\n
<\/p>\n
Komesaru policije Eu\u0111en Alimanesku stvorena je od strane komunisti\u010dke propagande slika nekorumpiranog, \u010doveka koji strogo primenjuje zakon. U stvarnosti, daleko od toga da bude heroj, Eu\u0111en Alimanesku je bio instrument terora re\u017eima u borbu za preuzimanje kontrole dru\u0161tva sredinom 40 godina. Mit Alimanesku je imao za cilj da ga predstavi kao sto\u017eera socijalne pravde koju je uveo komunisti\u010dki re\u017eim i \u010doveka posve\u0107en svom radu. Istori\u010dar Dumitru Lakatu\u0161u iz Centra za istorisko konsultovanje predstavlja u pravo svetlo mit Alimanesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Eu\u0111en Alimanesku je bio kontroverzni lik koji je na\u017ealost predstavljen kao heroj rumunske policije. Kada je osnovana Milicija, Alimanesku je imenovan za \u0161efa slu\u017ebe borbe protiv bandi u pravnoj direkciji Milicije koju je predvodio Aleksandru Joanid, isti taj \u010dovek koji je u\u010destvovao u velikoj plja\u010dki Dr\u017eavne banke od 1959 godine, ro\u0111ak Dragji\u0107a, ministra za bezbednost dr\u017eave. Alimanesku je bio ra\u010dunovo\u0111a, borio se u Drugom svetskom ratu , a posle 1945 godine pristupio je komunistima. Bukure\u0161t, kao i svaki drugi veliki grad posle rata suo\u010dio se sa talasom kriminala. Teohari \u0110or\u0111esku, ministar unutra\u0161njih poslova je imao ideju stvaranja specijalne jedinice Brigada munja, predvo\u0111ena Alimaneskuom. Tim Alimaneskua je dejstovovao specijalno i krvavo. Kada je hvatala prestupnike, nije ih hapsila i vodila u miliciskoj stanici na saslu\u0161avanje, ve\u0107 pod raznim izgovorima ubiljala ih je na mesto. Najvi\u0161e je kori\u0161\u0107eno obrazlo\u017eenje poku\u0161aja begstva. Takvi slu\u010dajevi op\u0161irno su predstavljeni u \u0161tampi vremena sto je vodilo stvaranju mita heroja. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istoina o ovom la\u017enom heroju je razli\u0107ita od onoga \u0161to je tvrdila propaganda. Dumitru Lakatu\u0161u:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,U isto doba, Alimanesku sem \u010di\u0161\u0107enja grada od prestupnika kako su tvrdili komunisti je \u0161irio i drugu praksu, najime sve \u0161to je prona\u0111eno kod lopova deljeno je milicajcima. Alimanesku se toliko obogatio da je imao vilu na vi\u0161e spratova u Bukure\u0161tu. Sem \u0107injenice da je bio hladnokrvni ubica, Alimanesku je bio i korumpiran. Postoje dokumenti iz perioda u kojem je bio pod pratnjom 1945 godine prema kojima sem ubistva plja\u010dka\u0161a i prisvajanja imovine, bio je veliki ljubitelj \u017eurki. Prema istim dokumentima jednom prilikom u pijanom stanju iza\u0161ao je na ulici i nasumice pucao iz pi\u0161tolja i tim povodom ubio je jedno dete koje je slu\u010dajno bilo tamo. Prema istim dokumentima jednim povodom kada je i\u0161ao vozom u Temi\u0161varu, posle spontanog konflikta sa jednim putnikom izvadio je pi\u0161tolj i ubio ga.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Re\u017eim ga je iskoristio i u borbi protiv antikomunisti\u010dkih partizana. Istori\u010dar Dumitru Lakatu\u0161u ka\u017ee da se tamo najbolje izra\u017eavao lik Alimaneskua. Dumitru Lakatu\u0161u:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Kada se odnosimo na borbu protiv partizana u planinama, obi\u010dno se odnosimo samo na Sekuritate, ali va\u017enu ulogu je odigrala i Milicija. Jedinica Alimaneskua zapravo time se bavila, i fakti\u010dki on je bio ubica. I\u0161ao je svojim timom u svim \u017eupanijama i poku\u0161avao je da otkrije bandite, kako su komunisti nazvali antikomunisti\u010dke borce. Kada su ih otkrili mu\u010dili su ih i streljali. Postoji jedan pisani dokumenat o Alimanesku i njegovom timu koji je bio u Ar\u0111e\u0161u i tamo njegova dela su iznenadila i \u0161efa lokalne sekuritate. Da bi otkrio partizane, Alimanesku je uzeo \u010derku jednog koji je bio u begstvu i tukao je pitaju\u0107i je gde su joj otac i brat? Devojka nije htela da mu ka\u017ee, imala je 14-15 godina, tako da je nalio benzinom i zapalio je. Postoji izve\u0161taj Sekuritate o zlo\u0107inima Alimaneskua. U izve\u0161taju je pisalo da on nije tukao samo partizane, ve\u0107 i dou\u0161nike Sekuritate. Gde je stigao i prona\u0161ao ljude koji su podr\u017eavali borce iz otpora , on ih je obesio ili streljao i silovao je \u017eene.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na kraju re\u017eim se oslobodio njegovih usluga, jer je postao pravo breme, tvrdi Dumitru Lakatu\u0161u:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Uhap\u0161en je 1951 godine, jer je izmakao svakoj kontroli, posle jedne sednice Op\u0161te politi\u010dke direkcije Ministarstva unutra\u0161njih poslova na kojoj je u\u010destvovao. Predstavljen je u skladu sa govorom vremena kao klasni neprijatelj koji je iskoristio partijske povlastice. Odveden je u jednom radnom logoru I zatim je nestao. Nejasni je njegov kraj, jer 1954 godine je jo\u0161 bio \u017eiv I pod istragom u vezi sa Teoharijem \u0110or\u0111eskuom, jer je smatran njegovim \u010dovekom. Saop\u0161tio je informacije o tome kako su ubijeni zatvorenici u vozovima smrti. 1949 godine dogodilo se vi\u0161e ubistava antikomunisti\u010dkih partizana, jako nijedan nije osu\u0111en na smrt od strane komunsti\u010dke pravde. Dakle ovo je bio Alimanesku, takozvani heroj Rumunske policije, koji je u stvari bio nemilosrdni ubica koji je ubio I obi\u0107ne I politi\u010dke zatvorenike. Svi rumuni znaju filmove sa komesarom Moldovanom. Alimanesku je bio jedan od izvora inspiracije za ovaj lik, zajedno sa ujakom Ser\u0111jua Nikolaeskua, rediteljem filma.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Eu\u0111en Alimanesku je jo\u0161 jedan slu\u010daj u kojem komunisti\u010dka propaganda predstavlja kao istinu jednu veliku la\u017e, ali arhive daju tu mogu\u0107nost da se na kraju saznaje istina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Komesaru policije Eu\u0111en Alimanesku stvorena je od strane komunisti\u010dke propagande slika nekorumpiranog, \u010doveka koji strogo primenjuje zakon. U stvarnosti, daleko od toga da bude heroj, Eu\u0111en Alimanesku je bio instrument terora re\u017eima u borbu za preuzimanje kontrole dru\u0161tva sredinom 40 godina. Mit Alimanesku je imao za cilj da ga predstavi kao sto\u017eera socijalne […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130132,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515305","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n