\n
<\/p>\n
Posle1989 godine Rumunija je akutno osetila potrebu za jednim forumom ideja i politi\u010dkih iniciativa. Tako se pojavila Gra\u0111anska inciativa koja je bila istovremeno nevladina organizacija i forum za raspravljanje ideja. Alijansa je bila i prava platforma za formiranje budu\u0107ih opozicionih politi\u010dara koji da se bore protiv struktura Fronta nacionalnog spasa koji je nasledio komunisti\u010dku partiju. 7 novembra 1990 godine Gra\u0111anska iniciativa se pojavila kao posledica napora intelektualaca iz organizacija i udru\u017eenja kao \u0161to su Grupa za socijalni dijalog, Udru\u017eenje 15 novembar iz Bra\u0161ova, Univerzitetska solidarnost, Udru\u017eenje Temi\u0161var, Dru\u0161tvo Agora iz Ja\u0161ja, Samostalna grupa za demokratiju, Udru\u017eenje prodemokratija. Knji\u017eevnica Ana Blandijana, poznati opozant komunisti\u010dkog re\u017eima sa va\u017enom ulogom u formiranju Gra\u0111anske iniciative se\u0107a se stanja u kojem je bila Rumunija kada se pojavila Alijansa:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Posle rudarijade od 1990 godine i nakon \u0161to je ona okon\u0107ana, dok su studenti jo\u0161 bili hap\u0161eni, jednog trenutka smo razumeli da ne\u0161to treba da uradimo. Jako nebismo ni\u0161ta uspeli, bar da se vidi da smo ne\u0161to poku\u0161ali. Tada sam pisala oglas u listu Slobodna Rumunija. Danas je velika nepravda \u0161to se skoro ni\u0161ta ne govori o Bakanu i tada\u0161njoj Slobodnoj Rumuniji. Bez tog lista kojeg je predvodio Bakanu, list koji je ina\u0107e imao stotine hiljada primeraka, u Rumuniji ne bi postojala nikakva opozicija. Slobodna Rumunija je bio na\u0161 dom, a protesti sa stotinama hiljada ljudi na ulicama su organizovani posle kratkog saop\u0161tenja na prvoj stranici lista, kao na primer ,,u \u010detvrtak u 16 sati kod Univerziteta\u2019\u2019. Toliko se ljudi okupljalo tada, da kada je kolona stigla do trga Viktorije, na Trgu Univerziteta jo\u0161 cu \u010dekali ljudi da u\u0111u u kolonu. Mi smo krenuli natrag ulicom Viktorija i tako se fakti\u010dki formirao ogromni krug demonstranata. Sve to malim oglasom, jer tada nije postojao Fejsbuk. Mi smo predlo\u017eili da napi\u0161emo kratki oglas u Slobodnoj Rumuniji, i o\u010dekivali smo nekoliko stotina ljudi, a do\u0161li su stotine hiljada. Bio je tada i protest u belom, jer smo predlo\u017eili da svi do\u0111u na protestu obu\u010deni u belo, da bismo pokazali da nismo nasilni. To je bio taj trenutak. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gra\u0111anska alijansa je preuzela I ulogu nacionalne pedagogije, najime da govori o komunisti\u010dkoj pro\u0161losti uspomernama na \u017ertve zatvora iz Sigeta. Ana Blandijana:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,U ime Gra\u0111anske alijanse oti\u0161la sam u Strasburu I predlo\u017eila prvi memorijal, koji je prvi memorijal komunizma u svetu. Bilo je to 1993 godine, bila sam na jednoj konferenciji u Krakovu I oti\u0161li smo da posetimo Au\u0161vic I nakon toga smo se vratili u Strasburu gde je trebalo da odr\u017eim konferenciju na Generalnoj skup\u0161tini. Dogodilo se da primim poziv na ve\u0107eru I ja sam tada verovala da su me slu\u010dajno postavili pored tada\u0161nje generalne sekretarke Saveta evrope, Katerin Lalumijer. Dan ranije primila sam dopis od direktora za ljudska prava, profesora Envera koji mi je pisao da on li\u0107no I njegova supruga Sanda \u010cjoranesku \u017eele da se vidimo I razgovaramo. Tako je po\u010deo taj Memorijal, od razgovora sa Katerin Lalumijer, jer je profesor Enver sredio mesta za stolom. \u201c<
><
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
To su bile godine kada je ujedinjena Evropa poku\u0161ala da se otkrije, godine u kojima su se svi borili za osloba\u0111anje od totalitarne pro\u0161losti. Ana Blandijana:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Nikada nisam razgovarala sa mojim suprugom da \u017eelimo da realizujemo Memorijal. To je ideja koja se pojavila u tom razgovoru. Dolazila sam tada iz Au\u0161vica, gde je zapravo izbio neki skandal koji je dobro pro\u0161ao. Evropski savet je odlu\u010dio da osnuje jedan Me\u0111unarodni centar za prou\u010davanje nacizma. U toku razgovora pitala sam ako neveruju da bi bilo isto toliko korisno da se gradi i me\u0111unarodni centar o komunizmu o kojem se ni\u0161ta nije znalo?. Ovako u toku razgovora, govore\u0107i o Evorpi, o jedinstvu koji treba da se dogodi izme\u0111u Istoka i Zapada ja sam rekla da netreba da uzjedinimo samo javno politike i ekonomije, ve\u0107 i opsesije, a za to treba da poznajemo te opsesije. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pote\u0161ko\u0107e jo\u0161 su postojale, kao i najivnosti. Ana Blandijana se se\u0107a po\u010detka Memorijala iz Sigeta:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Sada tek razumemo koliko je to sme\u0161no, ali mji nijednog trenutka nismo razmislili kojim novcem da se gradi Memorijal. Mi smo verovali da ga oni uzimaju, i da \u0107e ga i graditi. Iskreno, nisam uop\u0161te znala da i mi treba ne\u0161to da uradimo. Kada smo primili dokumenta, tamo se pojavio na\u0161 projekat i sem toga kako da se nabavi novac i to na na\u010din kojeg nismo uop\u0161te poznavali, najime koliko procenta treba da obezbede lokalne vlasti, koliko centralne, koliko procenata od poslovne sredine. Mi smo tada u Rumuniji bili glavni protivnik re\u017eima, tako da se nije postavilo pitanje da primimo novac, ni od lokalnih, ni od centralnih vlasti. Jedan od uslova Evropskog saveta je bio da osnujemo Fondaciju gra\u0111anske akademije. To je bilo jednostavno, osnovali smo i ideja koja nas je spasila je da smo otvorili ogranke Fondacije u mestima sa rumunskim egzilom: Mihnenu, Parizu, New Jorku, Los An\u0111elsu. Prvi novac koji se skupio je bio od donacija rumuna iz inostranstva. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gra\u0111anska alijansa danas je deo istorije od 90 godina. To je taj deo istorije koji se treba podsetiti onima koji veruju da je sve uzaludno, i koji i dalje veruju u demokratiju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Posle1989 godine Rumunija je akutno osetila potrebu za jednim forumom ideja i politi\u010dkih iniciativa. Tako se pojavila Gra\u0111anska inciativa koja je bila istovremeno nevladina organizacija i forum za raspravljanje ideja. Alijansa je bila i prava platforma za formiranje budu\u0107ih opozicionih politi\u010dara koji da se bore protiv struktura Fronta nacionalnog spasa koji je nasledio […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130062,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515287","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n