\n
<\/p>\n
Po\u010dev od 1812 godine, nakon anektiranja Basarabije od strane Rusije pojavljuje se pitanje dr\u017eavnotvornosti teritorije izme\u0111u reka Prut i Dnjestar. Ta godina predstavlja trenutak po\u010detka velikog suparni\u0161tva koji traje ve\u0107 vi\u0161e od 200 godina koji zajedno sa pitanjem rumunskog blaga obele\u017eavaju odnose Rumunije i Rusije. 1812 godine, Rusija se pribli\u017eila Dunavu, dok su se u Evropi dogodili veliki ratovi koje je vodila Francuska Napoleona. U konfliktu sa Francuskom i Otomanskim Carstvom Rusija je \u017eelela da stigne do moreuza izme\u0111u Mediteranskog i Crnog mora, a pravac njene ofanzive je bio ka rumunskom prostoru. Posle rusko-turskog rata od 1806 do 1812 godine, mirom sklopljen u Bukure\u0161tu, Rusija je okupirala polovinu Moldavije, teritorija nazvana od tada Basarabija. Na ovaj na\u010din dr\u017eavnotvornost dana\u0161nje Republike Moldavije pojavljuje se u kontekstu suparni\u0161tva izme\u0111u francuskog, ruskog i otomanskog carstva, a ona postaje mnogostrana\u010dka periferija, jer se tamo susre\u0107u vi\u0161e periferija. Istori\u010dar Andrej Ku\u0161ko iz Dr\u017eavnog univerziteta u Ki\u0161injevu smatra da zbog evropskih nemira u prve 2 decenije 19 veka pojavila se Baasrabija na mapi Evrope. Andrej Ku\u0161ko:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Anektiranje Basarabije od strane Ruskog Carstva posmatra se samo usko i povr\u0161no. Ono se smatra vi\u0161e kao diplomatsko-vojna nagodba, naravno radi se i o tome, ali se mora imati u vidu da je 1812 godine kada se Rusija pribli\u017eila Dunavu postojala sna\u017ena konkurencija izme\u0111u Carstva Napoleona i Ruskog Carstva. Dakle od samo po\u010detka pitanje Basarabije koje nije direktno povezano za ratove Napoleona, pojavljuje se u kontekstu konkurencije izme\u0111u carstva kada se ruska armija povukla u Basarabiju. Po\u0161to rumunske knje\u017eevine nisu anektirane, Basarabija je trebala da postane deo Ruskog carstva. Iz perspektive ruskih posmatra\u010da, oni se ne pro\u0161iruju, ve\u0107 se povla\u0107e. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Basarabija kao entitet pojavljuje se od ni\u010dega, u smislu da ranije nije postojao nijedan presedan koji da je legitimi\u0161e. Ona je ve\u0161ta\u010dka tvorevina i to se vidi i iz reagovanja i nejasnog pona\u0161anja ruskih birokrata koji su do\u0161li u regionu i nisu znali \u0161ta dalje sa njom. Andrej Ku\u0161ko tvrdi da je ruska uprava izradila 3 plana za novu teritoriju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Postoje 3 plana za razmi\u0161ljanje o ovom regionu i oni su uzastopni. Prvi je izra\u0111en odmah nakon sklapanja mira iz Bukure\u0161ta: Basarabija je morala biti kao izlog, pokrajina model za narode sa Balkana. Basarabija je podre\u0111ena gr\u010dkom projektu, kako je on predstavljen na po\u010detku 19 veka, a pravi ulog je ju\u017eno od Dunava. Ova prva vizija o Basarbiji je plasira u otomanskom i dunavskom kontekstu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pojava Basarabije je pro\u0161la slo\u017eenijim procesom koje su imale u vidu ideje tog vremena o dr\u017eavi, organizovanju prostora, poku\u0161aja primene modernih vrednosti i misije na koju se obavezala Rusije. Andrej Ku\u0161ko tvrdi da druga ruska strategija je inaspirisana iz zapadnih modela:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Mnogo zanimljivije su te dve vizije. Jedna je vizija koja pridru\u017eava Basarabiju u mislima ruskih birokrata sa zapadnim periferijama carstva, Poljskom, Finskom, Balti\u010dkim dr\u017eavama, dakle te periferije koje su imale konsolidovane elite, istorisku tradiciju i koje su imale privilegovani status u doba ruskih administrativnih iskustva u toku vladavine Aleksandra I. 1818 godine pokrenut je projekat autonomije Basarabije, od kojeg se odustalo posle manje od decenije, jer ruski birokrati tra\u017ee posrednike sa kojima da sara\u0111uju, dakle lokalne plemi\u010de. Oni nisu otkrili plemi\u010de kao one koji su postojali u Poljskoj i Finskoj. Pojavulje se ono \u0161to mo\u017eemo nazvati dvoli\u0107nost prostora Basarabije, jer nemo\u017eemo govoriti o jednom regionu. Basarabija je region u velikim promenama u prvim decenijama, u procesu formiranja, bar do 1834 godine kada granica na Prutu se poja\u0107ava, ali prava granica ostaje Dnjestar. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ruski plan o integraciji Basarabije primenjen je u 19 veku u doba careva, a ponovno anektiranje u 20 veku samo je poja\u0107alo to. Ponovo Andrej Ku\u0161ko:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tre\u010di administrativni plan za integraciju Basarabije u Ruskom carstvu na kraju \u0107e pobediti. Radi se o pridru\u017eivanju Basrabije sa teritorijom na istoku, najime Novom Rusijom. To se dogodilo odmah nakon 1828 godine posle ukidanja autonomije, kada je Basarabija smatrana vi\u0161e kao teritorija za kolonizaciju sa stranim kolonistima, naro\u010dito na jugu. Iz perspektive centra, jedan poku\u0161aj autonomije kao onaj pokrenut 1818 godine nemo\u017ee se vi\u0161e zamisliti i nije bio ni profitabilan. Ovde postoji opasnost u analizi ovih planova, najime da se vidi koherentnost tamo gde ona nije postojala. Modeli koje su pratili ruske birokrate nisu bili toliko dobri kako ih predstave dana\u0161nji istori\u010dari. Da ne zaboravimo da do 1830 godine, Basarabija se nije ni pojavila na ruskim mapama kao odvojeni region od preostalog rumunskog prostora iz perspektive rusa. Basarabija je deo teritorija sa rumunskim \u017eivljem kao i Vla\u0161ka i Moldavija, a percepcije su sli\u0107ne. Rusi su imali veliki problem da odvoje specifi\u0107nost ovog regiona ne samo u odnosu na Rusko Carstvo, ve\u0107 i u odnosu na celokupni rumunski prostor. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Basarabija je na ovaj na\u010din postala gubernija, ali na perfieriji ruske dr\u017eave. Sa rumunskim ve\u0107inskim \u017eivljem do danas, njena istorija je povezana za interese velikih carstva. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010dev od 1812 godine, nakon anektiranja Basarabije od strane Rusije pojavljuje se pitanje dr\u017eavnotvornosti teritorije izme\u0111u reka Prut i Dnjestar. Ta godina predstavlja trenutak po\u010detka velikog suparni\u0161tva koji traje ve\u0107 vi\u0161e od 200 godina koji zajedno sa pitanjem rumunskog blaga obele\u017eavaju odnose Rumunije i Rusije. 1812 godine, Rusija se pribli\u017eila Dunavu, dok su […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130174,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n