\n
<\/p>\n
1918 godine nova Rumunija je imala 28 % stanovnika koji su pripadali raznim manjiskim zadnicama sa kojima \u0107e ve\u0107ina biti u su\u017eivotu na osnovu postoje\u0107ih zakona, ali I nekih starih veza. Du\u017e polovine veka, odnosi ve\u0107ine sa manjinama u Rumuniju su pro\u0161li na\u017ealost kroz sva mogu\u0107a stanja kao posledica burne istorije 20 veka, najime od tolerancije do genocida. Razgovarali smo sa istori\u010darem Joanom Skurtuom o odnosima izme\u0111u rumunske ve\u0107ine I manjina u prvoj polovini 20 veka, ta\u010dnije do okon\u010danja Drugog svetskog rata. Ti odnosi su bili uglavnom dobri sa nekoliko izuzetaka. Joan Skurtu govori u nastavku o okolnostima u kojima je sklopljen mir posle Prvog svetskog rata:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Na Mirovnoj konferenciji u Parizu od 1919-1920 godine po\u0161lo se od ideje po\u0161tovanja nacionalnog principa, dakle da dr\u017eave koje su se formirale na ru\u0161evinama austrijskog i ruskog carstva budu nacionalne. Istovremeno, stvarnost je pokazala da nijedna dr\u017eava nije mogla biti etni\u010dki \u010dista. Rumunija je imala u svojoj strukturi nacionalne manjine u manjem broju od naprimer \u010ce\u0161koslova\u010dke, Poljske, Jugoslavije, susedne dr\u017eave sa velikim brojem pripadnika nacionalnih manjina. Ako govorimo o nasle\u0111u treba da imamo u vidu stvarnost istoriskih evolucija. Du\u017e vremena, na teritoriju sada\u0161nje Rumunije, ali i one od 1918 godine nastanile su se razne manjine. U Dobru\u0111i kolonizovani su turci, tatari i bugari od strane Otomanskog Carstva koji je upravljao ovom teritorijom od 1417 godine do 1878 godine. U Besarabiji, Rusko carstvo je kolonizovalo ruse, jevreje, ukrajince, bugare i gagauze. U Transilvaniji nastanili su se nemci sasi i ma\u0111ari sekuji, u Bukovini nemci, jevreji i ukrajinci tako da se formirala jedna slo\u017eena nacionalna struktura. Rumuni su na primer prihvatili da budu doma\u0107in za manjine koje su podlo\u017eene persekucijama u njhovim zemljama porekla, kao \u0161to je slu\u010daj jevreja koji su podlo\u017eeni persekucijama u Poljskoj i Rusiji. Postoji veliki broj nacionalnih manjina, ali nijedna nije imala ni 10% ukupnog broja \u017eitelja zemlje. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedna manjina oko koje su se pojavili sporovi je ma\u0111arska. Joan Skurtu odnosi se u nastavku na pitanje ma\u0111ara iz Transilvanije koji su primili pravo da se opredele i poznati su pod nazivom optanci:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Optanci su ti \u017eitelji Transilvanije koji na osnovu Trijanonoskog sporazuma su primili pravo da se opredele za ma\u0111arsko dr\u017eavljanstvo i koji su oti\u0161li u Ma\u0111arsku. Kao posledica \u0107injenice da u Rumuniju je usvojen novi agrarni zakon kojim je oduzeto zemlji\u0161te velikim posednicima i koje je podeljeno seljacima, naravno da su izgubili svoje posede i ma\u0111ari, ali mora se re\u010di da su ve\u0107ina vlasnika bili rumuni. Zemli\u0161te je podeljeno i ma\u0111arskim seljacima i rumunima, bugarima, rusima, ukrajinicima itd. Optanci su smatrali da se radi o nepravdi tako da su pozvali rumunsku dr\u017eavu na sud, i uz pomo\u010d vlade iz Budimpe\u0161te \u017ealili su se Dru\u0161tvu Naroda. Sve je to bilo samo agitacija ma\u0111arske vlade da bi se \u0161irila u evropskoj javnosti ideja da postoji pitanje Transilvanije koja je pripadala Rumuniji. Konvencijom iz Haga od 1932 godine utvr\u0111eno je da optanci primaju obe\u0161te\u010denja od ma\u0111arske vlade iz dela kojeg je ova vlada trebala da isplati Rumuniji kao ratna obe\u0161te\u010denja. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga manjina koja je bila izuzetak od pravila je bugarska. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Posle Bukure\u0161tanskog sporazuma od 1913 godine na kraju Drugog balknaskog rata, Rumunija je anektirala 2 \u017eupanije nazvane Kadrilater, gde su \u017eiveli mnogi bugari. U Kadrilateru nije postojala etni\u010dka ve\u0107ina, ni rumuni, ni bugari ni turci nisu bili ve\u0107inski. Bugari su tra\u017eili ne samo Kadrilater, ve\u0107 i celu Dobru\u017eu i za to su iskoristili bugarske seljake. Istu propagandu je odviajala i Bugarska Komunisti\u010dka Partija posredstvom III Internacionale gde je Gheorghi Dimitrov odigrao va\u017enu ulogu. Postojala je veza izme\u0111u ma\u0111arskog i bugarskog revizionizma \u0161to se i dogodilo 1940 godine. I u slu\u010daju ma\u0111ara, kao i bugara i drugih manjina, rumunska dr\u017eava je obezbedila prava i slobodu izra\u017eavanja, kao i prisutstvo u Parlamentu.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jevrejska manjina je patila zbog politi\u010dkog stanja u me\u0111uratno doba, sve do eksterminacije. Ipak, Joan Skurtu veruje da do sredine 30 godina odnosi izme\u0111u jevreja i rumuna su bili normalni:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Stavi se u prvom planu, preterano prema mom mi\u0161ljenju da su postojali konflikti i pogromi. Ja to ne prihvatam i iz dokumenata ne proisti\u0107e da u me\u0111uratno doba su postojali konflikti izme\u0111u jevreja i rumuna. Istina je da posle 1934-35 godine na osnovu razvoja pokreta ekstremne desnice, naro\u010dito posle 1933 godine kada je Hitler preuzeo vlast, nacionalisti\u010dki pokreti su se poja\u010dali i imali su za cilj konsolidaciju rumunskog naroda i eliminaciju ostalih manjina tvrde\u0107i se da Rumunija treba da pripada rumunima. Ono \u0161to se dogodilo posle 1940 godine vi\u0161e nije plod normalnih evolucija u rumunsko dru\u0161tvo. U doba vojno-legionarnog re\u017eima Antoneskua usvojene su mere protiv jevreja i to masovno. Do\u0161lo se do toga da se 1941 godine usvoje niz mera \u0107ija je namera bila fizi\u010dko istrebljenje jevreja. Za to zaslu\u017euje najve\u0107e osude vlada Antonesku, jer su jevreji iz Bukovine i Besarabije preno\u0161eni u Transnistriju bez ikakvog opravdanja. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odnosi izme\u0111u rumunske ve\u0107ine i nacionalnih manjina u me\u0111uratnoj Rumuniji su bili normalni sa skretanjima u nekim slu\u010dajevima koji se mogu postaviti u sferi tragedija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1918 godine nova Rumunija je imala 28 % stanovnika koji su pripadali raznim manjiskim zadnicama sa kojima \u0107e ve\u0107ina biti u su\u017eivotu na osnovu postoje\u0107ih zakona, ali I nekih starih veza. Du\u017e polovine veka, odnosi ve\u0107ine sa manjinama u Rumuniju su pro\u0161li na\u017ealost kroz sva mogu\u0107a stanja kao posledica burne istorije 20 veka, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130118,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515304","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n