Pod okupacijom Centralnih Sila I sa lo\u0161in ugledom posle sklapanja odvojenog mira u martu 1918 godine, Rumunija se trudila u jesen 1918 godine da \u0161to bolje izlazi iz ovog o\u010dajnog stanja. Promena odnosa snaga izmedju Centralnih sila I Antante u jesen 1918 godine imala je za posledicu da se Rumunija na kraju rata nalazi na strani pobednika. To je u\u010dinilo da se pojavi Velika Rumunija ujedinjenjem Basarabije, Bukovine I Transilvanije sa tada\u0161njom Rumunskom Kraljevinom. Ipak, nije bilo uop\u0161te lako da se postigne taj rezultat. Do 1920 godine politi\u010dka elita I dru\u0161tvo u celini suo\u010dili su se sa velikim preprekama na putu medjunarodnog priznavanja nove dr\u017eave. Istori\u010dar Joan Skurtu govori u nastavku o problemima sa kojima se suo\u010dila Rumunija u ratnim godinama od 1916 godine do 1918 godine:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Teoretski Rumunija je trebala biti spremna, jer je u\u0161la u ratu 1916 godine, dakle 2 godine posle po\u010detka velikog svetskog rata. To je bilo vremensko razdoblje koje u normalnim okolnostima bi trebalo da se iskoristi za naoru\u017eavanje I obuku armije. Na\u017ealost nije bilo tako. Posle entuziazma ulaska u ratu, kada su vojnici oti\u0161li na frontu uz pesme I cve\u010de na oru\u017eju u aplauzima odu\u0161evljenog naroda, kao da su krenuli na nekoj zabavi, posle oko 10 dana dogodila se katastrofa u Turtukaji. Tek tada rumunski zvani\u010dnici su se suo\u010dili sa istinom. Usledilo je u novembru povla\u0107enje iz Transilvanije, I na po\u010detku decembra okupacija prestonice, Bukuresta. Usledilo je povla\u0107enje u Ia\u0161ju, gde sem potesko\u0107a povezana za prisutstvo velikog broja ljudi do\u0161la je I kolera od koje je poginulo hiljade I hiljade ljudi. I po\u0161to to nije bilo dovoljno dogodila se I velika zelezni\u010dka nesre\u0107a u kojoj je poginulo vi\u0161e od hiljadu ljudi. \u2018\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1917 godine do\u0161li su I trenutci slave kada je rumunska armija zaustavila napredovanje nema\u010dkih I austro-ugarskih armija u Mara\u0161e\u0161tju, Mara\u0161tju I Oituzu. Ipak, bolsevi\u010dka revolucija imala je za posledicu kapitulaciju Rumunije I okupaciju od strane neprijatelja. Jako je izgubila svoju riznicu u Rusiji, sklopila je odvojeni mir sa neprijateljem, suo\u010dila se sa bolsevi\u010dkom revolucijom u Rusiji I Madjarskoj, Rumunija je bila sposobna da prebrodi ove potesko\u0107e. Prema mislenju Joana Skurtua zasluga pripada njenoj tada\u0161njoj politi\u010dkoj eliti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Jasno je da je bio uspeh I da su prepreke prevazidjene zbog \u0107injenice da je postojala vredna politi\u010dka klasa. Odnosim se pre svega na Jona Bratijanua, presednika Nacionalne Liberalne Partije koji je bio u toku svih dogadjaja I odigrao je va\u017enu ulogu u Velikom Ujedinjenju. Predstavnici Basarabije, Bukovine I Transilvanije do\u0161li su u Ja\u0161ju pre progla\u0161enja ujedinjenja gde su razgovarali sa kraljom Ferdinandom I Jonom Bratijanuom, kao I sa drugim politi\u010darima o na\u010dinima mobilizacije za ujedinjenje. Jon Bratijanu je predvodio rumunsku delegaciju na mirovnoj konferenciji u Parizu I tamo se su\u010deljvao sa velikim politicarima vremena, medju koje sa ameri\u010dkim presednikom Vilsonom I premijerom Velike Britanije. Na kraju radi se o velikoj pobedi jer su mirovnim sporazumima od 1919 godine I 1920 godine ratifikovani su dokumenti o ujedinjenju u Ki\u0161injevu, \u010cernovcima I Alba Juliji. \u2018\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kralj Ferdinand I njegova supruga kraljica Marija odigrali su glavnu ulogu u mobilizaciji energije celog naroda. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Kralj Ferdinand je bio nemac I oficir u nema\u010dkoj armiji. Kada u krunskom savetu on se zalo\u017eio za ulazak Rumunije u ratu protiv njegove zemlje, protiv njegove porodice, to je bio li\u0107ni \u0107in po\u017ertvovanja od velike va\u017enosti za Rumuniju. Bio je I verbalni sukob sa Petrom Karpom, posle saveta krune koji ga je optu\u017eio da je zaboravio da je nemac I da nije trebalo da podr\u017ei takvu odluku. Na to kralj je odgovorio da dobro zna da je nemac I dodao je ,, ako interesi moje zemlje porekla bi odgovorili interesima Rumunije rado bih usvojio drugu odluku\u2019\u2019. Od toga se vidi da se on smatrao rumunom, da je kralj Rumunije I dejstovao je u interesu dr\u017eave kojom je rukovodio.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po\u017ertvoanje naroda je bilo I po\u017ertvovanje kraljevskog bra\u010dnog para, jer se sna\u017eni likovi vide u te\u0161kim trenutcima. Ponovo istori\u010dar, Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Kraljica Marija od po\u010detka se zalo\u017eila za ulazak Rumunije u ratu na strani Antante. Ona je bila engleskog porekla I odigrala je va\u017enu ulogu u ubedjivanju Ferdinanda da \u0107ini ovaj veliki korak u interesu rumunskog naroda. U toku rata kralj I kraljica sve vreme su bili sa rumunima, armijom, glavnim politi\u010dkim liderima. Kada se postavilo pitanje povla\u0107enja iz Ja\u0161ja u Odesi na teritoriji Rusije, zbog straha da \u0107e nema\u010dke trupe okupirati celu Moldaviju, kralj Ferdinand je rekao da on ne\u0107e napustiti teritoriju svoje zemlje. Sli\u0107no je postupio I Jon Bratijanu. Bio je to gest koji je mobilisao javnost, uklju\u010duju\u0107i I neke politi\u010dare koji su \u017eurili da se smeste na teritoriju dana\u0161nje Ukrajne, u gradovima daleko od fronta.\u2019\u2019<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Velika Rumunija je bila glavni cilj generacije od po\u010detka 20 veka. Taj je cilj postignut zaslugom svih koji su verovali da je to mogu\u0107e I oni predstavljaju pravi model za politi\u010dko rukovodstvo rumunskog naroda.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pod okupacijom Centralnih Sila I sa lo\u0161in ugledom posle sklapanja odvojenog mira u martu 1918 godine, Rumunija se trudila u jesen 1918 godine da \u0161to bolje izlazi iz ovog o\u010dajnog stanja. Promena odnosa snaga izmedju Centralnih sila I Antante u jesen 1918 godine imala je za posledicu da se Rumunija na kraju rata nalazi na […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":127090,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515309","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n