1956., 3 godine posle smrti Josifa Visarionovi\u010da Staljina, novi sovjetski lider Nikita Hru\u0161\u010dov osudio je ekscese njegove politike i zahtevao novu politiku. Govor Hru\u0161\u010dova, poznat kao Izve\u0161taj XX. Kongresa Komunisti\u010dke partije Sovjetskog saveza koji je ostao tajni, smatrao se po\u010detkom destalinizacije. Hru\u0161\u010dov je kritikovao politike na \u010diju osnovu su izvr\u0161eni u\u017easni zlo\u010dini, medju se \u010dijim \u017ertvama nalazili i \u010dlanovi partije, lojalni Staljinu. Medjutim, u izve\u0161taju Hru\u0161\u010dova obelodanjeni su samo zlo\u010dini Staljina protiv partijskih i dr\u017eavnih aktivista, ne i masovni zlo\u010dini staljinizma. Izve\u0161taj Hru\u0161\u010dova je nai\u0161ao na razli\u010dite stavove zemalja socijalisti\u010dkog logora. Dok su neke polako po\u010dele da primene politiku malih reformi, druge su nastavile tvrdu liniju socijalizma bez liberalizacije puta kojim su krenule posle 1945. godine. Oni koji su osporavali destaljinizaciju koju je po\u010deo Hru\u0161\u010dov koristili su antikomunisti\u010dku pobunu izbijenu u Madjarskoj u jesen 1956. da bi pokazali efekte relaksacije politike socijalizma. U Rumuniji, odjeci Hru\u0161\u010dovog govora bili su kontradiktorni: staljinisti\u010dki lider George Georgiu De\u017e je ostao pri svom stavu na u\u0161trb Mironu Konstantineskuu i Josifu Ki\u0161inevskom koji su ga osporavali.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centar za usmenu istoriju u okviru Rumunske radiodifuzije je 2002. godine snimao svedo\u010denje \u0160tefana Barlea, koji je 1957. bio mladi aktivista, odgovoran za pitanja omladine i prisustvovao je sednici na kojoj su analizirani stavovi Mirona Konstantineskua i Josifa Ki\u0161inevskog koji su osporavali Georgea Georgiua De\u017ea. Prema re\u010dima Barle, sednice Politbiroa imale su striktno unutra\u0161nji karakter a na njima su prisustvovali samo \u010dlanovi Biroa: Drugom sednicom, na kojoj sam bio prisutan, ali nije bio Georgiu-De\u017e, predsedavao je Nikolaje \u010cau\u0161esku. Bilo je jo\u0161 tri- \u010detiri zna\u010dajna \u010dlana i predstavljena je cela situacija i obja\u0161njeno za\u0161to su donesene ove mere. Nisu bili prisutni ni Konstantinesku i Ki\u0161inevski, koji su osporavili Georgiua De\u017ea. \u010cau\u0161esku je predstavio situaciju, a drugi su dodali elemente. Prethodno se u Moskvi vodio razgovor po modelu kulta li\u010dnosti Staljina, kojeg je demaskirao Hru\u0161\u010dov, a kojem su prisustvovali Georgiu-De\u017e, Miron Konstantinesku i Josif Ki\u0161inevski. Tada, kao i na XX. Kongresu Komunisti\u010dke partije Sovjetskog saveza, detaljno su predstavljene sve stvari i pitanje kulta li\u010dnosti. Konstantinesku i Ki\u0161inevski su bili mi\u0161ljenja da problemi vezani za kult li\u010dnosti postojali su i u Rumuniji. Prema tada\u0161njim pravilima, posle bilo koje posete inostranstvu, moralo se predstaviti detaljnu informativnu notu Politbirou i zavisno od slu\u010daja Centralnom Komitetu. Konstantinesku i Ki\u0161inevski su po\u010deli da tvrde da i Georgiu De\u017e je po\u010deo da gradi kult li\u010dnosti, da i u na\u0161oj zemlji su postojali ovi trendovi.\u00bb<\/em><\/p>\n
Borba za mo\u0107 je bila \u017eestoka na vrhu partije, ali nije vi\u0161e vodjena u terminima fizi\u010dke likvidacije, kako se desilo za vreme Staljina. Cena koju su za to platili intelektualac Miron Konstantinesku i njegov drugar Josif Ki\u0161inevski su bile o\u0161tre osude i isklju\u010denje. Pred mikrofonom je ponovo \u0160tefan Barlea: Miron Konstantinesku i Josif Ki\u0161inevski su \u017eeleli da privuku pristalice iz Politbiroa. Jedan je posetio Konstantina Parvuleskua, drugi Aleksandra Mogioro\u0161a. Naravno, da nisu ni\u0161ta uspeli i o tome se razgovaralo u Politbirou. \u010cinilo se da na neki na\u010din Georgiu De\u017e je bio ili bi\u0107e stavljen pred gotovu \u010dinjenicu. Parvulescu kao i Mogioro\u0161 odbacili su ove tvrdnje i u Politbirou i kao takvo i dejstvovali, te onda su Miron Konstantinesku i Josif Ki\u0161inevski ostali izolovani. Mladi \u010cau\u0161esku saop\u0161tio nam je da je odlu\u010deno da Konstantinesku i Ki\u0161inevski predstavljaju na plenarnoj sednici Politbiroa na\u010din na koji su sve zamislili, sa svim zaklju\u010dcima. Drugim re\u010dima, bila je neka vrsta demaskiranja na sednici Centralnog Komiteta, a u\u010desnici su odlu\u010dili da ih isklju\u010de iz Centralnog Komiteta, sa svih funkcija. Miron Konstantinesku je bio bliski saradnik Georgiua De\u017ea i imao zna\u010dajne funkcije u partiji, u sovjetskoj grupi koja je do\u0161la u Rumuniju. U stvari, bila je borba za mo\u0107 u kojoj su du\u017e vremena Miron Konstantinesku i Josif Ki\u0161inevski poku\u0161ali da doka\u017eu da su realni lideri. Ali je ve\u0161tina Georgiua De\u017ea bila ve\u0107a.<\/em><\/em><\/p>\n
Odjeci destalinizacije bili su slabi u Rumuniji, a polo\u017eaj lidera Georgea Georgiu-De\u017ea ostao je netkanut. Najzna\u010dajniji efekat destalinizacije je bio odlazak sovjetskih trupi 1958. godine, \u0161to nije imalo, medjutim, kapitalan zna\u010daj za naknadnu evoluciju Rumunije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" 1956., 3 godine posle smrti Josifa Visarionovi\u010da Staljina, novi sovjetski lider Nikita Hru\u0161\u010dov osudio je ekscese njegove politike i zahtevao novu politiku. Govor Hru\u0161\u010dova, poznat kao Izve\u0161taj XX. Kongresa Komunisti\u010dke partije Sovjetskog saveza koji je ostao tajni, smatrao se po\u010detkom destalinizacije. Hru\u0161\u010dov je kritikovao politike na \u010diju osnovu su izvr\u0161eni u\u017easni zlo\u010dini, medju se \u010dijim […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130274,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515316","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n