i sa obukom vojnika. Rumunska armija sama nije mogla da vr\u0161i operacije velikih srazmera, ve\u0107 samo da u\u010destvuje sa nekoliko divizija u odbramebenim operacijama. Na\u017ealost, vojne operacije koje su usledile samo su potvrdile evaluacije nema\u010dke vojne misije, ali uporedno sa ostalim saveznicima nacisti\u010dke Nema\u010dke, Rumunija je stajala dosta dobro. Treba da ka\u017eem da najbolje su se borili finci. Oni su bili najspremniji, znamo koji su otpor pru\u017eili u sovjetsko-finskom ratu, zimskom ratu od 1939-40 godine. I rumunska armija se dobro borila, iznad o\u010dekivanja nekih nema\u010dkih komandanata. U okviru operacije Barbarosa, Rumunija je anga\u017eovala oko 26 divizija. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Da li je mogla Rumunija da izbegne u\u010de\u0161\u0107e u ovom ratu? Koje bi bile posledice takve odluke? Otmar Tra\u0161ka:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Mi istori\u010dari nemo\u017eemo izmisliti \u0161ta bi bilo ako. Dobro znamo da je Rumunija izgubila kao posledica primene ta\u010dke 3 tajnog protokola od 23 avgusta 1939 u kojem se vidi i nemar Nema\u010dke, Basarabiju I Severnu Bukovinu. Naravno da je glavni razlog ulaska Rumunije u ratu vra\u0107anje izgubljenih teritorija koje su u\u0161le u sastavu Sovjetskog Saveza. Nema\u010dka se uzdala u trenutku izrade Direktive 21 od 18 decembra 1940 godine u u\u010de\u0161\u0107e Rumunije u ratu. Od po\u010detka se imalo u vidu da Rumunija ne\u0107e ostati po strani, ve\u0107 naprotiv se i\u0161lo na to da \u0107e Rumunija u\u010destovati u ovom ratu. Antonesku je dao do znanja jo\u0161 od prvog susreta sa Hitlerom da Rumunija ne\u0107e ostati po strani u slu\u010daju nema\u010dko-sovjetskog rata, takva alternativa nije postojala. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Velika katastrofa rumunske vojske posle operacije Barbarosa je bitka iz Staljingrada od 1942-43 godine. Tada je nema\u010dka armija zaokru\u017eena nakon razbijanja fronta na polo\u017eajma gde je bila rumunska vojska. Otmar Tra\u0161ka tvrdi da je odgovornost podeljena:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ako u evaluacijama od 1941 godine nema\u010dka vojna misija je po\u0161la od toga da rumunska armija nije bila spremna, u kampanji od 1942 godine rumunska vojska je bila iznad o\u010dekivanja nema\u010dkih komandanata. 1942 godine vr\u0161ene su nove evaluacije nema\u010dke vojne misije, koje su bile optimisti\u010dke. Polaze\u0107i od iskustva od 1941 godine, evaluacije su tvrdile da rumunska vojska mo\u017ee sama dejstvovati na pojedinim linijama fronta. U jesen 1942 godine u meri u kojoj operacije u Staljingradu 6 nema\u010dke armije tra\u017eile su divizije jednu za drugom, one su uzete od odbrane bokova gde su zamenjene trupama saveznika, dakle sa rumunima. Jasno je da je sovjetska komanda, dobro obave\u0161tena o postoje\u0107oj razlici u naoru\u017eavanju i obuci izme\u0111u nema\u010dkih i rumunskih trupa dobro iskoristila tu stvar. Netreba da osu\u0111ujemo samo rumunsku armiju. I nema\u010dka komanda je bila upoznata sa slabostima rumunske vojske, a mesta koje su branili rumunski vojnici, naro\u010dito iz 3 divizije su izlo\u017eena sovjetskim napadima. I nema\u010dka i rumunska komanda raspolo\u017eile su informacijama o pripremi jedno sovjetskog protivnapada. Dakle mo\u017eemo re\u010di da i nema\u010dka strana ima veliku krivicu za poraz iz Staljingrada. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Operacija Barbarosa je bio veliki poraz i posledica je okupacija Srednje i Isto\u010dne Evrope od strane sovjeta. Posle toga, usledio je drugi veliki poraz koji je trajao do 1989 godine, najime projekat jedinstvene Evrope. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
22 juna 1941 godine, nacisti\u010dka Nema\u010dka i njeni saveznici po\u010deli su invaziju Sovjetskog Saveza i time je otvoren najve\u0107i i najkrvaviji front u Drugom svetskom ratu. Operacija pod kodnim imenom Barbarosa imala je za cilj da uni\u0161ti Sovjetski Savez i komunisti\u010dki re\u017eim tvrdila je nacisti\u010dka propaganda. Pored Finske, Italije, Ma\u0111arske, Slova\u010dke […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281094,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515286","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n