\n
<\/p>\n
Po\u010dev od druge polovine 19 veka, Bukure\u0161t se suo\u010dio sa nekoliko faza urbanog razvoja. Kada govorimo o Bukure\u0161tu netreba da mislimo samo na prestonicu, ve\u0107 i na ostatak Rumunije, jer jedna prestonica nikada se ne razvije sama. Bukure\u0161t sadr\u017ei sve ono \u0161to je zna\u0107io urbani razvoj Rumunije, sa veklikim uticajem zapadne arhitekture, \u0161to u prevodu zna\u0107i moderno, ali i sa izvorima u rumunsku tradicionalnu arhitekturu. U me\u0111uratnom periodu Bukure\u0161t je podlo\u017een najve\u0107im transformacijama, u toku vladavine Karola II od 1930 do 1940 godine. Sorin Vasilesku, profesor na Univerzitetu arhitekture Jon Minku u Bukure\u0161tu ka\u017ee da se me\u0111uratna arhitektura Bukure\u0161ta kretala oko kraljeva Rumunije. Sorin Vasilesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ako govorimo o rumunskoj me\u0111uratnoj arhitekturi, automatski mo\u017eemo govoriti samo o arhitekturi kraljevine. Postoji u Bukure\u0161tu faza Karo lI, zatim faza koja odgovara vladavini kralja Ferdinanda I i neverovatna faza Karola II koji je sanjao rekav\u0161i tada\u0161njem gradona\u010delniku da \u017eeli da vidi more. To je bila zanimljiva ideja, jer je trebao da vidi iz Kraljevske palate do bulevara, \u0161to je zna\u0107ilo da bi trebalo da nestaje zgrada Kraljevske fondacije. Operacija koja je vodila do dana\u0161njeg izgleda Kraljevske palate je primenjena u njegovo doba i koja je promenila sve. Na levoj i desnoj strani Kraljevske fondacije, aktuelne Centralne univerzitetske biblioteke postojale su 2 va\u017ene zgrade. U jednoj je bilo sedi\u0161te Rumunskog \u0111okej kluba, a Ministarstvo unutra\u0161njih poslova, biv\u0161i Centralni komitet Rumunske Komunisti\u010dke Partije je bio iza jedne zgrade sa otvorom ka drugom trgu i pro\u0161iruju\u0107i se tu je izgra\u0111eno jedno va\u017eno delo stila art nuvo u Bukure\u0161tu, koje pripada Danijelu Renardu i Teofilu Brodo, hotel Atene palas. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najuticajniji umetni\u010dki pravac u arhitekturi Bukure\u0161ta je art nuvo, ali postoji I takozvana dr\u017eavna arhitektura, ona fa\u0161isti\u010dka italijanska i na kraju 20 i po\u010detku 30 godina art deko pravac iz Severne Amerike. Sorin Vasilesku odnosi se na art nuvo da je taj koji je doneo modernizam u rumunskoj arhitekturi. Sorin Vasilesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Na\u0161 umetni\u010dki pravac art nuvo ima vi\u0161e porekla. Postoji francuski art nuvo francuskih arhitekata, zatim francuski art nuvo rumunskih arhitekata, postoji transilvanski art nuvo ma\u0111arskih arhitekata koji su poticali iz \u0161kole Odon Lehner koji sa svoje strane je poticao od Be\u010dkog secesionizma. Postoje vi\u0161e izvora inspiracije u Rumuniji. Za staru kraljevinu, trenutak prelaska od jednog u drugom svetu predstavlja ga art nuvo. Nije slu\u010dajno italijanski istori\u010dar umetnosti \u0110ulio Karlo Argan rekao da je prvi vid moderniteta bio art nuvo. Onaj na\u0161, bilo da ga nazivamo stari art nuvo, kao \u0161to je neorumunski, ili ako ga nazivamo secesija kao \u0161to je slu\u010daj za Transilvaniju, Banat i Bukovinu u principu odnosimo se na istu stvar. To je prvi trenutak kada smo u\u0161li u moderni svet i kada na\u0161a arhitektura nije bila ni\u0161ta manje va\u017ena od onoga \u0161to se gradilo na Zapadu. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tradicionalni uticaji nisu ni\u0161ta manje va\u017eni u pojavi jednog modernog rumunskog stila u arhitekturi Bukure\u0161ta. On se naziva neorumunski stil. Ponovo Sorin Vasilesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Za na\u0161 stari art nuvo tesno je povezano ime Minkua i to je pravac u arhitekturi koji se izrazio osnovnim formama u istoriju na\u0161e arhitekture. To nezna\u0107i da smo mi nekada uticali na zapadnu arhitekturu, ali kategori\u010dno na\u0161i artihekti uspeli su da razumeju koja je stvarnost, koji je proces stilistike, \u0161ta se doga\u0111a u arhitekturi i na\u010din na koji se mogu dodati tradicionalni elementi. Ako bi se tradicija merila litrom, onda za moderno merilo bi bio metar. Nalazimo se ispred razli\u010ditih jedinica merenja koje se me\u0111usobno nemogu u potpunosti uskla\u0111ivati. Poku\u0161aj na\u0161ih arhitekata da prona\u0111u identitet je postoje\u0107i elemenat jo\u0161 iz doba Brankoveanua. Nije slu\u010dajno da su neorumunske vrednosti pro\u0161le vi\u0161e etapa. Elementi iz doba Brankoveanua bile su me\u0161avina zapadnih i isto\u010dnih uticaja. To je prvi izvor rumunskog modernizma. Ako \u0161etamo Bukure\u0161tom vide\u0107emo neorumunska dela Petra Antoneskua. One su veoma va\u017ene, ali su i kritikovana jer menjaju tradicionalne vrednosti. Mali broj ljudi je razumelo da je skala gra\u0111evina Petra Antoneskua promenjena i zbog \u0107injenice da se jednostavno pre 100 godina promenila skala Rumunije. Jedna zgrada uprave za zemjlu sa 8 miliona \u017eitelja je imala jednu dimenziju, a drugu dimenziju je imala jedna za zemlju od 18 miliona \u017eitelja koliko je imala Rumunija posle ujedinjenja od pre 100 godina. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Arhitektura me\u0111unratnog Bukure\u0161ta je dostigla maskimalno povezivanje na ideje koje su kru\u017eile na Zapadu i na sve novine koje su poticale od tamo. Uprkos velikim transformacijama posle 1945 godine, arhitektura prestonice Rumunije je pod sna\u017enim uticajem arhitekata iz doba monarhije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010dev od druge polovine 19 veka, Bukure\u0161t se suo\u010dio sa nekoliko faza urbanog razvoja. Kada govorimo o Bukure\u0161tu netreba da mislimo samo na prestonicu, ve\u0107 i na ostatak Rumunije, jer jedna prestonica nikada se ne razvije sama. Bukure\u0161t sadr\u017ei sve ono \u0161to je zna\u0107io urbani razvoj Rumunije, sa veklikim uticajem zapadne arhitekture, \u0161to […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130246,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515314","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n