\n
<\/p>\n
Samizdat Elenpontok koeg su napisali nekoliko ma\u0111arskih intelektualaca 70 godina, Akcionsgrupe Banat, protestni pokret knji\u017eenika nema\u010dkog jezika koji se pojavio tako\u0111e 70 godina i Pokret Goma bili su glavni na\u010dini protesta rumunskog dru\u0161tva protiv komunisti\u010dkog re\u017eima. Pokret Goma je primio ovaj naziv prema knji\u017eevniku Paula Gome koji je pokrenuo protest. Paul Goma rodio se 1935 godine u dana\u0161njoj R. Moldaviji u porodici u\u010ditelja koji su pobegli u Rumuniju posle okupacije Basarabije od strane Sovjetskog Saveza 1944 godine. Objavio je 30 knjiga i bio je politi\u010dki zatvorenik. Kristina Petresku, profesor na Fakultetu politi\u010dkih nauka Univerziteta u Bukure\u0161tu ka\u017ee da postoji razlika ime\u0111u pokreta\u010da protesta i onih koji su ga podr\u017eali:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ve\u0107 je postojao taj naziv Pokret Goma koji je kru\u017eio u istoriskim radovima i to je na\u010din na koji se predstavlja ovaj klolektivni protest. Ina\u0107e, ovaj naziv odgovara definiciji koju je Sekuritate dala ovoj grupi. U ovom slu\u010daju pravci grupe su slo\u017eeniji od Elenpontoka ili Akciongrupe Banat jer se radi o mnog brojnijoj grupi. Ja \u010du poku\u0161ati reinterpretaciju ovog pokreta. U prvom redu pravim razliku izme\u0111u onoga ko je bio Goma, kao kulturni protivnik komunisti\u010dkog re\u017eima.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odnos Gome sa re\u017eimom je bio promenljiv, polaze\u0107i od radikalne opozicije do njegove podr\u0161ke, naro\u010dito 1968 godine kada se novi lider iz Bukure\u0161ta otvoreno izrazio protiv centra komunisti\u010dkog logora iz Moskve. Kristina Petresku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Mi gledamo na protivnike re\u017eima prate\u0107i dinamiku izme\u0111u protivnika i re\u017eima. Goma je imao privilegiju da bude dugoro\u010dni protivnik, najizdr\u017eiviji me\u0111u njima i mo\u017ee se govoriti o velikoj uspe\u0161nosti me\u0111u onima koji su poznati kao vo\u0111e pokreta protiv re\u017eima. On je po\u010deo u\u010de\u0161\u0107em na pobune studenta iz Bukure\u0161ta koje su pokrenute istovremeno sa onima u Budimpe\u0161ti 1956 godine. Bio je politi\u010dki zatvorenik, zatim je ponovo integrisan na Univerzitetu. Bio je poku\u0161aj da se privu\u0107e da postane dou\u0161nik Sekuritate koji nije uspeo, a 1968 godine dobrovoljno je pristupio Komunisti\u010dkoj partiji i podr\u017eao je re\u017eim \u010cau\u0161eska kako sam priznaje.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ipak Goma je ostao neprevidljiv sagovornik za vlast. Kristina Petresku tvrdi da je lider rumunskog pokreta za ljudska prava i dalje \u0161ikanirao re\u017eim:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Goma se istakao time da je bio vrhunac nonkonformizma u redovima rumunskih knji\u017eevnika u prvom redu zbog \u0107injenice da je uspeo da objavi van granica Rumunije dve knjige koje je cenzura odbila. Jedna od knjiga je sna\u017eno protiv re\u017eima, odnose\u0107i se na zatvorenike koji sna\u017eno \u017eele slobodu. Imale su veliki uspeh jer su do\u0161le u trenutku Sol\u017eenicin, kada mu se objavio Arhipelag gulag na mnogobrojnim jezicima, tako da je Goma nazvan rumunskim Sol\u017eenicinom.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Goma je ponovo u\u0161ao u otvorenom sukobu sa komunisti\u010dkim vlastima 1977 godine kada je potpisao kolektivno protestno pismo upu\u0107eno Konferenciji za evropsku bezbednost i saradnju iz Beograda od iste godine kojeg je objavila radio stanica Slobodna Evropa. Pismo je osuda kr\u0161enja ljudskih prava u Rumuniju. Kristina Petresku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Poznato je da je Goma bio osniva\u010d pokreta za ljudska prava koji je imao kao model Kartu 77 iz \u010ce\u0161koslova\u010dke, nakon toga je poku\u0161ano da se pripoji re\u017eimu \u0161to je delimi\u010dno i uspelo ako \u010ditamo \u010dlankove koje je pisao do njegovog hap\u0161enja. U zatvoru on je povukao veliki broj izra\u017ewenih stavova i na kraju je oslobo\u0111en zbog me\u0111unarodnih pristisaka i proteran tako da je postao va\u017eni \u010dlan rumunskog demokratskog egzila do 1989 godine. Ostao je kontroverzni lik i nakon 1989 godine naro\u010dito zbog svojih stavova prema sovjetizaciji Basarabije. U zaklju\u010dku \u017eelim da ka\u017eem da je u velikoj meri Paul Goma zaboravljeni junak novije istorije zapravo zbog toga \u0161to nije prona\u0161ao svoje mesto. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tako se pojavio pokret Goma koji je imao 430 \u010dlanova koji su bili u vezi sa bradonjom kako je Sekuritate nazivala Gomu. Me\u0111u najva\u017enijim imenima koji su podr\u017eali postupak Gome broje se knj\u017eevni kriti\u010dar Jon Negojcesku, lekar psihijatar Jon Vijanu i radnik Vasile Paraskiv. 186 su primili paso\u0161 za emigraciju nakon ugu\u0161enja pokreta. Kristina Petresku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Pokret Goma je opisan kao jedan od vrhunaca mobilizacije protiv biv\u0161eg komunisti\u010dkog re\u017eima. Pokret se mo\u017ee uporediti sa Kartom 77, ali dva pokreta su imali razli\u010dite sudbine. Dok je pokret Goma ugu\u0161en njegovim hap\u0161enjem, Karta 77 je pre\u017eivela komunisti\u010dkom re\u017eimu i iz nje poti\u0107e jedan predsednik \u010ce\u0161koslova\u010dke i zatim \u010ce\u0161ke posle nestanka re\u017eima.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1 aprila 1977 godine Paul Goma je uhap\u0161en I iste godine 20 novembra njemu, supruzi I detetu je oduzeto rumunsko dr\u017eavljanstvo I proterani su iz zemlje. Stigli su u Parizu gde su tra\u017eili politi\u010dki azil, ali Goma je odbio da tra\u017ei francusko dr\u017eavljanstvo. Posle 1989 godine novi re\u017eim je vratilo Paulu Gomi rumunsko dr\u017eavljanstvo. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Samizdat Elenpontok koeg su napisali nekoliko ma\u0111arskih intelektualaca 70 godina, Akcionsgrupe Banat, protestni pokret knji\u017eenika nema\u010dkog jezika koji se pojavio tako\u0111e 70 godina i Pokret Goma bili su glavni na\u010dini protesta rumunskog dru\u0161tva protiv komunisti\u010dkog re\u017eima. Pokret Goma je primio ovaj naziv prema knji\u017eevniku Paula Gome koji je pokrenuo protest. Paul Goma rodio […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515324","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n