U drugoj polovini 19. veka rumunski lekari koji su studirali na Zapadu osnovali su zdravstvene i medicinsko-obrazovne institucije da bi se borili protiv bolesti i formirali nove generacije lekara. Imena Nikolaja Kreculeskua, Karola Davile i filantropskih boljara vezana su za generaciju koja je modernizovala rumunsku medicinu i pribli\u017eila ju je najvi\u0161im standardima epohe. Medicina, kao nauka, pojavljuje se za vreme Renesanse, a prve informacije sa nau\u010dnim karakterom na rumunskom prostoru pojavljuju se krajem 17. veka, za vreme vladavine Konstantina Brankoveanua. U tada\u0161nji kraljevski dvor do\u0161li su lekari gr\u010dkog, nema\u010dkog i italijanskog porekla koji su uveli metode sli\u010dne kasnijem vakcinisanju. Sa institucionalnog gledi\u0161ta, u kraljevskim akademijama praktikovala se takozvana jatrosofija- kombinacija filosofije i empirijske medicine. Ali kraljevske akademije bile su jezgra na \u010diju osnovu je izgradjeno medicinsko obrazovanje u 19. veku.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Lekar Oktavija Buda, profesor istorije medicine u okviru Univerziteta medicine i farmacije \u00abKarol Davila\u00bb u Bukure\u0161tu, govorio nam je o po\u010detcima rumunske moderne medicine, koja se od 19. veka uporedila sa zapadnom medicinom: Argument studiranja medicine u inostranstvu je bio izvor promena, \u010dak i dr\u017eavnih politika. Zanimljivo je poredjenje sa Belgijom, koje su napravili Rumuni u prvoj polovini 19. veka, kada su se hvalisali smatraju\u0107i sebe predstavnicima Isto\u010dne Belgije, ne zbog delimi\u010dnog latiniteta Belgije, ve\u0107 zato \u0161to je Belgija formirana oko 1830. godine, a rumunske Ujedinjene Kne\u017eevine ne\u0161to kasnije. Rumuni su napravili poredjenja izmedju institucija vode\u0107i ra\u010duna o brzini sa kojom su osnovali nove ustanove. Jedan primer je osnivanje prvog Instituta za fiziologiju 1892. godine od strane Aleksandrua Vicua, oca biolo\u0161ko-fiziolo\u0161ko-medicinskih istra\u017eivanja, koji je bio u Belgiji da bi saznao vi\u0161e o biomedicinskom istra\u017eivanju<\/em>.\u00bb<\/p>\n
Groznica modernizma uhvatila je celo rumunsko dru\u0161tvo, od najjednostavnijeg seljaka do najvi\u0161eg boljara. Medicinsko obrazovanje imalo je privilegovano mesto u dru\u0161tvu i prvo veliko ime rumunske medicinske \u0161kole bilo Francuza Karola Davile. Lekar Oktavijan Buda, profesor istorije medicine u okviru Univerziteta medicine i farmacije \u00abKarol Davila\u00bb u Bukure\u0161tu, precizira: Efektivni modernizam primenjuje se na institucionalnom nivou istovremeno sa Organskim propisima, sa tada\u0161njim ostvarivanjem zapadnog uticaja caristi\u010dkih vlasti. Osnovan je Koled\u017e lekara i tri velike bukure\u0161tanske bolnice: Kolcea, Pantelimon i Filantropija. Privatna finansijska aktivnost boljara je eufori\u010dna, a ova prethodi sanitetskom pravcu i koordinisanom sistemu medicinskih praksi. Ideja organizovanja univerzitetskog medicinskog sistema je jo\u0161 udaljena, ali u Bukure\u0161t dolazi Karol Davila. Postoji dokument jednog od najve\u0107ih hirurga tih vremena, Konstantina Dumitreskua-Severeanua, u kojem ovaj obja\u0161njava kako je 1852. godine, na oglasnoj tabli Medicinskog fakulteta u Parizu pisalo da su dve li\u010dnosti izrazile \u017eelju da u svoje zemlje dovedu renomiranog lekara. Ovi su bili princ Barbu \u0160tirbej, a drugi \u0160ah Irana. Severeanu ka\u017ee j\u0161s da je dekan Medicinskog fakulteta u Parizu, \u010diji je sin bio \u0161ef francuske legacije u Bukure\u0161tu, ubedio mladog Karola Davilu da putuje u mladju latinsku sestrinsku zemlju- Ujedinjene Kne\u017eevine. Ovim re\u010dima Severeanu je \u017eeleo da Davila ostaje u istoriji kao vektor rumunske modernizacije. Ina\u010de, Severeanu je bio jedan od \u010dlanova prve grupe rumunskih lekara koji su dobili vladine stipendije posle 1860. godine i pripao prvim generacijama apsolvenata Vi\u0161e \u0161kole za medicinu i farmaciju, koja je postala 1858. godine postala nacionalna \u0161kola.<\/em><\/p>\n
Moderne promene u medicini bile su tako duboke da su promenile i jezik. Lekar Oktavijan Buda, profesor istorije medicine u okviru Univerziteta medicine i farmacije \u00abKarol Davila\u00bb u Bukure\u0161tu, isti\u010de: U senci ovih dogadjaja na\u0161la se veoma sna\u017ena li\u010dnost tada\u0161nje Rumunije. Ovo je bio Nikolaje Kreculesku, koji se \u0161kolovao u Parizu, bio je blizak vladaru Aleksandruu Joanu Kuzi, bio premijer, ministar inostranih i unutra\u0161njih poslova, ambasador Rumunije u Rusiji. U istoriji medicine on je predstavljen kao osniva\u010d medicinskog jezika. Ovo se desilo u periodu u kojem se pre\u0161lo od tranzitne azbuke na latinsku, a bilo je preko potrebno pronala\u017eenje medicinskih izraza. Izmedju 1840.-1850. godine imali smo prve medicinske izraze prevedene iz francuskog jezika. Nikolaje Kreculesku ulo\u017eio je velike napore i 1842. godine puno radio na prevodu francuskog ud\u017ebenika deskriptivne anatomije. Prakti\u010dno, rumunski jezik menja odjednom celi stru\u010dni re\u010dnik. Medicinski izrazi koji su ranije do\u0161li posredstvom gr\u010dkog jezika zamenjeni su pojmovima latinskog porekla preuzetim iz francuskog jezika. Bilo je sasvim izuzetno za \u010doveka koji je u bio veoma aktivan u politi\u010dkom \u017eivotu onih vremena. Za tada\u0161nji kolektivni mentalitet socijalne elite, baviti se medicinom zna\u010dilo je baviti se nekom vrstom rada nekako inferiornog statutu boljara<\/em>\u00bb.<\/p>\n
Usled razvoja rumunske moderne medicine formirana je tradicija koja je urodila plodom. Rumunija je jednu od Nobelovih nagrada dobila upravo za medicinu, zahvaluju\u0107i Djordju Emilu Paladeu. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U drugoj polovini 19. veka rumunski lekari koji su studirali na Zapadu osnovali su zdravstvene i medicinsko-obrazovne institucije da bi se borili protiv bolesti i formirali nove generacije lekara. Imena Nikolaja Kreculeskua, Karola Davile i filantropskih boljara vezana su za generaciju koja je modernizovala rumunsku medicinu i pribli\u017eila ju je najvi\u0161im standardima epohe. Medicina, kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130288,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515317","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n