\n
<\/p>\n
Mlada Eva Hajman nazvana i Ane Frank Transilvanije ili Ane Frank grada Oradea broji se me\u0111u 1,5 milion jevrejske dece koje je poginulo u Holokaustu. Ostavila je svoj dnevnik iz kojeg mo\u017eemo saznati kako je videla stvarnost jedna tinej\u0111erka od 13 godina, koji je njen pogled na svet koji je zaokru\u017euje, svet nehumanosti, mr\u017enje i genocida. Pozvali smo istori\u010dara Mariua Popeskua iz Centra za prou\u0107avanje istorije jevreja u Rumuniju da razmatra dnevnik Eve Hajman. Marius Popesku govori o tome kako se pojavio geto u Oradea, grad iz kojeg je poticao i lekar Ni\u0161li Miklo\u0161, autor knjige ,,Bio sam lekar u Au\u0161vicu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Eva Hajman je bila devojka jevrejskog porekla iz Oradea koji je imao veliki broj \u017eitelja jevrejskog porekla. Po veli\u0107ini geto u Oradea je bio drugi u Ma\u0111arskoj posle Budimpe\u0161te i bio je veoma restriktivni geto, kao ina\u0107e sva geta u Severnoj Transilvaniji. Tamo ma\u0111arski \u017eandari su iznedili i same naciste brzinom sa kojom su transportovani jevreji iz Severne Transilvanije. U toku samo 2 nedelje jevrejski \u017eivalj je deportovan i od onoga \u0161ta su nekad bili gradovi Transilvanije sa jevresjkim \u017eivljem ostala je na\u017ealost samo istorija. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Eva Hajman je po\u010dela da pi\u0161e u dnevniku kada je imala 13 godina, i to 13 februara na svoj ro\u0111endan. Jo\u0161 od prvih stranica vidi se strah ove devojke. Marius Popesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Pretpostavlja se da kada \u010ditamo dnevnik jednog deteta ili tinej\u0111era traba da \u010ditamo neke druge stvari. Ovaj dnevnik samo nam opisuje tragi\u010dno stanje jevrejskog \u017eivlja u to doba. \u010citaju\u0107i dnevnik vidimo to uznemirenje Eve prema preuzimanju apoteke njenog dede, nakon usvajanja nekih restriktivinh zakona kojim jevreji nisu imali pravo ni da iza\u0111u na ulice sem u odre\u0111enim terminima. Oduzimanjen apoteke njenog dede nestao je i mir u ku\u0107i. Ona pi\u0161e u dnevniku da je jedan ma\u0111ar do\u0161ao i bez grize savesti je preuzweo apoteku. Da ne zaboravimo da je 30 avgusta 1940 gdine Severna Transilvanija ustupljena Ma\u0111arskoj i imamo nekoliko odlomka Eve kako je ona videla proterivanje rumuna od strane ma\u0111arske uprave. U dnevniku pi\u0161e kako je videla na ulicama nove likove, grad se promenio, radilo se o velikom broju ljudi koji su do\u0161li iz Ma\u0111arske. Me\u0111u razlozima za oduzimanje apoteke njenog dede je bio i taj da je bio prijatelj rumuna, da je jevrej koji ne podr\u017eava ma\u0111are.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Usledio je nesrer\u0107an doga\u0111aj kada je njena dobra prijateljica Marta nestala sa celom porodicom. Marius Popesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ne\u0161to sna\u017enije od oduzimanja apoteke svog dede je vezano za njeno prijateljstvo sa Martom, devoi\u0107icom istog uzrasta sa kojom je provela slobodno vreme. One su i\u0161le svakog dana biciklom da kupe sladoled kojeg su zatim pojele ili kod nje, ili kod Marte. Sve je bilo u redu do jednog trenutka 1941 godine. To je bila godina u kojoj ma\u0111arska uprava je proterala sve jevreje koji nisu mogli da doka\u017eu dr\u017eavljanstvo. Otac Marte je poticao iz Bukovine, Marta se rodila u Oradea, jer je njena majka bila iz tog grada, tako da otac je trebao biti evakuisan. 1941 godine ma\u0111arska uprava je skupila jevreje koje je vodila u Kamenec-Podolsku gde su ubijeni. Majka marte i Marta same odbile su da ostave njenog oca koji nije imao ma\u0111arsko dr\u017eavljanstvo i oti\u0161li su svi u logoru gde su ubijeni. Psiholo\u0161ki to je bio trenutak preokreta u dnevniku Eve Hajman i slika za nju se radikalno promenila. Ne da je ranije bila sre\u0107nija, ali trenutak u kojem njenu prijateljicu su preuzeli \u017eandari iz ku\u0107e Eve koja je zatim vo\u0111ena u ubijena u Kamenec-Podolsku je predstavljao po\u010detak du\u0161evne boli. Ne postoji stranica u dnevniku u kojoj Marta da nije prisutna u njenim mislima. Za 3 godine, na\u017ealost ona je imala istu sudbinu u logoru Au\u0161vic-Birkenau.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tragedijama koje su zaokru\u017eile Evu Hajman dodaje se I li\u0107ni bol vezan za njenu porodicu. Marius Popesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, U porodici stvari su bile dosta burne. Njena majka se razvela od oca I ponovo se udala za Belu Zolta, knji\u017eevnika I novinara leve orientacije. U to doba da bude\u0161 jevrej I to leve orientacije je bilo nepo\u017eeljno. Majka Eve I novi suprug nisu previ\u0161e stojali kod ku\u0107e, krili su se sve vreme. U velikoj meri ona je odrasla kod bake I dede I kada \u010ditamo dnevnik vidimo da je bila udaljena prema majci.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Navr\u0161ila sam 13 godina. Rodila sam se 13, jednog petka\u201d po\u010dela je svoj dnevnik Eva Hajman 13 februara 1944 godine. 17 oktobra kada je imala 13,5 godina bolesna od tifusa preminula je u gasnoj komori. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mlada Eva Hajman nazvana i Ane Frank Transilvanije ili Ane Frank grada Oradea broji se me\u0111u 1,5 milion jevrejske dece koje je poginulo u Holokaustu. Ostavila je svoj dnevnik iz kojeg mo\u017eemo saznati kako je videla stvarnost jedna tinej\u0111erka od 13 godina, koji je njen pogled na svet koji je zaokru\u017euje, svet nehumanosti, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130232,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515313","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n