\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Stogodi\u0161njica Velike Rumunije zna\u0107i i u\u010de\u0161\u0107e drugih u naporima Velikog rata i u sanaciji njegovih posledica. Manjine iz Rumunije pre 1918 godine su u\u010destvovale u procesu formiranja Velike Rumunije, a jedna od tih manjina je jevrejska. Jako bez nekih osnovnih prava, oni su i\u0161li u vojsku, u\u010destovali su kao zdravstveno osoblje na frontu, ili su bili dobrovoljni davaoci da bi se rat lak\u0161e pre\u0161ao. Na kraju konflikta oni su primili rumunsko dr\u017eavljanstvo, i time i sva prava koje u\u017eivaju gra\u0111ani u jednoj demokratskoj dr\u017eavi. Istorija u\u010de\u0161\u0107a jevreja u velikim trenutcima istorije moderne Rumunije po\u0107inje ratom za samostalnost od 1877-78 godine. U tom ratu jevreji su bili vojnici i oficiri, lekari na liniji fronta i iza njega, u bolnicama i svuda gde je bilo potrebno za le\u0107enje ranjenika. U napadu za osvajanje vojnog utvr\u0111enja Grivica jedinice predvo\u0111ene kapetanom herojom Valterom Mara\u010dineanuom pored njega i drugih heroja poginuo je i jevrejin Mauri\u010dju Broni\u0107er. Istori\u010dar Marius Popesku iz Centra za istoriju jevreja u Rumuniju tvrdi da Broni\u0107er nije bio jedinstveni slu\u010daj. U drugom balkanskom ratu od 1913 godine u okviru rumunske vojske su bili jevrejski vojnici kao na primer kapetan Armin Jaslovi\u0107, poru\u010dnik u ratu od 1877-78 godine i major 1916 godine na po\u010detku Velikog rata. Marius Popesku ka\u017ee da u\u010de\u0161\u0107e rumunskih jevreja u Prvom svetskom ratu je bila u istom obimu kao i ostalih jevrejskih manjina iz evropskih dr\u017eava:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, U Staroj kraljevini, broj jevreja je bio oko 230 hiljada, a od tog broja mobilisano je 23 hiljade, dakle ta\u010dno 10% ukupnog broja jevrejskog \u017eivlja. To je sli\u0107na brojka kao u ostalim dr\u017eavama koje su imale jevrejske manjine i u kojima je negde isti procenat jevreja doprinelo u toku rata. Od ukupnog broja jevreja koji su doprineli u ratu, 882 su poginuli, 825 je ranjeno, 449 je zarobljeno i 3043 su se vodila kao nestala. Dakle mobilizacija je bila dosta sna\u017ena. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
I jevresjki civili pisali su stranice herojzna u ratu. To je slu\u010daj i sa jednim jevrejom u Rumuniju pod okupacijom nemaca na kraju 1916 godine. Marius Popesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,\u017delim da podsetim na jednog heroja, posmrtno odlikovan koji se zvao Herman Kornhauzer. Bio je iz Trgovi\u0161tja, i u decembru 1916 godine je delio hranu i obu\u010du rumunima koji su bili zarobljeni od strane nemaca u nema\u010dkim logorima. On je \u010dak pomagao u begstvu nekih zarobljenika, ali je uhap\u0161en od strane nema\u010dkih okupacionih snaga, osu\u0111en je na smrt i pogubljen. Zbog toga je posmrtno odlikovan. To nije jedinstven slu\u010daj, kao i Kornhauzer su bili mnogi drugi \u0107inovi juna\u0161tva. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jevrejske zajednice u\u010destvovale su u ratnim naporima Rumunije po\u010dev od 1916 godine. Taj napor je pove\u0107an 1917 godine kada su se vlasti povukle u Moldaviju, a rumunska i ruska vojska su se borile sa vojskom Centralnih sila u zonama Karpata i reke Siret. Marius Popesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Jedan aspekat koji nije vezan samo za doprinos jevreja u borbama je taj vezan za doprinos jevrejskih zajednica iza linije fronta koje su sna\u017eno podr\u017eale ratne napore zemlje. Dakle neradi se samo o borbi oru\u017ejem u ruci, ve\u0107 i o materijalnom doprinosu. U toku rata osnovan je komitet za pomo\u010d Unije doma\u0107ih jevreja, koja je imala veze u celoj zemlji. Ova je imala kao cilj prikupljanje razne robe i novca za pomo\u010d u ratu. Taj komitet je sara\u0111ivao sa drugim organizacijama kao \u0161to su Crveni krst, Porodica boraca, mre\u017ea bolnica Kraljica Marija. Jevrejska zajednica u potpunosti se uklju\u010dila u tome. Stavljene su na raspolaganju rumunske vojske sinagoge, jevrejske \u0161kole, i sve druge zgrade zajednice. Ono \u0161to je vredno napomenuti je da u toku rata jevreji nisu imali rumunasko dr\u017eavljanstvo. Ti ljudi su se borili oru\u017ejem u rukama jako nisu bili dr\u017eavljani. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uspostavljenje mira nije zna\u0107ilo i kraj pote\u0161ko\u010dama. Marius Popesku govori o tome kako su se jevreji uklju\u010dili u obnovi:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Velike sume novca ispla\u0107ene su individualne. Na primer, jedan bogati jevrejski industrijalac iz \u017eupanije Boto\u0161ani koji se zvao Frederik Kostiner platio je 20 hiljada leja jednom fondu u vidu kupovine zemlji\u0161ta za naslednike seljaka koji su poginuli u borbama. \u010covek je bio poznat kao dobrotvor u zoni i time je on izrazio zahvalnost prema \u017ertvama rata. Do deljenja zemlji\u0161ta seljacima u skladu sa Ustavom od 1923 godine bile su i takve stvari u kojima su pomogli jevreji. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zvani\u010dno priznanje prema lojalnosti jevreja od strane rumunske dr\u017eave do\u0161lo je od kralja Ferdinanda I. Ponovo Marius Popesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Na kraju rata imamo va\u017enu izjavu kralja Ferdinanda. Ovaj je rekao: ,, ve\u0107 davno sam do\u0161ao do uverenja i zadovojan sam \u0161to se nisam prevario, najime da svi \u017eitelji rumunske zemlje, nezavisno od njihovog porekla i rase dele ista ose\u0107anja bratstva\u201d. On je ovo izjavio u znak priznavanja zasluga svih koji su u\u010destovali i pomogli u Velikom ratu za ujedinjenje. Kona\u0107no priznanje je do\u0161lo ukidanjem \u010dlana 7 Ustava od 1866 godine. Ustav Velike Rumunije usvojen 1923 godine dao je ista prava svim njenim gra\u0111anima, nezavisno od etni\u010dkog porekla ili veroispovesti. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stogodi\u0161njica Velike Rumunije zna\u0107i i u\u010de\u0161\u0107e drugih u naporima Velikog rata i u sanaciji njegovih posledica. Manjine iz Rumunije pre 1918 godine su u\u010destvovale u procesu formiranja Velike Rumunije, a jedna od tih manjina je jevrejska. Jako bez nekih osnovnih prava, oni su i\u0161li u vojsku, u\u010destovali su kao zdravstveno osoblje […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130348,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515323","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n