\n
<\/p>\n
Velika socialisti\u010dka oktobarska revolucija kako je nazvana bol\u0161evi\u010dka revolucija od 1917 godine broji se me\u0111u najva\u017enijim doga\u0111ajma 20 veka. Ameri\u010dki bol\u0161evi\u010dki novinar D\u017eon Rid je nazvao svoju knjigu o revoluciji predvo\u0111enoj Lenjinom ,,10 dana koji su uzdrmali svet\u201d, naslov koji \u0107e postati crna stvarnost. Na\u017ealost, posle 1945 godine i Rumunija se suo\u010dila sa idejama komunizma, koji uistinu je uzdrmao svet u meri nevi\u0111enoj do tada. Od istori\u010dara i politologa Joana Stanomira poku\u0161ali smo da saznajemo koja je va\u017enost Prvog svetskog rata koji je pokrenuo velike promene vremena. Joan Stanomir:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Redosledom va\u017enosti on je prvi doga\u0111aj jer je pokrenuo niz drugih doga\u0111aja i izazvao je tragedije bez presedana u modernom svetu. Iz Prvog svetskog rata rodila se i bol\u0161evi\u010dka revolucija, a od te revolucije pojavljuje se novi vid regovanja koji \u0107e izazvati pojavu nacizma. Za sve zemlje uklju\u0107ene u Prvom svetskom ratu, on je predstavio prekretnicu, i za pobednike i za pobe\u0111ene. U ovom kontekstu Rusija je u paradoksalnom stanju, najime nije ni pobednik ni pobe\u0111ena strana, i ona je van me\u0111unarodnog sistema. Od toga polazi ose\u0107aj sau\u010desni\u0161tva sa Nema\u010dkom koji \u0107e i\u0107i od sporazuma iz Rapalo do nema\u010dko-sovjestkog pakta. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedan re\u017eim kao komunisti\u010dki nije bio mogu\u0107 bez ideologije. Joan Stanomir:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Komunizam je imao kao osnovu ideologiju koja je marksizm-lenjinizam, jedna radikalna ideologija Marksa postavljena na lenjinisti\u010dko mi\u0161ljenje revolucionerne stranke. Tome se dodaju lokalni uticaji kao \u0161to su maoizam, kastrizam, polpotizam. Marksizm-lenjinizam imao je dve osnovice najime klasnu borbu I politiku vo\u0111enu kao umetnost nasilja, dakle istrebljenja politi\u010dkog neprijatelja. One su me\u0111usobno povezane. On je imao da bismo citirali klasike vi\u0161e ideja kao \u0161to su socijalna jednakost, pravda, bratstvo, mirno\u0107a. Sve te ideje imale su kao osnovu pristup koji isklju\u010duje kompromis, isklju\u010duje prihvatanje protivnika I pretpostavlja postavljanje nekih nemogu\u0107ih ciljeva. Sve to mo\u017ee voditi samo da katastrofe jer polaze od ideje postojanja savr\u0161enog dru\u0161tva I zato ono \u0161to nije savr\u0161eno mora se uni\u0161titi. Komunizam je smatrao da su radnici taj savr\u0161eni svet, a politi\u010dke protivnike kao taj nesavr\u0161eni svet koji se mora uni\u0161titi. U DNK-u ove ideologije nalazi se ideja o nasilju, a dokaz toga je da sve partije koje su imale kao osnovu marksizm-lenjinizam su bile totalitarne partije. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Re\u010deno je da je sovjetski re\u017eim bio samo pogre\u0161na primena svetlih ideja komunizma. Joan Stanomir:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u0106isti marksizam mo\u017ee voditi samo do opresivnog dru\u0161tvo jer \u0107isti marksizam kako se izra\u017eava u Manifestu Komusiti\u010dke Partije je ideologija sukoba. Revizionisti\u010dki marksizam je ne\u0161to drugo, on polazi od mogu\u0107nosti pomirenja interesa ne revolucijom, ve\u0107 glasanjem, i to vodi socijaldemokratiji. Drugi put vodi do Staljina preko Lenjina. Nije slu\u010dajno da je marksizm-lenjinizam vodio do staljinjizma. Staljin je bio revolucioner i revizionsti\u010dki istori\u010dari imali su pote\u0161ko\u010de da obrazla\u017eu ovaj odnos izme\u0111u Lenjina, kao dobrog \u010doveka i Staljina, lo\u0161eg \u010doveka. Oni su \u010dak poku\u0161ali da prave razliku izme\u0111u dobrog i lo\u0161eg. Ne postoji nikakvi dobar Lenjin, postoji samo Lenjin osniva\u010d totalitarnog re\u017eima, a Staljin nije ni dobar ni lo\u0161, on je lenjinsta. Ako prihvatimo to mo\u017eemo imati jasniju sliku legalnosti.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je imala veliku nesre\u0107u da 45 godina isproba komunizam. \u0160ta je zna\u0107io rumunski komunizam? Odgovara ponovo Joan Stanomir:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Direktna posledica 1917 godine je raskol od 1921 godine socialisti\u010dkog pokreta. Komintern je bio veoma aktivan u Rumuniju i iskori\u0161\u010davaju\u0107i slabosti re\u017eima u Bukure\u0161tu uspeo je da mobili\u0161e deo nacionalnih manjina, ili bolje re\u010deno jednu manjinu nacionalnih manjina. Verujem da jedan mit kojeg treba da suzbijemo je taj o judeobol\u0161evizmu. To je osniva\u010dki mit pokreta desne orientacije, mit koji postoji i danas u se\u0107anjima nekih rumuna koji tvrde da su komunizam doneli i nametnuli jevreji, \u0161to je la\u017eno. Rumunsko komunisti\u010dko iskustvo je susret izme\u0111u represije i saradnje, izme\u0111u represije od prvih 15-20 godina i socijalnog pakta izme\u0111u komunizma i rumunskog dru\u0161tva u doba Nikolaja \u010cau\u0161eska, polaze\u0107i od toga \u0161to je Vladimir Tismaneanu nazvao nacionalnim staljinizmom. Nacionalni staljinizam je perverzna ideja koju smo videli kada je preminuo general Julijan Vlad prema kojem postoje 2 vrste Sekuritate: ona iz doba De\u017ea prodata strancu, dakle jevrejima i ona patriotska koja je branila zemlju. Istina je da postoji samo jedna Sekuritate, koja je bila politi\u010dka policija zlo\u010dina\u010dkog re\u017eima. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle 100 godina od svoje pojave kao politi\u010dki re\u017eim, stav uzaspotpnih generacija prema komunizmu je konfuzniji nego ikada. Oni se kre\u0107u izme\u0111u nostalgije, anarhije i autoritarizma, do borbe protiv kapitalizma, ali je o\u010duvala fascinaciju za boljim svetom. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Velika socialisti\u010dka oktobarska revolucija kako je nazvana bol\u0161evi\u010dka revolucija od 1917 godine broji se me\u0111u najva\u017enijim doga\u0111ajma 20 veka. Ameri\u010dki bol\u0161evi\u010dki novinar D\u017eon Rid je nazvao svoju knjigu o revoluciji predvo\u0111enoj Lenjinom ,,10 dana koji su uzdrmali svet\u201d, naslov koji \u0107e postati crna stvarnost. Na\u017ealost, posle 1945 godine i Rumunija se suo\u010dila sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":279505,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515306","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n