\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ionel Bratijanu smatran je najboljim politi\u010darem kojeg je imala Rumunija u prve 3 decenije 20 veka. On je uspeo zajedno sa kraljom Ferdinandom i kraljicom Marijom da stavi Rumuniju na dobrom koloseku istorije i da ima novu dr\u017eavotvornu dimenziju. Jonel Bratijanu je stariji sin revolucionera od 1848 godine, Jona Bratijanua koji je igrao va\u017enu ulogu u stvaranju moderne Rumunije. Rodio se 1864 godine i kao i svoj otac opredelio se za profesiju in\u017eenjera. \u0160kolovao se u Francuskoj i aspolvirao je za izgradnju mostova i puteva. U\u0161ao je u politici kada je imao 35 godina, i to u Nacionalnoj Liberalnoj Stranci i bio je \u010dak 5 puta premijer, to jest imao je najvi\u0161e mandata premijera u istoriju Rumunije. Pro-francuski opredeljen zalo\u017eio se za ulazak Rumunije u Prvom svetskom ratu na strani francusko-britanske Antante. U arhivi Centra usmene istorije rumunske radiodifuzije postoji svedo\u0107anstvo pravnika i diplomate Aleksandra Danijelopola koji je kao dete upoznao Bratijanua. Intervju je snimljem 1995 godine. Aleksandru Danijelopol:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ja sam iz porodice Bratijanu i ponosim se time. Odrastao sam u duhu Bratijena, jer bratijeni su imali kao glavu porodice ne Jonela Bratijanu, ve\u0107 Sabinu Kantakuzino. Bila je starija \u010derka Jona Bratijanua i bila je veoma inteligetna i istovremeno autoritarna, tako da svi su po\u0161tovali ono \u0161to je govorila. Ina\u0107e 2 puta u godini bili su ru\u010dkovi kod Sabine Kantakuzino i na kojima ma koliko bili zauzeti dolazili su Jonel Bratijanu i njegova bra\u0107a Vintila i Dinu. Jonela Bratijanmua sam upoznao kada sam bio mali. Moj otac i Jonel Bratijanu su bili bliski, i moj otac je poku\u0161ao da ga pomiri sa Gheorgheom Bratijanuom, njegovim prvim sinom, ali je to bilo nemogu\u010de.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle 1918 godine i formiranja Velike Rumunije, Jonel Bratijanu je u\u017eivao ogromno po\u0161tovanje u narodu. Danijelopol se se\u0107a jedne takve episode:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Jonel Bratijanu je bio \u010dovek koji je maksimalno iskoristio svoj ugled. Da vam ispri\u0107am jednu stvar koju sam video sa svog prostora. Jednog dana, \u0161to nije bila praksa tada do\u0161li su u dvori\u0161te neki \u0161trajka\u010di koji su stra\u0161no galamili. Bili su tamo pristuni policajci sa palicama i opremom na njima, ali demonstranti nisu ni\u0161ta lo\u0161e radili. U\u0161li su tamo u dvori\u0161te sve do vratiju Bratijanua. Otvorila su se vrata i iza\u0161ao je Jonel Bratijanu sa kapom na glavi i bez da i\u0161ta ka\u017ee samo mahaju\u0107i rukom, gest koji je zna\u0107io pustite me da pro\u0111em i odjednom svi su se povukli prave\u0107i jedan hodnik kao \u0161to je Mojse u Bibliji razdvojio Crveno more. Bratijanu je oti\u0161ao do kapije i rekao im je: sada odlazite dosadni ste. Ni\u0161ta vi\u0161e nije rekao, nije ih pitao \u0161ta \u017eele i ako mo\u017ee ne\u0161to \u0107initi za njih. Pro\u0161ao je jednostavno i niko nije rekao ni\u0161ta. Kao da je bio svetac ili duh kako je pro\u0161ao. Rekao je kratko ono \u0161to je rekao vratio se u ku\u0107u i demonstrativno je zatvorio vrata. Ljudi nisu znali kako da br\u017ee odlaze, nije bila potrebna policija. To je bio Jonel Bratijanu.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bratijanu je bio i \u010dovek od kulture, i danas u njegovoj biv\u0161oj ku\u0107i nalazi se Kulturni dom Bratijanu. Aleksandru Danijelopol:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Jonel Bratijanu je bio in\u017eenjer. Treba da ka\u017eem da je bio veoma dobar in\u017eenjer, jer pre ulaska u politiku u\u010destovao je na radovima izgradnje mosta u \u010cernavoda. Dok je bio u Parizu bio je \u010dest gost Nacionalne biblioteke. Svojim vezama uzimao je knjige od tamo i \u010ditao je cele no\u0107i, imao je fantasti\u0107nu kulturu. Tu njegovu kulturu povezao je za ljubav prema Rumuniji. On je \u017eeleo da uvede u rumunsko-francusko prijateljstvo i rumunske teme. Njegovom zaslugom bili smo na frontu zajedno sa francuzima i on je kazao da se nije dovoljno pisalo o Rumuniji i njenoj istoriji. On je otkrio u Francuskoj nacionalnoj biblioteci neke rukopise, ne se\u0107am se toga dobro, u kojima je pisalo kako je u doba kralja Luja IV stupljeno u kontakt sa Vla\u0161kom. On je taj rukopis svuda prizakao. U njegovoj li\u0107noj biblioteci bilo je skoro sve \u0161to je on otkrio dok je bio student u Parizu, gde je imao vreme da poha\u0111a bilbioteke i muzeje. Bio je \u010dovek od kulture, voleo je lepotu, i mnogo je voleo rumunsku narodnu umetnost. Bila je ku\u0107a u kojoj su bile lepe knjige, lepe slike poznatih slikara. Treba ipak da vam ka\u017eem da u njegovoj sobi su bile samo male stvari. Na primer bio je krst na kojem je pisalo \u010dirilicom. Imao je taj krst blizu kreveta, i moj otac mi je rekao da je preminuo geldaju\u0107i u taj krst.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jonel Bratijanu je bio \u010dovek svog vremena, i znao je da predvidi pravac u kojem se menja svet. Bio je politi\u010dar kojeg bi svaka zemlja po\u017eelela, \u010dovek sada\u0161njosti, ali i budu\u0107nosti. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ionel Bratijanu smatran je najboljim politi\u010darem kojeg je imala Rumunija u prve 3 decenije 20 veka. On je uspeo zajedno sa kraljom Ferdinandom i kraljicom Marijom da stavi Rumuniju na dobrom koloseku istorije i da ima novu dr\u017eavotvornu dimenziju. Jonel Bratijanu je stariji sin revolucionera od 1848 godine, Jona Bratijanua koji […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":515291,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515290","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n